Republika ili Monarhija

i holandija je izvrsila restauraciju monarhije, btw...

sto se tice kraljevine jugoslavije i 'prezivljavanja' ekonomske krize, ne mislim da je sustina u mogucnosti drzave, jer ne znam, ali pretpostavljam da ni albaniju nije zakacila neka posebna inflacija i kriza, a tu je vec, slucaj u onome sto je tada nasa drzava predstavljala u privredi evrope i sveta, tj NISTA!!

sto se tice pljuvanja po mom znanju i neznanju o istoriji necu komentarisati... muka mi je inace od 'velikih' srba i nacionalista... bio sam samo kratak jer me inace smara tudje drzanje predavanja, narocito kada je ono veoma subjektivno, bez naznacavanaja tipa: 'moje misljenje' i sl...
 
Лично мислим да је Шпанија била монархија током Франкове владавине. Он се борио против Републике, зар не. То што је он на престо вратио сина бившег краља је због тога што је он, чини ми се, имао женски пород. Да ми га је видети да има сина и да предаје неком другом круну. А што се тиче нас, неко је на неком другом месту рекао да је Броз био Владар, значи Династија Броз, што ће рећи да смо до 1980 имали краља. А опет је неко рекао да смо имали краља и од 1989 до 2000. Стално смо били под неком династијом. Ко зна да објасни шта је то династија? За мене је то када породично повезана група људи, уз помоћ својих вазала или помоћника влада државом како они хоће, без обзира шта је боље за народ. Династија постоји и у српском селу кад добар домаћин наследи од оца и деде имање, а он га сачува од непријатеља, добро га одржава и преда га сину (или зету) да он настави његово дело и он то успе. Него, шта је кум Грчки краљ Константин садашњој супрузи Александра Другог и јели се он развео од прве жене (ја сам читао да се развео).
 
[/quote]
ma to se ja zezam... nego, stvarno, da ima zivih potomaka dinastije Obrenovic, za koga bi se onda opredelio? predpostavljam, za Karadjordjevice. zasto?[/quote]

Ja sam prvenstveno za konkretan ustavno pravni princip. Znaci, za klasican parlamentarni sistem i monarhijski oblik funkcije sefa drzave u okviru bicefalne egzekutive.

Ovo moje opredeljenje je potpuno nevezano za pojedine licnosti, dinastije i sl. Potpuno mi je svejedno da li su u pitanju Karadjordjevici, Obrenovici, Petrovici, Nemanjici, Hrebeljanovici, Balsici, Crnojevici, Kotromanici...

Ono sto sledim i sto je jedina istina, to je da postoje pravila nasledjivanja prestola, linije nasledjivanja, pravilnici vladarskih domova i istorijske okolnosti, koje iskljucivo i neoborivo ukazuju na jedinu mogucnost odnosno porodicu u okviru ovog oblika vladavine, kod nas.

PRINCIP MONARHIJE JE DEPERSONALIZOVAN, ZBOG SVOJE SIMBOLICNE ULOGE U OKVIRU DRZAVNE VLASTI, ZA RAZLIKU OD PREDSEDNIKA REPUBLIKE, KOJI NA POLOZAJ DOLAZI BAS ZBOG PERSONALNIH KARAKTERISTIKA JER NA ODREDJEN NACIN BIVA IZABRAN.

U MONARHIJAMA LICNOST MONARHA NIJE OD SUSTINSKE VAZNOSTI. BITNO JE ONO STO JE I ZAISTA NAJVAZNIJE, A TO JE FUNKCIJA PREMIJERA. OKO NJE SE VODI BORBA (i treba da se vodi) U OKVIRU BIRACKOG TELA.

Kao suprotnost svemu tome moze da se dogodi situacija slicna izborima za guvernera u Kaliforniji, gde neki bodibilder, klovn biva izabran.

