Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.972
Инспирисан једном расправом одлучио сам да отворим ову тему.
Да будем кратак, српски народ је данас у великој кризи. Држава оронула, људи првом приликом беже за иностранство, популација стари, воља за променама стагнира из године у годину.
Наши гастарбајтери такође када оду у ''обећану земљу'' брзо забораве на своју матицу и сем пар посета годишње, није их ни брига за ситуацију у Србији. Рекло би се да фали правог патриотизма и да смо у ствари заборавили значење истог.
Прича се вретла око радикала и како су они током 90-их успешно спровели пројекат блаћења српског патриотизма, представљајући га грубо и примитивно. Њихов ''патриЈота'' сматра да треба мрзети све што није српско, залагати се за Велику Србију, да пусти браду као ''прави четник'', да дере ракију, слуша Бају и окреће прасе на ражњу. Они су у томе успели, не само да су убедили свет да то тако изгледа, него је и добар број наших људи то примио као једину и исправну врсту патриотизма.
Питање је било зашто је све мање патриота међу младима и зашто млади Срби у 21. веку беже и заборављају на своју земљу. Па генерално гледајући, када испред себе имају овакву слику патриотизма, која у најмању руку јесте примитивна и сељачка, не чуди ме да су изградили такво мишљење о њему.
Сада, моје питање је, да ли би једна реконструкција српског патриотизма и враћање на његове првобитне корене била добра за српско национално биће? Замислите да заборавимо све пре Другог светског рата, нема четника, нема Баје, нема Србије до Токија.
Да ли би такав модел привукао више младих? Да ли би послужио као покретачка снага неког новог политичког таласа који је Србији преко потребан? Шта мислите ви?
Да будем кратак, српски народ је данас у великој кризи. Држава оронула, људи првом приликом беже за иностранство, популација стари, воља за променама стагнира из године у годину.
Наши гастарбајтери такође када оду у ''обећану земљу'' брзо забораве на своју матицу и сем пар посета годишње, није их ни брига за ситуацију у Србији. Рекло би се да фали правог патриотизма и да смо у ствари заборавили значење истог.
Прича се вретла око радикала и како су они током 90-их успешно спровели пројекат блаћења српског патриотизма, представљајући га грубо и примитивно. Њихов ''патриЈота'' сматра да треба мрзети све што није српско, залагати се за Велику Србију, да пусти браду као ''прави четник'', да дере ракију, слуша Бају и окреће прасе на ражњу. Они су у томе успели, не само да су убедили свет да то тако изгледа, него је и добар број наших људи то примио као једину и исправну врсту патриотизма.
Питање је било зашто је све мање патриота међу младима и зашто млади Срби у 21. веку беже и заборављају на своју земљу. Па генерално гледајући, када испред себе имају овакву слику патриотизма, која у најмању руку јесте примитивна и сељачка, не чуди ме да су изградили такво мишљење о њему.
Сада, моје питање је, да ли би једна реконструкција српског патриотизма и враћање на његове првобитне корене била добра за српско национално биће? Замислите да заборавимо све пре Другог светског рата, нема четника, нема Баје, нема Србије до Токија.
Да ли би такав модел привукао више младих? Да ли би послужио као покретачка снага неког новог политичког таласа који је Србији преко потребан? Шта мислите ви?
Poslednja izmena:
