Quantcast

Reljanović- porijeklo od Germana ili?

mladjo11

Zainteresovan član
Poruka
179
Dragi forumaši. Mjesecima me muči pitanje ko sam i odakle potičem. Mnogo sam puta pročešljao google i imam neku e-knjigu o prezimenima. Toliko je prezimena navedeno, oči mi stale kad sam vidio! Ali nema mog prezimena. Ja sam Mladen Reljanović iz Dubice i zanima me odakle sam. Moji roditelji i rodbina znaju veoma malo. Iz Svojih ranijih tema sam otkrio da je moje prezime srodno prezimenima: Hreljaić, Reljić, Railić, Hrebeljanović i tako dalje... Ali ne mogu doznati odakle potiču.
Doktor Radenko Reljić, direktor Doma Zdravlja u mom malom gradiću je takođe zainteresovan za ovo pitanje. Moj otac radi u kancelariji u Domu Zdravlja i direktor mu često navraća sa raznim dokumentima o srodstvu, istom plemenu itd. Jednom je prilikom rekao da su naša prezimena srodna i da imaju GERMANSKO porijeklo.
E sad, šta vi mislite o tome. Hvala z:poz:
 
Poslednja izmena:
Poruka
3.615
evo nesto interesantnoz:)

Hrelja (Hrelja Ohmućević) (umro 1342) bio je velikaš srpske srednjovekovne države i protosevast pod kraljom Stefanom Dušanom. Zna se da je bio u službi već u doba kralja Milutina. Prvi put se spominje 1328. godine sa naslovom vojvode kada ga je kralj Stefan Dečanski poslao da pomogne vizantijskom caru Androniku II protiv njegovog pobunjenog unuka Andronika III. Hrelja je sa vojskom bio u Strumi i Seru, ali se nije umešao u borbe videći da je mlađi Andronik mnogo snažniji. Za svoje usluge Hrelja je od kralja Dečanskog dobio u vlast područje oko grada Strumice, a od Andronika II titulu protosevasta.

1340. godine, za vreme bolesti kralja Stefana Dušana i uspeha Vizantinaca na južnoj granici Srbije, Hrelja prilazi Vizantincima i predaje im svoje gradove. Za uzvrat od vizantijskog cara dobija titulu kesara. No, kada se uskoro Dušan ponovo posvetio svojoj državi, Hrelja je svoju oblast povratio starom gospodaru i to još proširenu za grad Melnik koji je u međuvremenu zauzeo od Jovana Kantakuzina. Izgleda da ga sve ovo nije iskupilo pa je uskoro primoran da se zamonaši, a kralj Dušan preuzima njegovu oblast. Odlazi u Rilski manastir gde postaje monah Hariton i decembra 1342. godine umire. U Rilskom manastiru još postoji njegov grob. Pored Rile Hrelja je podigao i crkvu Svetih Arhanđela u Štipu.

Hreljina ličnost našla je odjeka u epskim narodnim pesmama gde se on spominje kao Relja Krilatica ili Relja od Pazara, pobratim Kraljevića Marka.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Хреља




22 m visoka kula, zvana Hreljova kula, koju je za vreme Dušanovog carstva dao sagraditi Dušanov protosevest Hrelja.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Рилски_манастир
 

mladjo11

Zainteresovan član
Poruka
179
Oh, vidi, vidi! Pa ja sam znaci neki daleki potomak velikog Relje Krilatice :D

Ja sam se prvo raspitivao za dalje porijeklo. Kao sto gore navedoh, Relja, Reljanovic, Reljic, Railic, Hrelja, Hreljic, Hrebeljanovic... - su, kako navodi dr. R. Reljic neko germansko pleme ili nesto manja formacija od plemena, nesto kao malo plemence :)
Ali sam dobio veoma zanimljive odgovore... Hvala vam forumasi... :D
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.381
Nikad čuo za Germane. z:hm:

Bilo je ovo pre mesec dana na Forumu:

Car Lazar je naš
Dijana DIMITROVSKA | 09. decembar 2008. 19:49 | Komentara: 0

U Grblju se vekovima prenosi predanje da se slavni velikaš rodio baš u tom, najsrpskijem delu Crne Gore. Prezime Hrebeljanović treba da glasi - Grbljanović

CAR Lazar se rodio u Pobrđu, U Grblju. To je deo današnje Crne Gore, koji je kroz istoriju bio najbuntovniji, najpravoslavniji i najsrpskiji. Pošto je rođen u Grblju, on je Grbljanović, ne Hrebeljanović, kako su neki greškom izgovarali i pisali.
Ovo svako dete u Grblju zna. Naučilo je od svojih očeva, a oni od svojih... I, tako - vekovima. Kao sveta tajna prenosilo se predanje s kolena na koleno. Vekovi ga nisu umanjili. I danas živi, a deca recituju: Ovo sunce iznad Grblja što čarobnu svetlost stvara, obasjava slavno mesto, postojbinu car Lazara!
- Svi smo mi kao deca slušali priče i legende o caru Lazaru, osnova je ista samo ima nekoliko varijanti - veli istoričar Vasko Kostić, koji je decenijama istraživao i sakupljao mitove i legende Grbljana.
Legenda ide ovako: Car Dušan imao je sestru, koja je može biti imala govornu manu. Po drugima bila je ružna, pa su je nazvali Ruža, po trećima - grbava.
- A, može biti da je imala samo dug jezik, što je u to vreme smatrano govornom manom - ubacuje novu mogućnost Kostić.
Jednom prilikom, kada su Grbljani, inače poverenici srpskog dvora, bili u poseti caru Dušanu, ovaj im dade pomenutu Ružu da je povedu u - nepoznato. Možda i pogube. Jedan Grbljanin, međutim, videvši da je ona pametna, a još i carskoga roda, reši da je uzme za svog mlađeg sina. Beše to knez, možda Milojko. Tako i bi...
Prošle su godine, rodio se Lazar, i jednog dana silni Dušan, na povratku iz Dubrovnika, svrati u manastir Podlastvu. Tu su mu pripremili ručak, a on, pošto je okusio jelo koje mu je u mladosti samo sestra spremala, zatraži da dovedu onoga ko ga je kuvao. Brat i sestra odmah su se prepoznali, i kada je car čuo da ona ima sina, Lazara, reši da ga povede na srpski dvor.
- Pošto je sin na Grblju sve i svja - veli Kostić - otac malog Lazara toliko je molio i preklinjao da su morali da ga ubiju, na mestu gde izvire mali izvor, blizu manastira Podlastve. To mesto i danas se zove Pizdina voda, zbog toga što je mnogo kukao.
Tako je Lazar odrastao na dvoru dok nije postao knez.
- I našoj deci prenosimo ovu legendu, koja je za nas više od toga. Jer, mi znamo da je Grbljanović naš, Grbljanin. Zašto bi se to, inače, tako uporno prenosilo kroz vekove? Istorija nije dala da tako bude zapisano, ali, ipak, živi kroz usmenu književnost - razmišlja Ivan Knežević, slikar i nastavnik likovne kulture, dok nam pokazuje oltarska vrata u crkvi svetog Jovana u Pobrđu, koja je on živopisao.
Na jednima je sveti car Lazar kako u rukama drži crkvu Podlastva, najveću svetinju Grbljana. Nad njim piše: Lazar Grbljanović.
Slavni Grbalj ne imaše svog pesnika da opeva i ovekoveči svoju istoriju i junake. Istoričari se ne hvataju u koštac sa ovom legendom. A, crkva - ćuti.
- Nikome ne odgovara činjenica da je car Lazar odavde - veli Knežević. - Srbija bi volela da svi njeni istorijski likovi budu u njenim granicama.
A, Vasko Kostić veli:
- Kada sam Amfilohija jednom prilikom ispravio da „nije Hrebeljanović, nego Grbljanović“, on mi je odgovorio: To je isto. Nije isto - kazao sam. Pa, i Njegoš kaže Grbljanović.
U crkvi svetog Jovana na Pobrđu, koja ima tri oltara, paroh donjogrbaljski Jovan Rajak nam reče:
- Od vremena kneza Lazara Grbljanovića do današnjih dana ovde muška deca često nose ime Lazar. Otuda i velika rasprostranjenost prezimena Lazarević. Oni su najčuvenije bokeljsko bratstvo, dali su mnogo junaka, kneževa i prvog i poslednjeg guvernadura čitavog Grblja.
Nažalost, otac Jovan danas više sahranjuje nego što krštava. Godišnje ima tek dvadesetak krštenja. Ali, mnoga od muške dece i sada ponesu ime Lazar...
Grbalj, inače, ima 62 crkve, tri „živa“ manastira i još pet u tragovima, nekoliko crkava (među njima i ona u Krimovici iz šestog veka, sa očuvanim mozaikom). Sve to smešteno je na 95 kvadratnih kilometara, zbog čega Grbalj nazivaju i Svetom gorom.