Mozda bih na nekom drugom mestu ili zemlji i u nekoj razlicitoj situaciji bio pristalica republikanskog uredjenja, ali ovde, u Srbiji, svestan prednosti parlamentarne monarhije, to ne mogu da budem.

ZIVEO KRALJ!
 
Ali, gledajmo realno. Nigde u savremenoj svetskoj istoriji nemate da je nakon Republike uvedena Monarhija i da je ta Monarhija prezivela. Mi volimo da budemo izuzetak u svemu pa se obicno u svemu *, ali verujem da ovde ne bismo uspeli i da uvodjenje Monarhije danas kod nas ne bi dalo zeljene rezultate.[/quote]


Ne bih se slozio. U savremenoj evropskoj istoriji postoje samo dva primera ukidanja pa vaspostavljanja monarhije. Prvi primer je Grcka, gde monarhija sticajem potonjih slozenih politickih okolnosti nije uspela da zazivi. Drugi i poznatiji primer je svakako Spanija, gde se monarhija postavila kao pomiritelj raspolucenog i ostrascenog drustva sa teskim balastom proslosti. Kao takav, primer spanske restauracije mozda ponajbolje odgovara aktuelnom politickom trenutku u Srbiji, kada su tekovine visedecenijskog diktatorskog poretka konacno na izdisaju, a nacija jos uvek nesrecno podeljena.
Nije tacna konstatacija da je Spanija bila monarhija i pod Frankom, odnosno da je imala svoj kontinuitet i tokom diktature. Takva tvrdnja barem nije u potpunosti tacna. Ukidanje monarhije u Spaniji nema veze sa samim Frankom. Naime, ubrzo po obaranju diktature generala Prima de Rivere (1930) i Kralj Alfonso Trinaesti sa porodicom bio je prinudjen da napusti zemlju (1931). Time se Spanija po drugi put u svojoj istoriji upustila u republikanski eksperiment, koji se vrlo brzo pokazao nesrecnim resenjem (prvi put su Burboni bili zbaceni 1868.).
General Fransisko Franko stupa na istorijsku pozornicu velikom vojnom pobunom 1936.godine protiv levicarske vlade partija okupljenih u tzv. Narodnom frontu. Dalji dogadjaji, kao i citav gradjanski rat mogu se svesti na sukob desnicara i levicara, nikako na sukob monarhista i republikanaca. Dok su levicari u to vreme bili po prirodi stvari svi republikanci, dotle je medju desnicarima takodje bilo republikanaca. U Frankovo monarhisticko opredelje se s pravom moze sumnjati. Jos kao mladi kraljevski oficir nije krio svoja prilicno radikalna politicka opredelenja. Fransisku Franku, kao uostalom i svim autoritarnim diktatorima tokom istorije, mnogo vise je odgovarao republikanski ambijent, sto potvrdjuje i njegov odnos prema Burbonima (kako u egzilu, tako i po njihovom povratku u otadzbinu). Kada je 1947. godine republikansku Spaniju proglasio Kraljevinom (pod uslovom da kralj bude neko kraljevske krvi) ona tesko da je to bila sve dok 1975. general nije umro.
Tada je na celo Spanije dosao Kralj Jovan Karlo I, unuk poslednjeg spanskog Kralja, i sin grofa Jovana Burbonskog od Barselone i Marije de Mercedes od Burbona i Orleana (svi prechi naslednici su ili izgubili pravo na tron ili ga se zvanicno odrekli). Kralj je bio ubedjeni pristalica parlamentarne demokratije. Licno je dao najveci doprinos otvaranju zemlje i demokratizaciji drustva. Kao Kralj svih gradjana Spanije, bez obzira na njihova razlicita politicka (i nacionalna) opredeljenja, Jovan Karlo se postavio kao pomiritelj u drustvu koje se raspadom diktatorskog rezima naslo u rasulu, cak i pred novim sukobima.
Na taj nacin je jedna od najnazadnijih, najnestabilnijih i verski najzatucanijih drzava Evrope vremenom prerasla u savremenu demokratsku zemlju kakva je danas.
Ne kazem da bi restauracija Karadjordjevica resila sve srpske probleme. Restauracija monarhije (sama po sebi) se u ne tako dalekoj proslosti i nije bas svuda pokazala slavno (restauracija Burbona u Francuskoj 1815.godine). Ali bi u nasem slucaju vaspostavljanje monarhije bio raskid sa komunistickim tekovinama i korak ka demokratiji i konacnom uspostavljanju najcistijeg oblika parlamentarizma. Bio bi to korak napred, niposto korak nazad.
Situacija u danasnjoj Srbiji u mnogome podseca na Spaniju posle Franka. Korisno bi bilo napraviti paralele izmedju ta dva drustva na mnogim poljima, pocevsi prvo evo na primer od nacionalnih tenzija i otvorenih separatistickih teznji pojedinih regiona, da bi se shvatilo koliko su prilike slicne. Zato je po meni upravo spanski model onaj koji treba uzeti u obzir sada kada je drzava na prekretnici i kada treba novi ustav.
 
