Religija i zdravlje psihe

[Змај-Баћушка]

interesantno da ti kao vernik to kazes tj podrzavas ...

Е, то ти је то новотарство - донело. Да се не препознаје више ко верник ни онај што редовно иде у цркву.

Има и попова, чак, новотараца који својој пастви саветују да иду код тих доктора - психијатара, психолога.

Новотарци су до својега звања дошли својом а не Божијом, и као људи који нису, у суштини, помазани за лечење душе (фали им помазање одозго), своју паству саветује да боље иде код психолога да душу изгуби, него да он покушава - јер зна да не зна.

Новотарци попови - су фолклор мајстори и церемонијал мајстори.

Слање својих духовних чада - код психијатра - је доказ "отпадије". Безбожја. Атеизма. "Научног" социјализма. Код нас у цркви је комунизам=новотарству=екуменизму.

Иначе помазани поп има све што му треба да поучи, посаветује и излечи болесну душу.

 

[Змај-Баћушка]

Kao dugogodišnji vernik svakome bih savetovao da se prekrsti, pomoli Bogu i ide lekaru kad ima probleme i psihičke i somatske prirode. Kad te boli zub nećeš ići svešteniku već stomatologu.

У житију Светог Арсенија Кападокијског (писао Свети Пајсије Светогорац) је описано како су људи некад живели, и како су имали здрав однос према своме здрављу и према светској медицини. Нису очекивали чуда излечења од светске медицине. Чак не би за прво време ни ишли лекару, него би трпели и појачали пост и молитву уз захваљивање Богу за посету (кроз болест). Ако би болест потрајала, онда би одлазили свештенику, па ако би се сетили некога греха неокајанога (болест помогла се памет врати), исповедали би се, и рана би им се зацељивала (она душевна, претежнија), а са исцељењем душевне ране би се и телесно здравље повраћало.

Тек, ако би и након посете свештенику болест упорно остајала, и ради нормализације животних околности се морала излечити, ишли су светском доктору.

У причама о јунаштву Црногораца, нашао сам причу о неком старини, која се борила и била рањена па му рекли да иде да доктор то погледа. Препричавам је, ево, по сећању. Шатор докторов био близу места битке. Он, кад је отишао тамо.. видео да овај иако мушки, јак и здрав, ништа да му фали, није учествовао у бици, одбио преглед. Питали га зашто? Каже.. ко? Ова.. немрчипушка... да ме прегледа, и "лијечи"... па да будем "здрав" ка и он? Не, боље ме уби.

 

[Змај-Баћушка]

U braku mnogo problema se stvara od nerazumevanja bračnih drugova. Treba razgovarati i biti otvoren. I zbog seksualnih problema ima dosta trzavica. Velika je opterećenost nas muških sa seksom i žene to trebaju da razumeju. Tako i mi muški žensku emocionalnost. I jedni i drugi treba da povlačimo ručne kočnice i to često. Kad zaškripi psiholozima i psihoterapeutima. I porodični lekar je velika pomoć. Slobodno mu sve reći: pomoći će, uputiti gde treba. Sveštenika poštovati i ne trčati sa svakakvim glupostima.
Ispovest, sveto pričešće i redovna prisutnost na crkvenim službama menjaju čoveka na bolje, bar bi trebalo. Ali, ako nema ličnog molitvenog života neće pomoći u duhovnoj evoluciji ni svakodnevna poseta crkvama i prisutnost na službama.

Човека не мења пуко физичко присуство на служби. То је тзв. "магијски приступ богослужењу". Човека мења само Крст Господњи. И крв са крста ако му си слила на главу и облила га, и отворила му очи да види своје грехе и да се покаје. Покајање је Пут Љубави. Љубави која мења човека кроз оприсутњење Бога у животу појединца.

Каже се да се грех истерује из човека постом и молитвом. А има ли чисте молитве без чистоте поста? Може ли бити чистог поста без Блаженог мужа (Први Псалам).

Кад човек остане без свих дарова, без и поста и молитве (мисли се на чист пост и чисту молитву) и саме службе верних и верујућих (не оних који глуме, него оних који стоје у Истини), онда му је једина помоћ и једини лек - Трпљење и Покајање. Да бар не ропће на оно што га снађе, ако већ не уме да се радује што се трпљењем спасава.