OD TUNELA DO TUNELA
„OD tunela do tunela dvadeset je srpskih sela“, spevali su Grbljani u vreme ideje o crnogorskoj nezavisnosti, podsećajući na svoje poreklo.
- Najteže nam pada što smo postali niko i ništa. A, oni su Crnogorci! Dobro, pa ko smo, onda, mi! To je naša zemlja, naši preci ginuli su za nju. Ma, nema veze, mi znamo ko smo. Mi smo deca cara Lazara - veli Ivan Knežević.

UVEK VIĐENI POTOMCI
IZ Grblja su i preci pesnika Branka Radičevića, Petronija Šišića, vojvode u prvom srpskom ustanku, Ferda Šišića akademika, Stevana Vukotića, koji je prvi od Južnih Slovena na ruskom brodu oplovio Zemljinu kuglu (1823- 1826), 30 godina pre slavnog moreplovca Iva Vizina iz Prčnja.​

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:227915-Car-Lazar-je-nas




Neka prezimena s područja Hrvatske:

Hrȅlja (470, Istra),
Hréljac (Crikvenica, Rijeka),
Hrȅljak (Istra),
Hreljánović (Rijeka, Sisak),
Rȅlja (430, Šibenik, Dalmacija),
Réljac (240, Rijeka, Pokuplje, Slavonija),
Rȅljan (Knin, S Dalmacija),
Reljánović (310, Drniš, Slavonija),
Réljic (Knin),
Rȅljica Kòstić (Šibenik),
Réljič (Vrbovsko),
Réljić (610, Zadar, Zagora, sred. Dalmacija),
Rȅljin (Pula),
Réljković (Slavonski Brod)

Neki toponimi: Hréljić (Zagreb), Hrȅljin (Rijeka)

Izgleda da je etimologija još uveK upitna iako bih se po sveprisutnosti kladio da je slovenska. Hrvati izvode hrelja od krila, što je nonsens.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.381
Prezime Relja

