Religija i umetnost

[eremita]

Богородица Љевишка је црква у Призрену задужбина краља Милутина. Црква је подигнута 1306-1307. на остацима катедрале из XI века, која је такође основана на месту старије, ранохришћанске цркве. Црква је историјско седиште епископа призренског Српске православне цркве.


Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије XIII века. То су прикази свадбе у Кани, излечење слепца и Богородица са Христом чуварем. Преостале фреске су дело мајстора Михаила Астрапе и његових помоћника, насликане између 1307. и 1313. године. Међу њима су циклуси великих празника, Христових мука, чуда и парабола, као и портрети светаца и српских историјских личности (Стефан Немања, Свети Сава, краљ Милутин).


За време турске у XVIII веку, фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене, када је црква претворена у џамију. Фреске су поново откривене 1950.1952. Радови на њиховој рестаурацији трајали су до 1976. године.


Од доласка НАТО снага на Косово и Метохију 1999, црква је под заштитом немачких војника. И поред тога, црква је запаљена 17. марта 2004 од стране шиптарских вандала.

Дана 13. јула 2006. црква Богородице Љевишке је стављена на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине, као део ансамбла средњевековних споменика на Косову. За ову групу споменика се сматра да су угрожени.



(снимак фреске пре вандалског напада шиптара)

(снимак фреске пре вандалског напада шиптара)

(снимак храма пре вандалског напада шиптара)

Храм Богородице Љевишке - Спаљена фреска Богородице са Христом

Храм Богородице Љевишке - уништена и спаљена унутрашњост олтарског простора.

 

[eremita]

Figure of Vishnu.
Pallava art from southeastern India, fifth to ninth century.

Detail of the sculptural decoration at the
circular temple of Vatadage.
This is an excellent example of Pollonaruwa art
from northwestern Sri Lanka.
​

 

[goxy]

Les Litanies de Satan

Ô toi, le plus savant et le plus beau des Anges,
Dieu trahi par le sort et privé de louanges,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Ô Prince de l'exil, à qui l'on a fait tort
Et qui, vaincu, toujours te redresses plus fort,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi qui sais tout, grand roi des choses souterraines,
Guérisseur familier des angoisses humaines,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi qui, même aux lépreux, aux parias maudits,
Enseignes par l'amour le goût du Paradis,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Ô toi qui de la Mort, ta vieille et forte amante,
Engendras l'Espérance, — une folle charmante!

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi qui fais au proscrit ce regard calme et haut
Qui damne tout un peuple autour d'un échafaud.

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi qui sais en quels coins des terres envieuses
Le Dieu jaloux cacha les pierres précieuses,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi dont l'oeil clair connaît les profonds arsenaux
Où dort enseveli le peuple des métaux,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi dont la large main cache les précipices
Au somnambule errant au bord des édifices,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi qui, magiquement, assouplis les vieux os
De l'ivrogne attardé foulé par les chevaux,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi qui, pour consoler l'homme frêle qui souffre,
Nous appris à mêler le salpêtre et le soufre,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi qui poses ta marque, ô complice subtil,
Sur le front du Crésus impitoyable et vil,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Toi qui mets dans les yeux et dans le coeur des filles
Le culte de la plaie et l'amour des guenilles,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Bâton des exilés, lampe des inventeurs,
Confesseur des pendus et des conspirateurs,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Père adoptif de ceux qu'en sa noire colère
Du paradis terrestre a chassés Dieu le Père,

Ô Satan, prends pitié de ma longue misère!

Prière

Gloire et louange à toi, Satan, dans les hauteurs
Du Ciel, où tu régnas, et dans les profondeurs
De l'Enfer, où, vaincu, tu rêves en silence!
Fais que mon âme un jour, sous l'Arbre de Science,
Près de toi se repose, à l'heure où sur ton front
Comme un Temple nouveau ses rameaux s'épandront!

— Charles Baudelaire

The Litany of Satan

O you, the wisest and fairest of the Angels,
God betrayed by destiny and deprived of praise,

O Satan, take pity on my long misery!

O Prince of Exile, you who have been wronged
And who vanquished always rise up again more strong,

O Satan, take pity on my long misery!

You who know all, great king of hidden things,
The familiar healer of human sufferings,

O Satan, take pity on my long misery!

You who teach through love the taste for Heaven
To the cursed pariah, even to the leper,

O Satan, take pity on my long misery!

You who of Death, your mistress old and strong,
Have begotten Hope, — a charming madcap!

O Satan, take pity on my long misery!

You who give the outlaw that calm and haughty look
That damns the whole multitude around his scaffold.

O Satan, take pity on my long misery!