optimas:
Ali, gledajmo realno. Nigde u savremenoj svetskoj istoriji nemate da je nakon Republike uvedena Monarhija i da je ta Monarhija prezivela. Mi volimo da budemo izuzetak u svemu pa se obicno u svemu *, ali verujem da ovde ne bismo uspeli i da uvodjenje Monarhije danas kod nas ne bi dalo zeljene rezultate.


Ne bih se slozio. U savremenoj evropskoj istoriji postoje samo dva primera ukidanja pa vaspostavljanja monarhije. Prvi primer je Grcka, gde monarhija sticajem potonjih slozenih politickih okolnosti nije uspela da zazivi. Drugi i poznatiji primer je svakako Spanija, gde se monarhija postavila kao pomiritelj raspolucenog i ostrascenog drustva sa teskim balastom proslosti. Kao takav, primer spanske restauracije mozda ponajbolje odgovara aktuelnom politickom trenutku u Srbiji, kada su tekovine visedecenijskog diktatorskog poretka konacno na izdisaju, a nacija jos uvek nesrecno podeljena.
Nije tacna konstatacija da je Spanija bila monarhija i pod Frankom, odnosno da je imala svoj kontinuitet i tokom diktature. Takva tvrdnja barem nije u potpunosti tacna. Ukidanje monarhije u Spaniji nema veze sa samim Frankom. Naime, ubrzo po obaranju diktature generala Prima de Rivere (1930) i Kralj Alfonso Trinaesti sa porodicom bio je prinudjen da napusti zemlju (1931). Time se Spanija po drugi put u svojoj istoriji upustila u republikanski eksperiment, koji se vrlo brzo pokazao nesrecnim resenjem (prvi put su Burboni bili zbaceni 1868.).
General Fransisko Franko stupa na istorijsku pozornicu velikom vojnom pobunom 1936.godine protiv levicarske vlade partija okupljenih u tzv. Narodnom frontu. Dalji dogadjaji, kao i citav gradjanski rat mogu se svesti na sukob desnicara i levicara, nikako na sukob monarhista i republikanaca. Dok su levicari u to vreme bili po prirodi stvari svi republikanci, dotle je medju desnicarima takodje bilo republikanaca. U Frankovo monarhisticko opredelje se s pravom moze sumnjati. Jos kao mladi kraljevski oficir nije krio svoja prilicno radikalna politicka opredelenja. Fransisku Franku, kao uostalom i svim autoritarnim diktatorima tokom istorije, mnogo vise je odgovarao republikanski ambijent, sto potvrdjuje i njegov odnos prema Burbonima (kako u egzilu, tako i po njihovom povratku u otadzbinu). Kada je 1947. godine republikansku Spaniju proglasio Kraljevinom (pod uslovom da kralj bude neko kraljevske krvi) ona tesko da je to bila sve dok 1975. general nije umro.
Tada je na celo Spanije dosao Kralj Jovan Karlo I, unuk poslednjeg spanskog Kralja, i sin grofa Jovana Burbonskog od Barselone i Marije de Mercedes od Burbona i Orleana (svi prechi naslednici su ili izgubili pravo na tron ili ga se zvanicno odrekli). Kralj je bio ubedjeni pristalica parlamentarne demokratije. Licno je dao najveci doprinos otvaranju zemlje i demokratizaciji drustva. Kao Kralj svih gradjana Spanije, bez obzira na njihova razlicita politicka (i nacionalna) opredeljenja, Jovan Karlo se postavio kao pomiritelj u drustvu koje se raspadom diktatorskog rezima naslo u rasulu, cak i pred novim sukobima.
Na taj nacin je jedna od najnazadnijih, najnestabilnijih i verski najzatucanijih drzava Evrope vremenom prerasla u savremenu demokratsku zemlju kakva je danas.
Ne kazem da bi restauracija Karadjordjevica resila sve srpske probleme. Restauracija monarhije (sama po sebi) se u ne tako dalekoj proslosti i nije bas svuda pokazala slavno (restauracija Burbona u Francuskoj 1815.godine). Ali bi u nasem slucaju vaspostavljanje monarhije bio raskid sa komunistickim tekovinama i korak ka demokratiji i konacnom uspostavljanju najcistijeg oblika parlamentarizma. Bio bi to korak napred, niposto korak nazad.
Situacija u danasnjoj Srbiji u mnogome podseca na Spaniju posle Franka. Korisno bi bilo napraviti paralele izmedju ta dva drustva na mnogim poljima, pocevsi prvo evo na primer od nacionalnih tenzija i otvorenih separatistickih teznji pojedinih regiona, da bi se shvatilo koliko su prilike slicne. Zato je po meni upravo spanski model onaj koji treba uzeti u obzir sada kada je drzava na prekretnici i kada treba novi ustav.[/quote]