S jezičnog motrišta prezime je istovjetno s osobnim imenom Relja, koje je nekoć glasilo Hrelja ili Krelja, što se ponegdje pretvorilo i u prezimena: Hrelja (470 osoba u Hrvatskoj, Istra), Hreljac (Crkvenica, Rijeka), Hreljak (Istra), Hreljanović (Rijeka, Sisak), Krelja (Pula).
Inače i Hrelja i Krelja nastali su od starijih oblika imenice "krilo": u Vodicama pokraj Šibenika u 17. stoljeću zabilježeno je "krelo", a u Brusju na Hvaru "hrelo". Dakako, ni narodni junak u epskoj pjesmi ne zove se slučajno Relja Krilatica ili Krilati Relja.
Na mućkom području Relje se pojavljaju u venecijanskom zemljišniku iz 1711. godine, kada je:
-u Muću zabilježena obitelj Stipana Rel(j)ića;
U austrijskom zemljišniku iz 1835. godine upisane su u Muću Donjem tri obitelji s prezimenom Relja: Antina, Matina i Petrova;
-popis stanovništva 1948. godine zatekao je u Muću Donjem 9 obitelji s prezimenom Relja.
Danas u Muću Donjem živi 7 obitelji tog roda s ukupno 24 duše, a u Muću Gornjem je jedna dvočlana obitelj s prezimenom Relja.
Relje su doselile najvjerojatnije s druge strane Dinare, iz Maovica pokraj Vrlike, gdje im danas prezime glasi Rejo, ali o njima malo kasnije. Doduše, ne treba posve odbaciti i mogućnost doseljenja i s drniškog područja, iz Nevesta, u kojem je u venecijanskom zemljišniku iz 1711. godine zabilježena obitelj Mate Rel(j)ića pokojnog Lovre.
Da bismo pratili prezimena uvjetno rečeno skupine Relja, počevši od Relje preko Reljića (Reljanovića) odnosno Reića do Reja, pomoći ćemo se znamenitim biskupskim popisima bosansko-hercegovačkih Hrvata katolika iz 18. stoljeća, i to na livanjskom području.
Godine 1741/42. godine biskup je fra Pavo Dragićević u Čaprazlijama pokraj Livna zabilježio 6-članu obitelj Mate Reića (u izvorniku Matthaeus Reich), a u Vržeralama također pokraj Livna je upisao 5-članu obitelj Vida Relje (u izvorniku Vitus Reglia).
Godine pak 1768. biskup je fra Marijan Bogdanović u svom popisu u Podhumu pokraj Livna upisao 7-članu obitelj Nikole Reljića (u izvorniku Nicolaus Reglich).
Dakle, već u 17. stoljeća tri su oblika ovog prezimena: Relja (Reglia), Reljić (Reglich) i Reić (Reich). U dijelu hrvatskih govora, u onim čakavskim, glas "lj" zamijenjen je glasom "j", a kad se on našao između dvaju samoglasnika, od kojih je jedan "i", često je ispadao, pa smo od oblika Reljić dobili Reić, a od oblika Relja novu tvorevinu Reja odnosno Rejo.
Prema tome na prijelazu iz 17. u 18. stoljeće s velikom seobom Hrvata katolika s livanjskog područja stižu u Cetinsku krajinu, pa i na Maovice, pripadnici roda ili rodova, koji u prezimenu imaju osobno ime Relja. U zemljišniku iz 1710. godine, a u sklopu banderije harambaše Stipana Biukovića iz Vrlike, upisana je tročlana obitelj Ivana Reljanovića pokojnog Petra, u kojoj nema djece, već odrastao muškarac i dvije odrasle žene.
Vjerojatno su ovo troje Reljanovića bili samo prethodnica ostatku obitelji, koja će tek kasnije stići u novo prebivalište na Maovicama pokraj Vrlike, jer je u popisu vjernika Splitske nadbiskupije iz 1725. godine nadbiskup je Ivan Laghi upisao 8-članu obitelj Grgura Reje , dakle s posve reduciranim prezimenom.
U austrijskom zemljišniku iz 1830. godine na Maovicama je zabilježena obitelj Josipa Reje Matina. Je li baš slučajno da danas na Maovicama susjednom drniškom području žive i Reljići i Reljanovići ?
Proces modificiranja prezimena, koja u osnovi imaju osobno ime Relja, može pratiti i na primjeru splitskih Reića, kojih je prezime, utvrdio je N. Kuzmanić, nekoć glasilo Reljić, a nakon doseljenja u čakavski Split, u kojem je štokavsko "lj" zamijenjeno s čakavskim "j", postali su Rejići odnosno Reići.
Inače, Relići odnosno Reljići zabilježeni su već 1582. godine u trima selima Poljičke Kneževine: Nutarnjem Docu, Dubravi i Gornjem Polju, a upisani su i u katalog poljičkog plemstva 1799. godine. "U Splitu se pojavljuju 1609. godine, kad se spominje Grgur Reić. Rodonačelnik današnjih Reića u Splitu je Marko s nadimkom Kovač, koji se 1628. oženio Ivanom Zubanović Domjanović iz Splita." Godine 1832. u splitskom Velom Varošu žive 84 stanovnika s prezimenom Reić, među kojima je najviše težaka, zatim drvodjelaca, trgovaca, mesara, pomoraca i službenika.
Dakle, livanjsko je područje vjerojatnija starina maovičkih Reja nego što je to Split, jer je svojedobno bilo neusporedivo lakše prijeći planinu Dinaru nego udaljenost od Splita do Maovica, s obzirom na pravac kretanja seoba stanovništva.
Danas na Maovicama žive 4 obitelji i 27 osoba s prezimenom Rejo. Čuvaju predaju da spadaju među najstarije rodove vrličkog područja, odakle su se raselili u Osijek (5 obitelji), Split i Kaštela
Inače, u Hrvata je čitav niz prezimena sličnih osnovom Relja-: Reić (263 osobe, Split), Relja (430, Šibenik, Dalmacija), Reljac (Rijeka, Pokuplje, Slavonija, 240 osoba), Reljan (Knin, sjeverna Dalmacija), Reljanović (310, Drniš, istočna Slavonija), Reljić (Knin), Reljica Kostić (Šibenik), Reljič (Vrbovsko), Reljić (610, Zadar, Zagora, srednja Dalmacija), Reljin (Pula), Reljković (Slavonski Brod).



A za Hreb(e)lj... Ajde da lupamo...

Rebeliant - buntownik, powstaniec, członek oddziałów paramilitarnych, osoba występująca zbrojnie przeciwko obowiązującemu porządkowi.

Isidora Žebeljan (kada bi bilo (H)Řebeljan)
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.381
Vukorepa - Datum: 11.11.2010.
"Redatelj i scenarist Mate Relja rođen je 29. kolovoza 1922. u Šibeniku. »Vlak u snijegu« Obitelj vuče podrijetlo s planine Svilaje(čitaj Moseć), odakle je njegov djed po ocu, Mate Vukorepa(ovo mu je prvotno prezime)-Reljić(nadimak kuće-familije) iz sela Planjane, kod Unešića, odselio u Šibenik i uzeo prezime Reljić,po kući. Znači u Šibeniku su Relje-Reljići bar od 1870 otprilike. A moguće da su i otprije negdi uzeli iz istog sela-Vukorepe, nadimak kao prezime.



Ivan Relja - Datum: 13.4.2010.
Osnovana je i grupa RELJA na Fecebooku. Link je https://www.facebook.com/?ref=logo#!/group.php?gid=113330288689278



Nada Reljić - Datum: 18.3.2010.
Reljića ima i u Slavonskom Brodu; Mirko, Nada, Petar, Jelena, Marko i Bruno , a ima i Relica, no ne znam im imena



Ivan Relja - Datum: 16.6.2009.
U Dubravi kod Šibenika se nalazi dio naseljen Reljama (čak i adresa glasi Relje-Junakovići). Nisam siguran, ali mislim da su se Relje doselile u Dubravu kod Šibenika oko 1800. godine. Bilo bi dobro da oni koji imaju informacije o Reljama podjele iste s ostalima.



Vlaho Relja - Datum: 2.4.2009.
Dodao bih informaciju da u Konavlima u selu Popovici postoji obitelj Relja od 1700 i neke godine.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.381
Aha, evo etimologije za Relju:

Značenje imena Relja dolazi od starijega Hrelja ← grčki Chreles. Zamuknuo je glas h zatim l → lj.

http://www.imehrvatsko.net/apex/f?p=108:IMENA:2292817843541243::NO:RP:P_IME:Relja

Međutim, jedini grčki, tačnije vizantijski, izvor koji sam našao da pominje ime Hrelja jeste Istorija Vizantije III (1295-1360) Nikeforosa Gregorasa i, da kuriozitet bude potpun, Gregoras ime Hrelja pripisuje Tribalima ("Hrelja Tribal"), koje mnogi autori smatraju Srbima.

