Quantcast

Религијске и религиозне вести

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" ОГРОМНА ЧАСТ ЗА СРПСКИ НАРОД:

Из ратом погођене Сирије долази нам драги гост! (ВИДЕО)


10-10-2018 22:49 Србија Друштво Видео

Пaтријарх антиохијски и целог Истока Јован Десети допутоваће сутра у званичну посету Српској православној цркви и српском патријарху Иринеју, са којим ће заједно посетити српске светиње на у Црној Гори и на Косову и Метохији.

Патријарх Јован Десети боравиће у посети СПЦ до 19. октобра, а грађани Београда га могу видети сутра у подне, када ће одмах по његовом доласку у његову част, у Саборној цркви Светог архангела Михајла, бити служена доксологија. Како је најављено из СПЦ, централни догађај посете биће саборна света Литургија коју ће патријарси са архијерејима служити у недељу, 14. октобра у Спомен-храму Светог Саве.

 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" У Србији пронађена најстарија хришћанска црква на свету

28-09-2018 07:36 Друштво Култура

Да ли је Жидовар једно од најважнијих места у Србији?
Многи верују да се најстарија хришћанска на свету, грађевина невероватне вредности, налази управо овде, на око пола пута између Вршца и Беле Цркве у Банату.



Призор Вазнесења Господњег у Храму Светог Саве (Фото: Јутјуб)

Древни храм пронађен је испод око 40 метара високог заравњеног брда, за које се одувек сматрало да је археолошко налазиште изузетног значаја, а које носи необично име - Жидовар. Име Жидовар сугерише да би то могло да буде место Жидова или Јевреја или неке скупине која је старе Балканце подсећала на њих.

Археолози су дуго мислили да је Жидовар био келтско утврђено насеље, све док половином 1990-их година њихову пажњу нису привукли дотад неиспитани слојеви. Од тада се на овим ископинама ради. У најмлађем слоју, који потиче из првог века наше ере, пронађене су повеће грађевине, прекривене белим кречом, што је значило да су биле важне и да се у њима није становало. Нађена је и велика количина сребрног накита, посебно делова раскошне ношње. Најимпресивније су биле богато украшене сребрне копче, какве су сличне у суседној Румунији научници убележили као "делове свештеничке ношње". Убрзо се родила претпоставка да су такве копче описане у Библији. Биле су део свештеничке одоре које је носио Арон, Мојсијев брат.

Међу налазима је био и одређен број сребрних кутија. Већина је била разбијена, али једна цела и богато украшена имала је амблем крста на поклопцу. Постало је јасно да се крст на овом простору налазио још у првом веку наше ере. У кутији су била два прстена од бронзе, већи и мањи. Једини разлог зашто би се јефтино прстење ставило у сребрну кутију јесте та да вредност накита надилази материјалну. Гравире на њима отркиле су о каквој је вредности реч - препознати су риба, пастир и палмина грана. Древни хришћански симболи. Могуће је, стога, да се ово прстење користило током обреда венчања.

Нађени су и бројни бријачи за косу, којим се можда секла коса током кртшења. Све је то навело многе да помисле да се у јужном Банату налази најстарија хришћанска црква, чију вредност не можемо ни да појмимо.
Заступници ове идеје наводе да се локација цркве поклапа са "Посланицама апостола Павла", који је "проповедао у Илирику", као и са причама о томе да је он прошао кроз наше крајеве и овде поставио прве епископе тадашњим становницима.
Истраживања се врше већ 70 година

Археолошка истраживања на подручју Жидовара вршена су још од 1948 године. Сматра се да је у питању локалитет који је имао облик античке метрополе. Почео је од трећег миленијума пре нове ере и имао дуг континуитет у насељавању. Утврђено је да је ту између другог и првог миленијума пре нове ере постојало наслеље у коме су се смењивале различите културе бронзаног и гвозденог доба.

Нова истраживања започета 1996. године представљају заједнички пројекат Градског музеја у Вршцу и Филозофског факултета у Београду, чији стручњаци зајендо раде на истраживању, али и очувању Жидовара. О постојању прве хришћанске цркве на овом месту, археолози се нису изјашњавали.
Локалитет је изузетно очуван и чак се и после 70 година истраживања открило свега пет до 10 одсто. Жидовар је под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја, али историчари сматрају да он нема адекватну пажњу с обзиром на своју важност и вредност.".

 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ:
Зашто је Богородица заштитница Београда и каква је невероватна судбина њене иконе?

10-10-2018 10:27 Друштво Магазин Култура

Многи који данас живе у српској престоници не знају зашто Београд називамо Богородичиним градом и зашто је управо Богородица његова заштитница. Икону Богородице Београдске, најзначајније светиње града, пратила је невероватна судбина – била је симбол византијске борбе, одолела је рушилачким нападима Угара и Турака, на рукама Срба ношена је до Цариграда и на крају - заувек мистериозно нестала.



Икона Пресвете Богородице (Фото: Јутјуб)

Угледни новинар, професор и књижевник Ново Томић у својој књизи “Светилишта и надалишта” пише о невероватној историји ове светиње.

- У једном угарском документу насталом у 14.веку наилазимо на занимљив траг који нам указује на то да је ову икону, у облику сребрног паладија, као заштитницу носила византијска војска у борби за Београд са Мађарима 1071. Њен други траг указује се код архиепископа Данила, у његовој биографији краља Драгутина. Знамо, према томе, да се за време његове владавине икона налазила у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице, али јој се након тога губи сваки траг... До овог открића дошао је чувени истраживач др Марко Поповић, који је након вишегодишњих испитивања нашао трагове ове цркве у Доњем граду, подно Београдске тврђаве...