Трпљење и Покајање по моделу Светог Вукашина из Клепаца.

 

[Змај-Баћушка]

Hvala. Svako od nas sa godinama bi trebao da bude bolji čovek, da napreduje, duhovno evoluira. Psihički i duhovno. Fizički možemo da nazadujemo sa godinama, stari se i to je normalno. Crkva ne može čoveka podmladiti. Ona je za dušu i duh. Kad je duša čista, neopterećena i čovekov duh je živ, nije mračan, već vedar i ljude oko sebe razvedrava, oživljuje. Zato savetujem ispovest i pričešćivanje radi čišćenja sebe i punjenja svog "akumulatora" Božijim energijama. Onda sve lakše ide. Bio samac, u braku, udovac, bilo šta. Za kontakt sa Bogom je potrebna redovna molitva. I Bog uvek odgovara, daje svoje energije čoveku, oživljava, rasteruje svaki mrak i tmurnost sa čovekove psihe poput sunca posle kiše.

Постоје разне врсте прелести. Светска "лака прелест" (има и тежих пуно) је такав начин живота, подређен не Смерности (хришћанско савршенство врлина) него отпадничкој Атараксији. "Лака прелест" води у "споља црквену" Атараксију, која споља подсећа на "смирење". Уствари је стање земље. Хладне и мрачне. Смерност је стање ваздуха (оно слабије) и ватре (оно моћније). До смерности се долази кроз Покајање (стање воде).

 

[Змај-Баћушка]

Obrazovni sistem je neadekvatan današnjem čovečanstvu. Daleko više treba nastave iz biologije i psihologije. Nakon završene škole premalo se poznaje anatomiju, fizionomiju i psihologiju. Sve treba pojačati troduplo. Obavezno uvesti i seksualno vaspitanje.

Ово ти је комплетно отпаднички (тј. атеистички) став. Навео си управо науке које предњаче у свом мрачном окултизму и-или атеизму.

 

[Змај-Баћушка]

Puno toga u psihološkom pogledu uzrokuju nerealna očekivanja. Onda slede padovi i neuspesi. Zato treba biti realan i graditi po malo. I stavljati sebe pred sebe. Sagledati sebe sa svim svojim vrlinama i manama, pa gledati kako se ispravljati. Na mene je dosta uticala knjiga zapadne svetiteljke Terezije od deteta Isusa ili Male Terezije, kako je već gde zovu. Ona je razvila novi način postizanja svetosti, nazvan "mali put" - spremnost srca da sve čini iz ljubavi prema Bogu i ljudima. Imala je slogan: "Samo ljubav vredi!"
Bez ljubavi ništa. Nema napretka bez ljubavi. Samo svađa, mržnja i mračnjaštvo u svemu, pa i u veri.

Прелесна књига. Пут до љубави је врло, врло трновит и болан. Јалова љубав не боли, него је само сладострасно задовољство и усхићење без краја (еуфорија). Плодоносна, она права - боли, итекако. Човек трпи страшне болове док се духовно порађа. Где нема тих мука, нема ни љубави. Многе прелесне књиге се продају данас код нас (и јеретичке). Има их на свим православним сајтовима.
Фалсификована љубав - прави и фалсификоване резултате. Хуманизам, нпр. Самосветост. Самопророштво. Зависи колико се одмакне у прелести. Љубав је нераздвојна од Истине. Дух Истине је и Дух Љубави. Присуство Духа Истине чини видљивим сваку тамну тачку (свест о греху) на души, због које Светлост Љубави - боли кад долази. Боли и душевно, боли и физички. Та бол - је граничник између страсне и бестрасне природе. Између страсне љубави (прелесне) и бестрасне (чисте).

 

[Black_star]

Da sam na tvom mestu, ozbiljno bih se zapitao šta je to što ovde zagovaraš. Iz dva razloga: 1. izgovaraš sve u jednom dahu, bez imalo pomisli, rezerve i preispitivanja, 2. sve što obrazlažeš posmatraš kroz ekstreme. Deluješ kao neko ko daje đavolu savete kako da kidiše na čoveka, dižeš samoinicijativno prečke koju samo Bog ima pravo da odredi, kako je rečeno - "moj teret je uvek takav da ga čovek može poneti", a ne vidim da je to cilj ljubavi i spasenja, pre je nalik na izopštenje koje već jednom entitetu iz teologije nije bilo strano... Stoga se ti malo zamisli koje terene biraš i brkaš, jer tanka je linija između milosti i gordosti, ali toga je svestan samo onaj ko prebiva na pravoj strani. Taj, iako bi lako mogao na drugu stranu - to ne želi, a onaj koji svim silama pokušava biti na sebi drugoj strani - tu laku liniju ne može niti preći niti probiti, kao da je gvozdeni zid. Rasvesti se...