Nichephori Gregorae Byzantina Historia III
Objavljeno: Bon, 1829-1855

ΑΡΤΙ Δ' ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΗΚΟΝΤΕΣ ΤΗΣ ΟΙΚΟΔΟΜΙΑΣ, ΑΦΙΚΝΕΙΣΘΑΙ ΠΛΗΣΙΟΝ ΗΜΕΛΛΕ ΚΑΙ ΧΡΕΛΗΣ Ο ΤΡΙΒΑΛΛΟΣ

Keywords: Thrace, Polystylon, RELJA-CHRELIS STEFANOS, PERSONAL TRANSPORTATION, BUILDING / NAVAL


http://www.xanthi.ilsp.gr/thraki/history/afm.asp?afm=BK5870


Srbin, brate, k'o vrata!
 
Poslednja izmena:

Viden

Primećen član
Poruka
765
Jos o istorijskom Relji Krilatici>

Формирање Хрељине области није могуће испратити у свим појединостима. Њену окосницу чинили су Штип, Струмица и Рила. Настарији његов посед је без сумње био Штип и околина које је држао већ у време Стефана Дечанског а можда и раније. Крај око Риле могао је добити након битке код Велбужда 1330. када је српска државна територија проширена на ту страну, а Струмицу и њено подручје могао је добити само од Душана. Вероватно је учествовао у Душановом походу на Византију 1334. године, па није искључено да је и овом приликом проширио неки од својих поседа.

Хреља се истакао значајном ктиторском делатношћу. Подигао је пирг у манастиру Светог Јована Рилског (од 19.века манастир припада Бугарскојј). У питању је и данас сачувана кула висока 25 метара позната под називом Рељина кула. За Рилски манастир је много значајније то што је Хреља подигао и нову манастирску цркву. Овај храм постојао је све до 1834. године када је након једног пожара срушен како би се подигао нови, много пространији.
Судећи према једној повељи краља Стефана Душана од 6. маја 1336. године, Хреља је у Штипу сазидао цркву Светог Архангела и обдарио је многим поседима у граду и околини.

http://www.stip.gov.mk/index.php?op...atid=46:2009-12-10-14-34-03&Itemid=65&lang=mk

Хреља је једну за другом носио три византијске титуле: протосеваста, великог доместика и кесара.

У повељама Гргурића-Охмућевића помиње се да је Хреља био дука Костура. Костур, византијска Касторија, данас у северној Грчкој, је град који се често помиње у српској народној епици.

Пију вино до три побратима
У Костуру, граду бијеломе.
Једно ми је Краљевићу Марко,
А друго је Сибињанин Јанко,
Треће побре Хреља Бошњанине.
.
Реља Крилатица је у народној поезији већ у 16. веку добиo оне особине на основу којих је и касније био познат. Надимак Крилатица добио јер се наводно одликовао чувеним скоковима (које Александар Лома тумачи као српско сећање на индоевропско наслеђе јер је ведски Бог Вишну тако скакао).

На породичном грбу Охмућевића упечатљива су крила.

Hrelja also known as Stefan Dragovol (Стефан Драговол)пише вики на енглеском(преписано са бугарске вики) што би могло значити да је био на високом положају или у сродству са владарима због имена Стефан.

Около 1335 г. местният феодал Стефан Драголов (Хрельо) изградил манастира на сегашното му място, състоящ се от сгради за живеене, отбранителна кула и еднокорабна църква. Работни скици на Хрельовата кула в манастира "Св. Иван Рилски"От тези строежи днес е останала само кулата, която носи името "Хрельова кула". Неговото ктиторство е увековечено с надпис за строежа на кулата, изписан с вградени тухли на южната й стена:

"При владичеството на превисокия господин крал Стефан Душан, господин протосеваст Хрельо с голям труд и разход изгради тази кула на светия отец Иван Рилски и на Божията майка, наречена Осеновица, в годината 6843 индикт пети (1334-35)"
http://www.pravoslavieto.com/manastiri/rilski/index.htm


На слици Паје Јовановића, отац Реље Крилатице је насликан као присутан у време проглашења Душановог законика.
http://www.dusanov-zakonik.com/oslici.htm
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.