Икона Богородице поново васкрсава кад на рушевинама града (који су скоро до темеља разорили Угари за време владавине краља Милутина 1319.) када деспот Стефан Лазаревић подиже нову престоницу и у оснивачкој повељи записује: "Нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, саздах њега и посветих Пресветој Богородици."

Година 1521. била је једна од најтрагичнијих у историји наше престонице. Сулејман Величанствени тада заузима Београд, а читава Европа је тај догађај доживела као рушење целокупног хришћанског света. Саборна црква је тада претворена у џамију, а касније су је Аустријанци сравнили са земљом 1717. године, за време опсаде Београда.

Ново Томић у својој књизи детаљно описује како су Турци насилно исељавали српско становништво из Београда и како су наши преци на све начине покушавали да сачувају своје светиње.

- Знатан део српског становништва претворен је у робље и насилно пресељен у околину Цариграда. Султан им је ипак дозволио да понесу своје светиње, па су тако однели и чудотворну икону Пресвете Богородице, мошти Свете Петке, реликвијар са деловима руке Светог цара Константина Великог и др. У Цариграду су Срби, уз дозволу султана, поново подигли Цркву Богородице Београдске, у коју је смештена и њена икона. Нова српска црква страдала је у једном пожару, али је недавно обновљена. У њој се и дан данас налази Богородичина икона, али друга. Она која је преживела бурна историјска превирања и која је на рукама исељених Срба донета у Цариград нестала је без трага.

Године 1898. чувени историчар Стојан Новаковић обишао је места где су живели цариградски Срби: село Београд на периферији Истанбула и Београдско насеље недалеко од Златне капије у древном Теодосијевом зиду Константинопоља, у нади да ће ући у траг икони. Надао се да ће је можда наћи у цркви Београдског насеља, али ипак касније разочарано бележи да у њему нема Срба, јер су се потомци храбрих бранилаца Београда с временом хеленизовали, а оне који су то одбили Турци су раселили.

Судбина оригиналне иконе Богородице Београдске остала је тајна до данашњих дана.".

https://www.pravda.rs/2018/10/10/da-li-ste-znali-zasto-je-bogorodica-zastitnica-beograda-i-kakva-je-neverovatna-sudbina-njene-ikone/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" Црквама враћено 90 одсто одузете имовине
До краја ове године донећемо прве одлуке о враћању имовине исламској заједници, јединој којој, због подела унутар ње, до сада није враћено ништа, каже Страхиња Секулић





Враћање имовине одузете после Другог светског рата црквама и верским заједницама на самом је крају и према проценама Агенције за реституцију решено је више од 90 одсто предмета. Кроз процес конфесионалне реституције враћено је право својине на укупно 58.083 хектара земљишта (пољопривредног, шумског и грађевинског) и 91.000 квадратних метара објеката који су сада у поседу предратних власника, цркава и верских заједница.

Највише имовине, очекивано, добила је Српска православна црква, којој је највише и одузето. Од 3.049 захтева за реституцију више од половине, тачније 1.602, поднела је СПЦ. Њој је до сада укупно враћено 55.426 хектара земљишта и 49.477 квадратних метара објеката. Следећа верска заједница по обиму враћене имовине је Римокатоличка црква: укупно 1.365 хектара земљишта и 23.266 квадратних метара објеката.

Десет година од истека рока за подношење захтева за враћање имовине црквама и верским заједницама директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић, у разговору за „Политику”, указао је на добре стране, али и на неке проблеме који су се у овом процесу јављали.

– Дешавало се, да ли због несналажења или с намером, да на неко земљиште буду поднета четири захтева и онда кад то вратите, статистички добијете да сте вратили 25 одсто. То су неке стратегије оспоравања државе и ми се боримо против тога. Често проценти и основаност поднетих захтева траже дубљу анализу. Ту су нам драгоцени подаци које смо имали пре почетка конфесионалне реституције, колико је имовине одузето. То је важно, да се ти подаци поклапају, да онолико колико је одузето по званичним документима државе, толико буде и враћено. А не оно што мислимо да је одузето или кад покушавамо да проширујемо захтеве на нешто што никада није било у својини, па се бунимо да је мало захтева позитивно решено. Али, дешавало се и да донесемо решење, а онда су у појединим поступцима, поготову онима који се тичу СПЦ, изјављиване тужбе од стране државе и оспоравана је реституција без законског основа. У међувремену је дошло до добрих промена и држава је све свеснија да се ништа лоше неће догодити ако се врати имовина црквама и верским заједницама – наглашава Секулић.

Због значајно мањег броја поднетих захтева, већини протестантских хришћанских цркава враћено је готово све од тражене имовине: Евангеличка хришћанска црква а. в. поново је у поседу 92 одсто траженог земљишта, Реформатској хришћанској цркви враћено је 95 одсто тражених објеката, док су мање заједнице, које су поднеле један или два захтева, попут адвентиста, баптиста или назарена, процес реституције завршиле.

Једина међу црквама и верским заједницама којој није враћено ништа је исламска заједница, која је поднела 56 захтева. Због постојања две заједнице, Исламске заједнице Србије и Исламске заједнице у Србији, које су поднеле захтеве за идентичну имовину и немогућности, случајне или намерне, да се утврди која од њих две је традиционална верска заједница и наследница оне предратне, процес реституције није могао да се помери с мртве тачке. Међутим, како најављује Страхиња Секулић, то ће се ускоро променити.