 

[Black_star]

Фалсификована љубав - прави и фалсификоване резултате. Хуманизам, нпр. Самосветост. Самопророштво. Зависи колико се одмакне у прелести. Љубав је нераздвојна од Истине. Дух Истине је и Дух Љубави. Присуство Духа Истине чини видљивим сваку тамну тачку (свест о греху) на души, због које Светлост Љубави - боли кад долази. Боли и душевно, боли и физички. Та бол - је граничник између страсне и бестрасне природе. Између страсне љубави (прелесне) и бестрасне (чисте).

Polako, sinko, polako... Polako s oštrim rečima... Šta će biti kad ih potrošiš? Čime ćeš se onda odbraniti? Znaš li da i za to polažeš račun?
No, otom potom...

 

[Gedeon]

Човека не мења пуко физичко присуство на служби. То је тзв. "магијски приступ богослужењу". Човека мења само Крст Господњи. И крв са крста ако му си слила на главу и облила га, и отворила му очи да види своје грехе и да се покаје. Покајање је Пут Љубави. Љубави која мења човека кроз оприсутњење Бога у животу појединца.

Каже се да се грех истерује из човека постом и молитвом. А има ли чисте молитве без чистоте поста? Може ли бити чистог поста без Блаженог мужа (Први Псалам).

Кад човек остане без свих дарова, без и поста и молитве (мисли се на чист пост и чисту молитву) и саме службе верних и верујућих (не оних који глуме, него оних који стоје у Истини), онда му је једина помоћ и једини лек - Трпљење и Покајање. Да бар не ропће на оно што га снађе, ако већ не уме да се радује што се трпљењем спасава.

Трпљење и Покајање по моделу Светог Вукашина из Клепаца.

Samo prisustvo na liturgiji deluje mehanički na čoveka, jača ga i kad toga nije svestan. Zato treba redovno ići na službe (sv. liturgiju, jutrenje, večernju, akatiste, bdenja...).

 

[Gedeon]

Постоје разне врсте прелести. Светска "лака прелест" (има и тежих пуно) је такав начин живота, подређен не Смерности (хришћанско савршенство врлина) него отпадничкој Атараксији. "Лака прелест" води у "споља црквену" Атараксију, која споља подсећа на "смирење". Уствари је стање земље. Хладне и мрачне. Смерност је стање ваздуха (оно слабије) и ватре (оно моћније). До смерности се долази кроз Покајање (стање воде).

Za suzbijanje prelesti su važna i dobra dela.

 

[Gedeon]

Прелесна књига. Пут до љубави је врло, врло трновит и болан. Јалова љубав не боли, него је само сладострасно задовољство и усхићење без краја (еуфорија). Плодоносна, она права - боли, итекако. Човек трпи страшне болове док се духовно порађа. Где нема тих мука, нема ни љубави. Многе прелесне књиге се продају данас код нас (и јеретичке). Има их на свим православним сајтовима.
Фалсификована љубав - прави и фалсификоване резултате. Хуманизам, нпр. Самосветост. Самопророштво. Зависи колико се одмакне у прелести. Љубав је нераздвојна од Истине. Дух Истине је и Дух Љубави. Присуство Духа Истине чини видљивим сваку тамну тачку (свест о греху) на души, због које Светлост Љубави - боли кад долази. Боли и душевно, боли и физички. Та бол - је граничник између страсне и бестрасне природе. Између страсне љубави (прелесне) и бестрасне (чисте).

Ono što mi se dopada kod navedene sv. je napredak korak po korak i naglašavanje ljubavi.

 

[Змај-Баћушка]

Samo prisustvo na liturgiji deluje mehanički na čoveka, jača ga i kad toga nije svestan. Zato treba redovno ići na službe (sv. liturgiju, jutrenje, večernju, akatiste, bdenja...).

Познато. Међутим, не треба "бисере" бацати свуда. Кога занима православље - ради Христа ће му прићи, а не ради себе.