ISTINA!

Ziveo Kralj!
 
Значи Шпанија је у ствари стално краљевина, са малим прекидима. Од 1947 поново. Али Грчка више није. Поново: шта је кум Грчки краљ Константнин садашњој супрузу Александра Другог. Ја нисам знао да је он кум Карађорђевића, али ме ова појединост веома интересује.
 
Даривоје:
Значи Шпанија је у ствари стално краљевина, са малим прекидима. Од 1947 поново. Али Грчка више није. Поново: шта је кум Грчки краљ Константнин садашњој супрузу Александра Другог. Ја нисам знао да је он кум Карађорђевића, али ме ова појединост веома интересује.

Princeza Katarina je u prijateljskim vezama sa grckim Kraljem Konstantinom. A majka prestolonaslednika Aleksandra je cerka grckog kralja Aleksandra I, tako da je on u bliskim rodbinskim vezama sa kraljem Konstantinom.

Spanija je uz visedecenijski prekid stalno kraljevina. Isto bi se, ako Bog da, moglo reci i za Srbiju.

BEZ KRALJA NE VALJA!
 
wade:
A francuska i nekoliko restauracija Monarhije?

A Velika Britanija i Kromvel?

Svi pokusaji restauracije u Francuskoj su zavrsili tragicno po francuski narod. O Kromvelu ne znam mnogo, ali znam da je vlast engleskog kralja bitno ogranicena.
Ali, sto se Spanije tice sasvim ste u pravu.
Mislim, sada sam potpuno ubedjen da bi nas uvodjenje monarhije spasilo ove bede.
 
mislim da je ovo drugorazredno pitanje, kada je rec o razvoju Srbije. Bilo da bude monarh ili predsednik, njegova ovlascenja treba da su simbolicna.
Ipak sam vise za republiku, jer je istorija pokazala da naslednost u funkcijama, u nizu kolena, stvara debilizam od suverena!
 
aleks1:
Даривоје:
шта је кум Грчки краљ Константнин садашњој супрузу Александра Другог. Ја нисам знао да је он кум Карађорђевића, али ме ова појединост веома интересује.