– Донели смо одлуку да почнемо да решавамо враћање имовине исламској заједници и већ су били увиђаји на подручју Новог Пазара. Јавно обећавам да ћемо до краја ове године донети прве одлуке о враћању имовине исламској заједници. А коме се враћа, све ће писати у решењу. Држава не жели да буде у ситуацији да једној верској заједници није вратила ништа – наглашава Секулић.

Што се тиче осталих цркава и верских заједница, ради се углавном о натуралној реституцији, дакле, враћа се имовина која је и одузета, а када то није могуће, закон предвиђа заменску реституцију и као последње решење новчано обештећење. Директор Агенције за реституцију наводи да је и заменска реституција при крају, док се до новчаних обештећења још није стигло.

– Поступак заменске реституције је сложен јер треба прво да се утврди да је нека имовина одузета, па онда да не може да буде враћена, затим се процењује и онда нађе друга, одговарајућа државна имовина. Тек ако нема могућности ни за заменску реституцију, исплаћује се пуна тржишна накнада. То је један од ретких случајева у свету да се даје такво обештећење – истиче Страхиња Секулић.

О сложености процеса заменске реституције сведочи и пример Београдске надбискупије: већина имовине не може јој бити враћена у натуралном облику, а договор око оне заменске се искомпликовао.

– То јесте остало нерешено, али није нешто што држава не може да реши одмах. Имали смо разговоре са челницима града и град Београд је био спреман да понуди за имовину која је одузета грађевинско земљиште надбискупији. Али, ту смо се сударили с хаотичним стањем када је у питању својина над градским земљиштем. Одједанпут нешто што је било државно, волшебно постане приватно. Агенција за реституцију још неко време ће чекати да ли ће бити договора, ако не буде, ми ћемо донети одлуку, наћи ћемо неку другу одговарајућу имовину и ми ћемо то завршити – истиче Секулић.".

http://www.politika.rs/scc/clanak/414387/Crkvama-vraceno-90-odsto-oduzete-imovine
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" STRAŠNA TAJNA SRPSKE SVETINJE

Nebojša je napravio krst na kupoli Hrama Svetog Save na Vračaru, a 20 dana kasnije dogodio se užas!

Mitrić je bio izuzetan talenat



Hram Svetog Save Beograd, Foto: Shutterstock

Impozantni krst na centralnoj kupoli Hrama Svetog Save na Vračaru krije neverovatnu i tragičnu priču jednog od najboljih vajara u Srbiji!

Autor simbola koji danas krasi srpsku svetinju, čuveni Nebojša Mitrić, ubio se u avgustu 1989. godine, samo dvadesetak dana nakon što je krst postavljen na kupolu. Tadašnja vlast najoštrijim kritikama zasula je umetnika i optužila ga da je njegov krst moderan i da odudara od srpskog.

Pošto nije mogao da podnese toliki pritisak digao je ruku na sebe. Ubio se iz pištolja u svojoj kući u Palmotićevoj ulici u Beogradu. Kad se politička situacija smirila, Mitrićevo idejno rešenje konačno je u javnosti priznato za najbolje, a ovom velelepnom pozlaćenom krstu visine 12 metara danas se dive umetnici iz celog sveta.

Mitrić nije bio samo izuzetan talenat koji je našu umetnost uveo u evropske tokove ,već i svedok najveće tragedije koja je zadesila čovečanstvo. Ovaj veliki umetnik zapravo je beogradski Jevrejin koji je pukom srećom uspeo da preživi jedno od najmasovnijih pogubljenja na Starom sajmištu.

- Kad su nacisti vodili Jevreje Brankovom ilicom na pogubljenje u Sajmište, majka je Nebojšu, koji je tada imao jevrejsko ime, ubacila u obućarsku radnju "Mitrić". On je ostao unutra sakriven i tako se spasao smrti. Ubili su mu majku i oca. Obućar Mitrić ga je prihvatio kao svog sina, dao mu svoje prezime, a on je izrastao u neverovatnog umetnika.

Jedan je od najboljih vajara koji je živeo na ovim prostorima, bavio se sitnom plastikom, radio u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a iza sebe, pored brojnih dela, ostavio je i skulpture kneza Lazara u Kruševcu i despota Stefana Lazarevića u Beogradu – priča čuveni vajar Miodrag Mišo Rogan.

On ističe i da je Mitrić napravio neverovatnu izložbu o sedam svojih reinkarnacija. Samoubistvo, na neki način, kako se tumači među ljudima koji se bave izučavanjem tih pojava, bilo je i njegovo zaustavljanje reinkarnacije.

Nebojša Mitrić je rođen u Beogradu 1931. godine. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti 1952. godine. Bio je jedan od najistaknutijih posleratnih vajara čija dela krase gradske trgove širom Srbije.".

https://www.alo.rs/vesti/drustvo/nebojsa-je-napravio-krst-na-kupoli-hrama-svetog-save-na-vracaru-a-20-dana-kasnije-dogodio-se-uzas/178591/vest
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
Pokojni Vladeta Jerotic :

"...O HRIŠĆANSTVU



Muslimani su već početkom 20. veka postali dominantni u državcama Afrike koje su bile hrišćanske. Mnogi su napustili hrišćanstvo i prihvatili islam. Islam ima neku jednostavnost i neku prirodnost. To je prirodna religija. Hrišćanstvo je neprirodna religija.



