Не дам грумен земље плодне,
Ни у гају шљиве родне,
Нити Бора, нити Јелу,
Не дам Багрем у свом селу.
Не дам грмље а ни цвеће,
Не дам шибље ни дрвеће,
Не дам росу, не дам траву,
Не дам Дрину, не дам Саву
Ни икону Светог Саве,
Не дам свећу Крсне славе,
Не дам цркве, ни храмове,
Не дам комад земље ове
Не дам Сунце, не дам свице,
Не дам ласте, не дам птице,
Па ни гнездо препелице,
Ни у парку љубичице
Где год српска нога хода,
Наш је камен, ваздух, вода,
Могу само да завиде,
И зла свога да се стиде.
Јуначкога мисмо рода,
Светиња нам је слобода,
Корење је овде наше,
Узалуд нас ратом плаше.