Princeza Katarina je u prijateljskim vezama sa grckim Kraljem Konstantinom. A majka prestolonaslednika Aleksandra je cerka grckog kralja Aleksandra I, tako da je on u bliskim rodbinskim vezama sa kraljem Konstantinom.
Ја стварно нисам знао све те детаље, читао сам или ми је неко рекао да је Принцеза Катарина Гркиња и сестра Грчког Краља. Али, да ли је она, Катарина, племкиња? Мислио сам де је матерњи језик синова Александра Другог Грчки, али ми сад није јасно, који је? Португалски или Шпански? Ја сам дуго мислио да је Принцеза Катарина мајка Престолонаследника. Може ли Краљ да се разводи као обичан свет? Све ми је то почиње бивати запетљано. Ко полаже право на престо? Грци, Португалци или Шпанци, има ли игде Срба?
 
Даривоје+:
aleks1:
Даривоје:
шта је кум Грчки краљ Константнин садашњој супрузу Александра Другог. Ја нисам знао да је он кум Карађорђевића, али ме ова појединост веома интересује.

Princeza Katarina je u prijateljskim vezama sa grckim Kraljem Konstantinom. A majka prestolonaslednika Aleksandra je cerka grckog kralja Aleksandra I, tako da je on u bliskim rodbinskim vezama sa kraljem Konstantinom.
Ја стварно нисам знао све те детаље, читао сам или ми је неко рекао да је Принцеза Катарина Гркиња и сестра Грчког Краља. Али, да ли је она, Катарина, племкиња? Мислио сам де је матерњи језик синова Александра Другог Грчки, али ми сад није јасно, који је? Португалски или Шпански? Ја сам дуго мислио да је Принцеза Катарина мајка Престолонаследника. Може ли Краљ да се разводи као обичан свет? Све ми је то почиње бивати запетљано. Ко полаже право на престо? Грци, Португалци или Шпанци, има ли игде Срба?


To su ipak elementarne stvari.
Odgovore jednostavno mozes naci na www.kraljevina.org, ali bih ti radje preporucio monografiju "Karadjordjevici" profesora Radosa Ljusica. Ne radi se o suvoparnoj faktografiji vec je, na protiv, rec o vrlo zanimljivom naucno-popularnom stivu dostupnom i razumljivom sirem citalackom krugu. Tu ces naci stare porodicne fotografije, rodoslove, znacajne istorijske i biografske podatke...jednom recju odgovore na sva pitanja. Knjiga je izasla relativno skoro, nije skupa i ima je u svakoj boljoj knjizari.
Dakle - to je ono najosnovnije, sto bi svaki Srbin trebalo da zna. Svakako, postoji i obilje druge literature koja te detaljnije moze upoznati sa odredjenim problemima.
 
Проф Љушић је експерт за Обреновиће, а ево изгледа да је и за Карађорђевиће. Свакако ћу да се информишем на сајту, али ту има нешто што ми никако не одговара Српском домаћину, за кога хоће да се представи Александар Други.
Како може домаћин да се разводи и да се онда ожени пријатељицом бивше жене. Превише промискуитетно за мене. Ја сам превише традиционалан да би ми одговарао неко ко се тако разводи и тако поново жени. Ко је ту коме ко ? Ко је кум, кума, заова ? Па ми се баш и разликујемо од тог запада по томе што у нашој породици свако има своје име. А не само анкл и ант. Код Срба, а нарочито код онога ко хоће да се назове домаћином обавезно је да буде посвећен породици и жени која му је децу изродила. Муслимани имају више жена, а католици и протестанти се разводе олако.
 
Ma oodakle ti ideja za tako nesto.