Govorio sam o tome i sa Gajšekom i vladikom Porfirijem.
Kažem - hrićanstvo je neprirodna religija.
Gajšek se zbunio kada sam to rekao, pa je pogledao vladiku Porfirija a avladika je rekao:
Ne samo da je neprirodna nego je i nelogična religija.
Jer je natprirodna.



To sam i ja hteo da kažem ali je bolje da je to rekao vladika.".

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3156309/vladeta-jerotic-je-zeleo-da-se-ovo-objavi-posle-njegove-smrti-o-pravom-poreklu-josipa-broza-tita-sta-mu-je-rekla-pacijentkinja-koju-je-muz-varao-i-zbog-cega-je-hriscanstvo-neprirodna-religija
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
27.005
American missionary believed killed by isolated tribe knew the risks, friends say

(CNN) John Allen Chau was an adventurer who hiked in North Cascades National Park in the Pacific Northwest, traveled to Israel and went on mission trips to South Africa. But he was always drawn to North Sentinel Island off the coast of India, and the people there.



Sentinelese tribe thought to have killed American 'world's most isolated'
The Sentinelese live in isolation on the remote island in the Andaman and Nicobar archipelago, protected by Indian law to maintain their way of life and protect them from modern illnesses because they lack immunity. Chau took a scouting trip to the Andaman islands several years ago and told people of his desire to return, said a friend, John Middleton Ramsey.
Chau's zeal to spread the Christian gospel took him back to the remote island, where he apparently was killed last week by tribespeople after trespassing, authorities said. Contact with the isolated tribe is prohibited. But those who knew the American missionary are calling him a martyr for the Christian faith.
"He was someone who died out of love for these people to bring the good news of Jesus Christ," Ramsey, 22, said in an interview Wednesday from Cologne, Germany.


https://edition.cnn.com/2018/11/21/us/missionary-john-chau/index.html
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
Vatikan kaze ovako :


"Menja se tekst molitve "Očenaš": Otklanja se zabuna koja je vekovima kopkala hrišćane...

Da li može Bog Otac da prevari svoju decu, zapitala se Crkva




Tekst najpoznatije hrišćanske molitve "Očenaš" uskoro će biti promenjen, kako bi se otklonila jedna stavka koja je vekovima zbunjivala vernike, najavila je italijanska biskupska konferencija.



Umesto dela molitve "ne dovedi nas u iskušenje", u novoj verziji molitve izgovaraće se "ne prepusti nas iskušenju".

To je realizacija promene koju je ranije najavio papa. Papa Franja je pre godinu dana izrazio želju da Katolička crkva usvoji bolji prevod fraze.

Papa Franja je pre godinu dana izrazio želju da Katolička crkva usvoji bolji prevod fraze Foto: AP/Tanjug
- U molitvi "Oče naš" jedna od molbi je "ne dovedi nas u iskušenje". U tekstovima na italijanskom jeziku ova molba je nedavno prilagođena originalnom tekstu, jer prevod koji smo dosada koristili može biti zbunjujući. Kako može Bog Otac da nas "dovede/vodi u iskupšenje"? Da li On može da prevari svoju decu? Naravno da ne. Iz ovog razloga, pravi prevod treba da bude "ne prepusti nas iskušenju" - objasnio je papa prišlog avgusta u razgovoru sa mladim vernicima.

Sadašnja verzija molitve "Očenaš" je latinski prevod Biblije iz 4. veka, koja je na latinski prevedena sa starogrčkog, a ona s aramejskog, jezika kojim je navodno govorio Hrist.

Da li će nakon katoličke crkve i neke pravoslavne razmilsiti o ovoj promeni, s obzirom da pravoslavni vernici u Srbiji, u na zvaničnom jeziku, i na crkvenoslovenskom, koriste prevode vrlo slične onom koje Vatikan misli da treba izmeniti (ne uvedi nas u iskušenje/ i ne vovedi nas vo iskušenije), nije poznato.

KAKO SU SVETI OCI KOJE PRAVOSLAVCI POŠTUJU TUMAČILI OVU REČENICU

Jedna od sedam molbi upućenih Gospodu u molitvi "Očenaš" oduvek je bila tema rasprave. Neki od svetih otaca koje pravoslavni hrišćani veoma poštuju takođe su pokušali da je protumače. Evo šta su o njoj rekli:

Sv. Kiril Jerusalimski

"I ne uvedi nas u iskušenje“, Gospode. Da li nas Gospod ovim uči da se molimo da uopšte ne budemo kušani? Ne, jer rečeno je: „Svaku radost imajte, braćo moja kada bivate kušani“. Pasti u iskušenje može da znači i utopiti se u iskušenju. Jer je iskušenje slično nekoj reci, preko koje je teško preći. Zato neki, ne utopivši se u reci iskušenja, preplivaju istu kao iskusni plivači, ne predajući joj se. A drugi nisu takvi, već ulaze u reku iskušenja i utope se.



Kao, na primer, Juda, koji je upao u iskušenje srebroljublja, i nije preplivao pučinu (tog iskušenja), već se udavio i telesno i duhovno. Petar je, pak, upao u iskušenje odricanja od Hrista, ali upavši u njega nije se udavio u njemu, već je hrabro preplivao pučinu i izbavio se od iskušenja.