You who know in what nooks of the miserly earth
A jealous God has hidden precious stones,

O Satan, take pity on my long misery!

You whose clear eye sees the deep arsenals
Where the tribe of metals sleeps in its tomb,

O Satan, take pity on my long misery!

You whose broad hand conceals the precipice
From the sleep-walker wandering on the building's ledge,

O Satan, take pity on my long misery!

You who soften magically the old bones
Of belated drunkards trampled by the horses,

O Satan, take pity on my long misery!

You who to console frail mankind in its sufferings
Taught us to mix sulphur and saltpeter,

O Satan, take pity on my long misery!

You who put your mark, O subtle accomplice,
Upon the brow of Croesus, base and pitiless,

O Satan, take pity on my long misery!

You who put in the eyes and hearts of prostitutes
The cult of sores and the love of rags and tatters,

O Satan, take pity on my long misery!

Staff of those in exile, lamp of the inventor,
Confessor of the hanged and of conspirators,

O Satan, take pity on my long misery!

Adopted father of those whom in black rage
— God the Father drove from the earthly paradise,

O Satan, take pity on my long misery!

 

[Bulletdodger]

Verujem u atome
Desanka Maksimovic

Usvakoj mojoj veri ima
nevernog Tome,
kolebljivosti muka,
jedino tvrdo veruejem u neverovatnu
religiju nauka,
u bogove nauchne vasione,
elektrone , protone , neutrone ,
i shto dublje u stvarnosti religiju tonem ,
pochinjem verovati u ono
shto mi ne dopire do vida i sluha.
Pochinjem verovati u nemoguce
Lazarevo uskrsnuce,
u apostolov hod po burnoj vodi
i da cu josh jedanput moci
u nekom drugom svetu da se rodim.​

 

[onisifor]

"O, Ljubavi, koja me nećeš napustiti,
svoju umornu dušu u Tebi odmaram.
Život koji imam Tebi ću vratiti.
Obiljem Tvojim hoću da se napajam,
na moru Tvome uvek da nastavam".

George Matheson

 

[eremita]

King on horseback with attendants, from Benin, Nigeria,
ca. 1550-1680. Bronze.
Metropolitan Museum of Art, New York
(Michael C. Rockefeller Memorial Collection, gift of Nelson A. Rockefeller).

Head of a warrior,
detail of a statue from the sea off Riace, Italy,
ca. 460-450 bch.
Bronze.
Archaeological Museum, Reggio Calabria.

​

 

[eremita]

Ritual Figure, Dynasty 12
Metropolitan Museum of Art, New York

Tutankhamun
Gold death mask

Lioness Attacking an Ethiopian in a Papyrus Grove, ivory plaque with gold overlay revealing Egyptian influence, ninth to eighth century bc. British Museum, London.

Palace of Darius, Susa.
Musee du Louvre, Paris.


​

 

[gost 271475]

 

[Jacob]

Jedna od retkih keramickih ikona:

Manastir Sv.Pantelejmon,Preslav,Bugarska

http://www.pravoslavieto.com/manastiri/patleinski/index.htm

 

[eremita]

Дивна је икона Св.Теодора Стратилата - и оно што ме нарочито привлачи - тајанствена је.

 

[Jacob]

Ikona ustvari predstavlja Sv.Teodora Stratilata

http://www.pravoslavieto.com/life/02.08_sv_Teodor_Stratilat.htm

Zaboravih da napisem

Свети великомъченик Теодор Стратилат

St. Theodor Stratilat

† 319 година

Чества се на 8 февруари заедно със Св. пророк Захария Сърповидец, а на 8 юни се възпоменава пренасянето на мощите му

 

[eremita]

Ikona ustvari predstavlja Sv.Teodora Stratilata

http://www.pravoslavieto.com/life/02.08_sv_Teodor_Stratilat.htm

Zaboravih da napisem

Ахаха.. сада сам и ја видео и исправио грешку - али оно што је најважније ниси написао а то је:

Св. Теодор Стратилат - керамична икона от Х век.

Оно што ме нарочито одушевљава то је што је она сликарски најмање 9 векова испред свога времена - савршено је модерна да не кажем кубистичка.

 

[eremita]

Saint Sophia Cathedral, Kiev, Ukraine, 1037-1086






​

Fresco of St Michael, Notre-Dame, Le Puy France, 11th century​

 

[Verbal_Kint]

Ovo je definitivno najlepša freska koju sam video.

 

[eremita]

Parthian warrior, first century ad. Archaeological Museum, Tehran.

Bas-relief depicting the investiture of Ardashir I (AD 224-41),
valley of Naqsh-i Rustam. Ardashir, who founded the Sassanid dynasty,
was of Persian stock and a follower of the Zoroastrian religion.