Свиње не треба примати у кућу (заједницу). Нек каљугу потраже другде. Псе такође. Они ће, кад уђу у цркву свом снагом скичати и лајати, да се врате тамо где им је било лепо, па ће и цркву погодити - ужас раскола.

Биће осуђени и за то што су од цркве правили своју каљугу или псећу кућицу. Свињама у цркви је стало само до свога задовољства. Псима да докажу да лају и да гризу - да је и Црква "грешна", или и да од цркве направе своју јазбину и чопор. Постоји могућност обраћања таквих карактера на добро, али то је у Божијим не у људским рукама. Чинећи оно што ти је Господ заповедио у односу на "свиње" и "псе", уствари помажеш Господу да их обрати, или да им ублажи загробне муке.

Од паса и свиња се удаљаваш тако, што им не проповедаш Православље као "самопомоћ" јер то и није тачно. Можеш о својему искуству те доживљене љубави у Православљу, ако се не плашиш да ће те пси напасти и изуједати.

Једини начин да им покушаш проповедати је не ради користи које Православље нуди, јер ће они наћи такве и јаче користи на другом месту, него оно што немају друге религије, а то је - истинска љубав. Љубав нелицемерна.

Само.. ако сам ниси досегао макар "ризу" љубави да би је оберучке приграбио, онда џаба да проповедаш ако не знаш шта је то. Ни не знајући одрекао си се Силе, па си само споља верник, и проповедаш "спољашње хришћанство" које је антихристова доксологија.

 

[Змај-Баћушка]

Za suzbijanje prelesti su važna i dobra dela.

Ко је у прелести, лишен је сваког добра. Нема ни пост ни молитву (иако споља не делује тако).

 

[Змај-Баћушка]

Ono što mi se dopada kod navedene sv. je napredak korak po korak i naglašavanje ljubavi.

Па не зову џабе прелест "опојним вином". Човек који огрезне у блуду, не разликује блуд од праве љубави. Свака прелесна књига одише - блудом.

Подуже времена сам био тражио да ми неко објасни да могу да разумем и схватим шта је то прелест (болест прелести)... и Богу хвала, нађох то код Светога Пајсија Светогорца. Код Светога Игњатија (Брјанчанинова) је некако доста магловито било речено па нисам схватио.

Баш Свети Пајсије говори о томе шта има или нема прелесник. Говори о прелеснику са Свете Горе Атонске. Подвижнику који се сав труди (али у погрешном смеру):

Управо.. код љубави.. могуће да су ми тај део обрисали.. како се разликује права љубав од јалове (лажне). Права љубав има плода (рађа врлину). Права љубав је пријатна, али боли. Мора да боли. Не мало, него страшно.

Љубав која не боли, то је та "прелесна љубав", "лажна љубав", која је "блудна љубав". Она почиње задовољством, кулминира еуфоријом, а завршава очајањем (доказујући да је демонска била од самога почетка).

Човек који познаје љубав, сећа се периода бола порађања. До порађања осећа наговештај љубави, кроз "природну" тј. страсну љубав, након бола порађања доживљава "надприродну" тј. бестрасну љубав.

Тек од тада се може рећи... да пошто познаје љубав, може да покуша да живи у љубави, и да му сваки корак буде љубав.

Међутим, ТО што се тада родило, далеко је од тога (ко мали човек) од тога да је проходало. Много још се има и радити да би (мали човек проходао)...

Протестанти и латини много брзају. Нестрпљење није одлика љубвеобиља.

 

[Змај-Баћушка]

Samo prisustvo na liturgiji deluje mehanički na čoveka, jača ga i kad toga nije svestan. Zato treba redovno ići na službe (sv. liturgiju, jutrenje, večernju, akatiste, bdenja...).

У свету невидљивих сила не важе закони механике, него су чак и супротног смисла. Кретање тела у ваздуху изазива отпор ваздуха, а кретање тела у електро-магнетном пољу изазива стварање струје. Кретањем се, дакле, механички (само) сила губи, а електро-магнетно (невидљиво) сила - ствара.

Механичким присуством на Литургији се не добија ништа, него се чак и губи, кроз отпор средине.

Међутим, са вером кад се приђе Литургији, и са вером се присуствује, то је онда већ кретање проводника у ел.магнетном пољу.