Evo kako drugi čovek (psalmopevac David) koji je došao do savršenstva Svetih blagodari za izbavljenje od iskušenja: „Ti si vas okušao Bože, pretopio si nas, kao srebro što se pretapa. Uveo si nas u mrežu, metnuo si breme na leđa naša. Dao si nas u jaram čoveku, uđosmo u oganj i u vodu; ali si nas izveo u odmor“ (Ps. 66, 1012). Vidiš li sa kakvom smelošću govore oni koji su pobedili iskušenja i koji nisu posustali. Rečeno je: „Izveo si nas u odmor“. Ući u duševni mir (odmor) znači izbaviti se od iskušenja.

Sv. Grigorije Niski:
"Ne uvedi nas u iskušenje“. Kolika je, braćo, sila u tim rečima? Gospod različito i sa više imena imenuje lukavoga (neprijatelja našeg), kao što su: Đavo ( Velzevul, Mamon, knez sveta, čovekoubica, lukavi, otac laži, i drugim sličnim imenima. Možda je jedno od najjasnijih njegovih imena iskušenje. Ovu našu pretpostavku potvrđuje samo ustrojstvo Molitve Gospodnje, jer Gospod posle reči: „ne uvedi nas u iskušenje“, dodaje moljenje za izbavljenje od lukavoga, čime označava jednu istu stvar.




Sv. Grigorije Niski Foto: pravoslavnikalendar.iz.rs
Onaj ko ne ulazi u iskušenje (napast), taj je samim tim van vlasti lukavoga; a ko je u iskušenju (napasti), taj je u vlasti lukavoga; sledi, dakle, da su iskušenje (napast) i lukavi jedno isto. Čemu nas uči ovo moljenje Molitve Gospodnje? Uči nas da budemo slobodni od onoga što vidimo da je ovaj svet, a o kome je rečeno: “Svet sav u zlu leži". Ko hoće da bude izvan domašaja lukavoga, koji nas podstiče na iskušenja, taj mora u potpunosti da se isključi iz svetovnog života.

More često biva strašno kada se uzburka, ali ne za one koji žive daleko od njega. Oganj je poguban, ali samo za materiju koja gori. Rat je užasan, ali samo za one koji stupe u rat. Ko želi da izbegne nevolje rata, taj se moli da ne dođe do potrebe da i on ratuje. Ko se boji vatre, moli se da ne bude u njoj. Ko se plaši mora, taj se moli da mu ne ustreba da plovi morima. Tako i onaj ko se boji zaraze lukavoga neka se moli da ne bude na meti lukavome (tj. da ne postane rob svetovne sujete i strasti). Pošto „svet leži u zlu“ u svetovnim delima su skriveni povodi za iskušenja; dakle, onaj koji se moli da ne padne u iskušenje, ne treba ništa drugo da moli do da ne bude zaveden svjetovnim prelestima. Jer ko to izbegne, taj će izbeći vražji mamac; njegovu prikrivenu udicu neće zagristi, neće je progutati i tako neće pasti u vlast lukavoga.

Sv. Jovan Zlatousti:
“ I ne uvedi nas u iskušenje“. Ovde Spasitelj očigledno ukazuje na našu ništavnost i osuđuje gordost, i uči nas da ne odustajemo od podviga i da svojevoljno nikuda ne žurimo: jer će time za nas i pobeda biti blistavija i za đavola poraz teži. Ali, ako smo već uvučeni u borbu, dužni smo da se držimo smelo; a ako za borbu nema povoda, dužni smo da budemo spokojni i da očekujemo vreme podviga da bismo pokazali odsustvo slavoljubivosti u sebi i svoju hrabrost.





Sveti Jovan Zlatousti Foto: Wikipedia/Ch.Andrew
"Ne uvedi nas u iskušenje“. Nečastivi nam pričinjava mnoge nevolje, kao i ljudi, ili očiglednim nanošenjem zla ili zlomislijem. Ponekad i telo pogubno deluje na dušu; a ponekad, zbog različitih bolesti, nanosi nam nevolju i stradanja. Pošto razne i mnogobrojne nevolje nasrću na nas sa svih strana mi treba da se da molimo Bogu da nam da izbavljenje od njih. Jer kad Bog zapovedi prestaje svaka muka, bura se stišava i postiđeni lukavi se udaljuje; kao što je, nekada, ostavivši ljude, on prešao u svinje, ne osmelivši se, čak, ni to da uradi bez naredbe (Mt. 8, 31). Ako nema vlasti, čak, ni nad svinjama, kako onda može ovladati ljudima koje Bog čuva".

https://www.telegraf.rs/vesti/svet/3008884-menja-se-tekst-molitve-ocenas-otklanja-se-zabuna-koja-je-vekovima-kopkala-hriscane
 
Poslednja izmena:

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" Molitva Ive Andrića:

Ovako se naš pisac obraćao Bogu!


Ivo Andrić, jedan od najvećih srpskih pisaca svih vremena, rođen je 9.10.1892. godine u Dolcu kraj Travnika.



U knjizi eseja našeg čuvenog pisca Ive Andrića Znakovi pored puta našla se i njegova molitva u kojoj se obraća direktno Bogu.



Andrićeva molitva



Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj – pošto od tvoje volje sve zavisi – da uvek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna.



Daj da predmet naših želja bude viši i lepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne izneverimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor. Daj nam prav put, sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja.