Seljuk bowl from Persia, glazed painted earthenware,
late 12th-early 13th century.
Al-Sabah Collection, Kuwait.

Persian metallic lustre tile,
intended for use with others of a similar shape.
Al-Sabah Collection, Kuwait.

​

 

[eremita]

Wall-painting from the first cave, Ajanta, India, fifth century.

Wall-painting from Sigiriya, Sri Lanka, last quarter of the fifth century.

Detail from the wall paintings in Cave XVII of Ajanta.
Maharashtra, India.

Avalokitesuara, late Tang period. British Museum, London.
This painting on silk from Dunhuang in Gansu dates from the tenth year of the reign of Tianfu.
Bamboo paper was just starting to be used at this time.




​

 

[Moonster]

Najlepši dvorci Francuske

 

[eremita]

The only Begotten of the Father and the word of God.
1540-1550
Cathedral of the Sleeper, Kremlin, Moscow

Saint Sophia Cathedral, Kiev, Ukraine, 1037-1086


​

 

[eremita]

El Greco, 1541.-1614.
Laokoon, 1610, Oil on canvas, 142 x 193 cm
National Gallery of Art, Washington

El Greco, 1541.-1614.
The Burial of the Count of Orgaz, 1586-88
Oil on canvas, 480 x 360 cm, Santo Tome, Toledo

​

 

[Jacob]

Rimokatolicka Crkva Kostiju, Kutna Hora, Ceska

Sagradjena izmedju 1282 i 1320.

Poznata je po tome sto su kosti sa starog groblja pored crkve,na kome je sahranjeno oko 40 000 ljudi,poslagane u kapeli kao ukras.

After 1400 one of the abbots had a church of All -Saints erected in Gothic style in the middle of the cemetery and under it a chapel destined for the deposition of bones from abolished graves, a task which was begun by a half blind Cistercian monk after the year 1511. The charnel-house was remodelled in Czech Baroque style between 1703 - I710 by the famous Czech architect, of the Italian origin ,Jan Blažej SANTIM-Aichl. The present arrangement of the bones dates from 1870 and is the work of a Czech wood-carver, František RINT (you can see his name, put together from bones, on the right-hand wall over the last bench).
Our ossuary contains the remains of about 40 000 people. The largest collections of bones are arranged in the form of bells in the four corners of the chapel.

The most interesting creations by Master Rint are the chandelier in the centre of the nave, containing all the bones of the human body , two monstrances beside the main altar and the coat-of arms of the Schwarzenberg noble family on the left-hand side of the chapel.
Thank you very much for your visit and best wishes for a pleasant
stay in our country.

http://www.kostnice.cz/

http://en.wikipedia.org/wiki/Church_of_Bones

 

[eremita]

Поприлично морбидно, морам признати, није ми јасно каква је порука те цркве... сачувај ме Боже... ту када уђеш то је сигурно стрес...

Ја знам да су код нас Турци направили "украс" од побијених Срба - али за овако нешто нисам никада чуо...

ЋЕЛЕ КУЛА

Ћеле кула је један од најзначајнијих културно-историјских споменика у Нишу.
Ћеле кулу су подигли Турци на друму у непосредној близини Ниша, и ту су поређали у 56 редова по 17лобања (укупно 952 лобање) изгинулих Срба у бици на Чегру

 

[Jacob]

Cele kula i Crkva kostiju nemaju bas mnogo dodirnih tacaka.

Cele kulu su sagradili osvajaci,crkvu kostiju su sami katolici sagradili i to uz "umetnicki" dojam,koliko god to morbidno zvucalo.


Ne znam da li da na crkvu gledam kao na postovanje ili nepostovanje.

 

[eremita]

Cele kula i Crkva kostiju nemaju bas mnogo dodirnih tacaka.

Cele kulu su sagradili osvajaci,crkvu kostiju su sami katolici sagradili i to uz "umetnicki" dojam,koliko god to morbidno zvucalo.


Ne znam da li da na crkvu gledam kao na postovanje ili nepostovanje.

Искрено речено не знам ни ја, тј.знам да НИКАДА не бих ушао у такав храм-костурницу са идејом богобојажљивости него бих имао врло горак укус некакве патологије.

 

[eremita]

Hieronymous Bosch
The Conjuror ( - истеривач духова)
1475-80
Musee Municipal, Saint-Germain-en-Laye

Hieronymous Bosch

The Stone Operation
1475-80
Oil on panel, 48 x 35 cm
Museo del Prado, Madrid​

 

[eremita]

Bartolome Bermejo

(Cordoba, c. 1440. - Barcelona, after 28 March 1495). Spanish painter.
Saint Michael triumphant over the Devil
1468​