Ko kaze da su sadasnja supruga Prestolonaslednika Aleksandra Princeza Katarina i Princeza Marija od Orleana i Bragance bile prijateljice?

Nemoj da lupas neosnovano i pravis konstrukcije kakvih nema.

Prvo prema vazecem Pravilniku Kraljevskog Doma Karadjordjevica iz 1930. ne postoji odredba koja zabranjuje razvod clanovima Kraljevskog Doma ili koja zabranjuje zenidbu odnosno udaju clanova Kraljevskog Doma sa gradjanima. To je dozvoljeno.

Princeza Katarina je bila gradjanka, koja je udajom za NJKV Prestolonaslednika Aleksandra to prestala da bude. Znaci, ona nije ni u kakvom srodstvu sa Domom Oldenburg i grckim Kraljem Konstantinom. Jedino sto im je zajednicko je Grcka. Ona svakako nije bila prijateljica bivse supruge Prestolonaslednika Aleksandra, kada se sa njim upoznala tek 1984. u Vasingtonu odnosno od prilike godinu dana po razvodu ili nesto vise. Ovi podaci se nalaze u biografiji Princeze Katarine i mogu lako da se provere. Princeza Marija de Glorija zivi danas u Spaniji, a Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina u Beogradu (ranije u Londonu).

Kod Srba tj. domacina uopste nije neophodno da ne budu razvedeni. To je krajnje zaostala i idiotska logika, a da budu posveceni deci, to se podrazumeva. Bolje civilizovan razvod nego los brak. Los brak domacine, unistava porodicu.

Tvrdnja da se katolici razvode olako je apsolutno netacna. Primer je katolicka Irska koja je tek devedesetih godina na referendumu, i to kao clan evropske unije, izglasala zakonsko dopustanje razvoda. Slicno je i u jakim katolickim zemljama poput Italije ili Spanije.

Pre nego sto zelis da istupis, razmisli malo i informisi se, da ne bi ispadao u najboljem slucaju neinformisan, a drugacije smesan.

Viva el rei!
 
Морам да се још једном захвалим учесницима форума што су ми објаснили многе ствари и тиме развејали недоумице. Али ова слика коју сад имам супротна је оној коју сам имао пре годину и више о Александру Другом. Нисам ја против Монархије, сви ми имамо монархисте у породици, али Монарх мора да буде беспрекоран. Не може он да има баналне мане као и ми, не сме да сије неслогу, мора да се слаже са свим члановима своје породице, па и да на тај начин репрезентује земљу. Од лошег брака има нешто боље, а то је добар брак, стабилан брак, православни брак. Ако двоје нису за брак нека се не венчавају. Ирска није добар пример за католичку земљу, јер су они, ако се узме поштовање и практицирање вере, пре православци него католици. Не бих да отварам ову тему, али голотиња се још у ренесанси практиковала најпре у Италији, а Папе и остали свештеници су били ментори таквог културног обрасца. То што код Карађорђевића је развод допуштен је, по мени недопустиво (Принцу од Велса се клима престо због тога), а то да се могу венчавати са грађанкама не бих коментарисао. Много већи ми је проблем што су свуда Грци. Па ако толико воле Краља нека га доведу себи, мислим свога, Грчког. Него ће ето нама да доведу нашег, са Гркињама и то још две. Па која би била онда Краљица. Она што је мајка Престолонаследника (што би био ред и обичај) или друга која је тренутно у браку, или бисмо имали чак две Краљице, Краљица Мајка и Краљица Супруга. Мислим да је ово што сам изложио толико велики проблем и да је потпуно нерешив. Никакав протокол то не може да реши, па видите и сами шта су Енглези код себе урадили да би тај проблем решили.
 
За монархију ако ни због чега другог оно зато што ћемо се ослободити досадних избора и препотентних лидера. На челу државе ће бити онај који МОРА да обавља тај тежак посао !
 

Back
Top