I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svakim delićem bića želimo.".



https://stil.kurir.rs/lifestyle/zanimljivosti/93629/molitva-ive-andrica-ovako-se-nas-pisac-obracao-bogu
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" СИРИЈСКИ, А НАШИ СВЕЦИ:

Ево колико су Срби и Сиријци блиски народи



14-04-2018 12:51 Србија Став

Сиријци су и свети Јован Дамаскин, и свети апостол Лука, и свети Јован Лествичник, и свети Роман Мелод, и света Марија Магдалена, и свети Јефрем Сирин, као и безброј архијереја Православне Цркве



(Православна Сирија (Фото: Сана))

Пише: Драгослав Бокан

Пре тачно две године, имали смо прилику да гледамо језиву фотографију дечијег страха пред странцем који је у њу уперио објектив фото-апарата, њој тако сличан цеви аутомата каквог лудака из исламске државе.
Безимена девојчица гледа, тако, у нас, питајући немо, својим ужасним погледом, све оне одрасле ратнике који данас сипају пројектиле по сиријским градовима – имају ли душе и милости.
И она је Сиријка, из нама, чини се, тако далеког света…

Али, да ли је свет заиста тако далек као што ми то данас мислимо (као сигурно најдадобуднија и, вероватно, најглупља, генерација од свих у српској историји?)
Или нам је, ипак, много ближи него што то већина нас мисли?

Да ли сте чули за икону Богородице Тројеручице Хиландарске?
Ону коју је, лично, наш Свети Сава добио на дар у манастиру Светог Саве Освећеног и однео је у Србију и на Свету Гору?
Али, знате ли да је ту икону сликао један Сиријац, Јован Дамаскин, највећи уметник и химнограф свог доба (а можда и свих хришћанских времена)?

И да је највећи музичар православне духовности – Свети Роман Мелод („Слаткопојац“), рођен два века пре Јована Дамскина – такође родом из Сирије?

И ту није крај.

Далеко од тога.

Можда несте знали да је из Сирије најомиљенији писац свих српских монаха у средњовековној Србији, славни игуман са Синајске горе, Свети Јован Лествичник („Климакс“) чију је инспирацијску „Лествицу“ (духовни метод самоусавршавања и преображења „у тридесет пречага унутрашњег успињања ка Христу“) са одушевљењем читао дословно сваки од наших светитеља (од њеног превода на српски, 1331. године, па све до патријарха Павла и свештеномученика Харитона Косовског)

И да је Сиријка и она чувена Марија Магдалена, равноапостолска Блажена Марија, верна дружбеница и неустрашиви пратилац Христа Спаситеља, она која је с Богородицом туговала крај Распећа Господњег на Голготи?

А тек онај безброј архијереја православне Цркве (у Антиохији, Јерусалиму, Александрији, Риму, Цариграду…) родом из Сирије?
И међу њима, лично Свети Јефрем Сирин (Сиријац), победник над слаткоречивим јеретиком Аполинаријем, уз то и писац непревазиђених духовних поука и беседа, сабрат и саборац Светог Василија Великог?
А Сиријац је био и генијални псалмопевац, математичар и филозоф, племић Вардесан „Сирски“ (из 2. века) један од оних јеретика који су се искрено покајали и вратили правој вери.
Ту је и велики мистик из ранохришћанског периода, једна од Светих Отаца Цркве, аскета и чудотворац Јаков Отшелник – такође Сиријац.
А и Свети Апостол и Јеванђелист Лука је из сиријске Антиохије.

Да ли сте знали све то?

И да ли сте сад бар мало свеснији колико нам је, вером, близак овај само географски нам далек, сиријски народ? ".

 

R.Žiskar

Elita
Moderator
Poruka
15.631
Велики духовник Русије, чувени схимонах Варсануфије успео је у намери да чудотворни Гаденовски крст однесе и поклони светињама и српском народу на Косову и Метохији. Реч је о великој светињи Русије, крсту који се појавио пре скоро 600 година, о чему постоји веома живо предање.

Предање каже да су пустињаци видели да крст долази са небеса. Њима се представио Свети Никола и рекао да на том месту подигну цркву. Пре 500 година, баш на том месту, изградили су храм, али и саставили летописе који говоре о томе каква су се све чуда дешавала под крстом.
У совјетско време крст је био сакривен, нико није знао где је, а 1990. године крст је случајно пронађен у селу Гаденово, где се и данас налази.




ЛИНК
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" Dirljiv snimak iz pravoslavne crkve: Sveštenik krsti bebu, a ona sama hvata krst, privlači ga i ljubi nekoliko puta (VIDEO)

Video sa krštenja oduševio je sve, a oni koji su ga videli poželeli su devojčici puno sreće i zdravlja



Na snimcima sa krštenja navikli smo da uglavnom viđamo decu koja vrište, plaču i ne žele da se odvoje od mama, ali ovaj video pokazuje da ima i beba koje sa osmehom primaju Božiji blagoslov. I ne samo to, već više puta same ljube krst.

Na snimku, koji je na društvenim mrežama objavljen pre šest meseci, ali je ponovo postao viralan, vidi se krštenje jedne devojčice koja ima tek nekoliko meseci.

Devojčicu u naručju verovatno drži mama, jer je srećna i smirena, dok je sveštenik krsti.

 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" Pustinjaci Svete gore znaju kako da Srbi sačuvaju Kosovo i da se odbrane od NATO-a (video)

© Foto : Nenad Andrić
Intervjui
20:48 07.01.2019(osveženo 22:27 07.01.2019)
Senka Miloš



Svetogorsku pustinju Karulju, koja se nalazi na kamenitoj, izuzetno strmoj obali nepristupačnog dela Atosa, malo ko posećuje.
Retke su zabeležene, javnosti dostupne mudrosti monaha — pustinjaka koji se mole za svoje, ali i za spasenje celog sveta.

 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
"Srbija plaća doprinose za 2.259 sveštenika



Država je prošle godine za 2.259 sveštenika i verskih službenika u Srbiji uplatila skoro 222 miliona dinara na ime doprinosa za njihovo zdravsveno i penzijsko osiguranje.

Osiguranje se uplaćuje službenicima svih verskih zajednica, kojih u Srbiji ima 17.

Najviše osiguranika ima Srpska pravoslavna crkva – 1.746,
Islamska zajednica – 275,
Rimokatolička crkva – 65.


Kako bi dočekali sigurnu starost, doprinosi sveštenicima se uplaćuju od 2012. godine, preko Ministarstva pravde – Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, dok su monasi u Srbiji zdravstveno osigurani na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Mileta Radojević za Tanjug kaže da osim uplate doprinosa država i novčano pomaže sveštenicima u siromašnim krajevima naše zemlje.

„Sveštenicima u siromašnim krajevima, ali i monasima u izolovanim manastirima, koji nemaju prihode, pomažemo sa oko 12.000 dinara mesečno“, kaže Radojević.

Sveštenicima i verskim službenicima uplaćuju se doprinosi na minimalnu zaradu, što znači da kada odu u penziju mogu da računaju da će im i penzija biti najniže.

Zbog toga je sveštenicima koji imaju završen fakultet, uz odluku episkopa, omogućeno da sami dodatno uplaćuju doprinose za penzije.

„U Beogradu skoro svi sveštenici koji imaju završen fakultet, na minimalne doprinose koje uplaćuje država, uplaćuju dodatno za PIO, kako bi uvećali osnov za penziju“, objašnjava Radojević.

Sveštenici i monasi SPC u dijaspori osigurani su prema zakonima te države, a Radojević kaže da im Srbija pomaže kada se ukaže potreba.

Kao primer naveo je Hrvatsku, gde je zakonski regulisano da država plaća sveštenicima doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, a dobijaju čak i mesečne apanaže.

Srbija dodatno pomaže sveštenstvo u siromašnim slavonskim selima i tamo sveštenici dobijaju mesečno pomoć do 200 evra.

Sveštenstvo i monaštvo u Srbiji leči se u zdravstvenim ustanovama naše zemlje, a oni u dijaspori u zdravstvenim ustanovama tih zemalja. Monaštvo na Hilandaru, zahvaljujući Hilandarskom lekarskom društvu, svakodnevno ima na raspolaganju po dva lekara.

Oni ne pomažu samo monasima, već su tu i za radnike koji rade na obnovi manastira, kao i za goste.

Za monahe koji imaju ozbiljan zdravstveni problem, a žele da se leče u našoj zemlji, Radojević kaže da uvek pronađu način da budu zbrinuti u bolnicama u Srbiji.

(Tanjug)".

https://www.krstarica.com/vesti/srbija/drzava-placa-doprinose-za-2-259-svestenika/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
Mozda bi Drzava napokon mogla da obavesti Skupstinu Srbije i gradjane Srbije o " Zavrsnom racunu" za proteklih nekoliko decenija i da se svako zainteresovan upozna sa mnogobrojnim detaljima o kojima se , najcesce zbog ne znanja , sire razne manje vise neproverene glasine i da se otklone ili potvrde izvesne sumnje i glasine ... ?

Mozda bi ...?
 

Padre

Poznat
Moderator
Poruka
8.711
Само једно питање,,, Одакле аутору текста идеја да су нам Руси поклонили ту једну једину недостајучу страница Мирослављевог јеванђеља?

U Vecernjim novostima od 30.12,2018. ministar kulture i informisanja je rekao: "Postoje veoma ohrabrujući nagoveštaji u vezi sa povratkom jednog lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiju iz biblioteke u Sankt Peterburgu, gde ga tretiraju kao vrhunsko kulturno dobro. U kontaktima sa ministrom kulture Rusije, gospodinom Medinskim, uspeli smo da dođemo do rešenja koje je u interesu obeju strana. U našem Narodnom muzeju nalazi se sedam slika Nikolaja Reriha, koje su dospele između dva svetska rata. Pošto Rusija naredne godine u Moskvi otvara muzej sa imenom ovog slikara, značajnog i kao mislioca i kao filozofa, razgovaramo da se velike vrednosti dvaju naroda vrate kući. I na korak smo do tog važnog događaja.

Čitav tekst imate ovde, http://91.222.4.37/vesti/kultura.71.html:768903-Vladan-Vukosavljevic-Na-korak-smo-do-povratka-lista-Miroslavljevog-jevandjelja

Što bi se reklo nema ništa džabe kod braće Rusa.
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
https://rs.sputniknews.com/kultura/201901161118521639-vukosavljevic-miroslavljevo-jevandjelje-/

"Министар Вукосављевић: Лист „Мирослављевог јеванђеља“ стиже до краја године...

Са великим оптимизмом и великим очекивањем посматрам разговор између два председника, нашег и руског, где тема повратка листа „Мирослављевог јеванђеља“ треба да добије и свој коначни имприматур, каже за Спутњик министар културе Владан Вукосављевић.

Уочи доласка председника Руске Федерације Владимира Путина у Београд, а с обзиром на важне договоре које су протекле године постигла министарства културе двеју земаља, питамо министра културе Владана Вукосављевића да ли сутра можемо очекивати реализацију неких од тих договора, у првом реду оног који се тиче повратка листа „Мирослављевог јеванђеља“ Србији.
Мирослављево јеванђеље, 1. и 2. страна

© Wikipedia/ Јавно власништво
Како је лист Мирослављевог јеванђеља доспео у Русију

„Са великим оптимизмом и великим очекивањем посматрам разговор између два председника, нашег и руског, где та тема треба да добије и свој коначни имприматур и да се потом приступи ономе што су се руско и српско министарство културе већ договорили. Надам се да ће то бити тако“, каже министар и подсећа да Руси чувају тај лист као културну реликвију и један од најзначајнијих примерака средњовековних рукописа у Музеју у Санкт Петербургу.

Већ смо постигли највиши степен сагласности о корацима који би довели до тога да он буде враћен.
Реч је о врсти размене у којој бисмо ми дали седам слика руског уметника Николаја Рериха, који је у Русији скоро култна личност и има велики значај.
Добра коинциденција је била та што руски министар културе Владимир Медински и његово Министарство намеравају да у току 2019. године отворе музеј Николаја Рериха у Москви.
Те слике које су у депоу Народног музеја нису наше, никада нису ни излагане, тако да верујем да ће до размене и доћи. Очекујем да ће то бити у току 2019. године.“
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
:)


A na 13.45 minutu i licno Gospodin Vladimir Vladimirovic Putin , izmedju ostalog , govori i o tom dogovoru :


Gospodin Putin nije od onih koji "trosi reci u zalud" , a jos manje je od onih koji ne drzi zadatu rec .

U ostalom , vreme pred nama ce pokazati sve u vezi i ovog pitanja sa listom koji nedostaje u "Miroslavljevom Jevandjelju" .
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.357
" РУСИ ЗАПЛЕНИЛИ НЕМЦИМА НАЈСКУПЉУ КЊИГУ НА СВЕТУ: Вреди 5,4 милиона долара!

18-01-2019 17:06 Фокус 5 Занимљивости

Гутенбергова Библија је прва штампана књига у Европи. Историја бележи 180 примерака: 45 примерака на пергаменту и 135 на папиру. Један примјерак је 1987. године продат на аукцији за 5,4 милиона долара. Црвена Армија је из Берлина запленила две ове Библије и однела у СССР.



Јохан Гутенберг (1400 – 1468), проналазач штампарске машина са покретним словима, свој трогодишњи рад је посветио штампању најзначајније и најчитаније књиге, Библије. Ова књига није само интересантна по томе што је прва у свету штампана на овај начин, већ што је штампао човек за чији се изум још и данас не зна како је прецизно функционисао. Сваки детаљ оваквог штампања до данас је остао неоткривен у потпуности.

Гутенбергова Библија представља изузетан подухват у историји штампане књиге. За њу се везују многи описи: прва штампана књига, најскупља књига света, најчитанија књига средњег века. Сви ови подаци указују на само једно – Гутенбергова Библија ће остати запамћена још много векова због свих својих карактеристика и занимљивости.

Од 180 примерака колико је произведено, 135 је било на папиру и 35 на пергаменту. Већина ових Библија садржала је око 1200 страница. За производњу једне Библије на пергаменту, стручњаци процењују да је било потребно 170 телећих кожа.

Важност ове књиге се састоји у томе да поред тога што је штампана техником покретних слова, садржала је и ручни рад (илуминације) што је чини уникатном. Гутенбергова Библија је штампана на латинском језику, базирана на тзв. вулгати, односно службеном латинском преводу Светог Писма са хебрејског и грчког језика.

До данас је преживело само 49 примерака ове књиге. Отприлике половина ових свезака није потпуно. Међу непотпуним свескама обично постоји само један том или чак само пар сачуваних страница. Што се тиче Библије на пергаменту, 2003. године је постојало 11 сачуваних примерака.

Током Другог светског рата, Црвена Армија је из Берлина запленила две ове Библије и однела у СССР. Пре тридесетак година откривено је да се та два примерка налазе у библиотекама у Москви. Немачка влада је неколико пута покушала да агитује да се та два заплењена примерка врате. Овај покушај је био безуспешан зато што је 2009. године агент руске владе украо једну од опљачканих Библија и покушао да је прода на црном тржишту за чак милион и по долара. Овај агент је ухапшен, а руска влада је поново присвојила књигу.

Гутенбергова Библија, као најскупља и најстарија књига, била је често предмет крађе. Постоји случај из 1969. када је човек по имену Видо Арас покушао да украде ове књиге из једне библиотеке на Харварду. Два свеска које је узео, тежили су чак 45 кг и то му је отежало бег из библиотеке, те је ухваћен. Пошто је, с толиком тежином, пао у бегу, крадљивац је сломио ногу а свесци су враћени у библиотеку са минималним оштећењима.

Последња продаја комплетне Гутенбергове Библије одржана је 1978. године и књига је продата за чак 2,2 милиона долара. Исти тај примерак је 1987. године продат на аукцији за 5,4 милиона долара.

Стручњаци процењују да би данас једна комплетна Гутенбергова Библија могла бити продата за чак 35 милиона долара.

Највише ових Библија поседује Немачка (14 тј. 12 у земљи и 2 коју су запленили Руси). САД поседује 10 примерака, Уједињено Краљевство 8 примерака, а Шпанија и Ватикан по два примерка, док Аустрија, Швајцарска и Португалија поседују по један примерак овог капиталног дела.".

 
Top