rekapitulacija

S

SINDI

Gost
kad razmisljate o sebi..kao o coveku, muskarcu, muzu, ljubavniku, ocu, prijatelju, radnom coveku, sinu, sportisti, kumu, bratu, svaleru....i sve sto vam padne na pamet...
kojim segmentima svog zivota ste zadovoljni?
u cemu mislite da ste totalno podbacili?
da li za svoje probleme krivite sebe ili druge?
da li pokusavate da promenite nesto na sebi, ako sagledate da ste u necem gresili?

ukratko-koliko ste svesni sebe, i da li ste zadovoljni sobom?
 
nezadovoljan totalno....podbacio u svakom segmentu....ko tje da odredi shta je granica uspeha u ciljevima pred nama....kako ja to mogu biti dobar mushkarac sin brat?....ja sam ono shto jesam a dal tju da se savijem da bi bio dobar sin otac brat to je drugo....to je pomalo i ljigavo...neprestano poqshavam da promenim neshto na sebi....to jest ne na sebi vetj u sebi....i ide mi....odmichem....al mnogo sporo....serem da sam nezadovoljan....pogledam oko sebe - prezadovoljan sam....
 
AntunTun:
nezadovoljan totalno....podbacio u svakom segmentu....ko tje da odredi shta je granica uspeha u ciljevima pred nama....kako ja to mogu biti dobar mushkarac sin brat?....ja sam ono shto jesam a dal tju da se savijem da bi bio dobar sin otac brat to je drugo....to je pomalo i ljigavo...neprestano poqshavam da promenim neshto na sebi....to jest ne na sebi vetj u sebi....i ide mi....odmichem....al mnogo sporo....serem da sam nezadovoljan....pogledam oko sebe - prezadovoljan sam....

zavisi da li je kriterijum u tebi ili oko tebe...
pitanje je bilo licno..kako dozivljavamo sebe..unutrasnje oko, unutrasnji mir...

svet u kome zivimo je odvratan...pa ako smo malo bolji, onda treba da smo zadovoljni, jel to?
 
HeBePoBaTaH_:
Uloge koje imam u životu? Nije lepo da o tome sam sudim. To je bitna stvar.
Pošten (jesam), iskren (jesam), veran (znao sam da brljam), odan sam prijatelj :]
Bio bih krajnje neskroman da ne budem zadovoljan onimm što sam dosad uradio. Razmažen sam, time nisam zadovoljan. Nisam nigde totalno podbacio, jer nisam imao vremena za to.
Samokritičan sam, možda i previše, nikad ne prebacujem krivicu, mada mi smetaju komunisti i malograđanština.
Znam da ne znam.
Znam vrlo dobro u čemu sam dobar.
Još uvek sam mlad da bih podvlačio crtu

nisam pitala kako nas drugi vide...vec kako sami sebe vidimo..a tu nema nista lepo, ili ruzno...
tacno, mlad si da bi podvalacio crtu...
ali, neki ljudi nikad ne odrastu dovoljno da bi je podvukli...realno..
 
Mnogo segmenata, a ja pola od toga, jos uvek nisam bio. :lol:
Elem, kao covek, prijatelj, muskarac jesam zadovoljan.
O ljubavi trenutno, ne mogu da sudim, jer sam u nekoj "udri me do zore" fazi, pa mi se iz tih razloga cini da sam na tom polju, u svakom smislu podbacio. (ne znam sto sam ovo rekao, al' ajde...)
Ne vidim razlog da za svoje greske i probleme, krivim druge. Kriv sam samo ja, jer sam sve ja uradio svojom glavom, kako sam zeleo.
Hmmm...kad razmislim, mozda pomalo krivim svog "tatu alkoholicara" jer nisam imao bas lepo detinjstvo i ne nosim, neko posebne i sjajne uspomene, dok sam ziveo sa njim, a to davno bese. No, to je vec sasvim neka druga tema.(sad, ne znam da li se i ovo racuna, pod pitanjem da li nekog krivim za svoje probleme).
Cime sam zadovoljan?! Zadovoljan sam onim, sto sam uradio u preoteklih godinu i po dana i stvarima koje su mi se desile.
Uvek sam u nastojanju da se promenim, da sve sagledam i uradim kako treba. Naravno i da saslusam okolinu. Tezim da budem, sto bolji covek. :)

Ukratko...jesam svestan sebe, ali ne znam koliko sam zadovoljan sobom?!
 
@neverovatni
bilo bi to mnogo brojeva telefona:lol: :lol: :lol: :lol:
razumem sta mi govoris, ali ponavljam..pitanje je bilo-nas odnos prema svetu, ne odnos sveta prema nama...tj, jesi li ti zadovoljan sa tim kakav si sin?npr.a ne da li su tvoji roditelji zadovoljni tobom...eto, to je bas dobar primer..jer cesto su nasi roditelji nezadovoljni nama, iako mi negde smatramo da za to nemaju razloga:wink:

@buntovnik
lep odgovor
 
Iako je sa 25 rano da pravim rekapitulacije, ali evo jedne, ne baš potpune (detaljnu sam, na svoju glupost, uradio pre neki mesec i nije mi prijalo).

Ja, tj Dušan B., a ne ovaj nick, mada i nema tu mnogo razlike:

Kao čovek, poput ostalih, sa svojim vrlinama i manama. Nemam drugo ja tako da sebe smatram posebnim.

Nešto mi negiraju da sam muškarac, nisam ničiji suprug, otac, đed, praded, askurđel... Ljubavnik, švaler: šta je to? Vredan, uporan, pametan, snažan, ružan i izraženo apatičan, sve to u neograničenim količinama. Dobro, sem ružan.

Nikada nisam zadovoljan. Imam svoje standarde koje nikada ne dostižem (jedan od razloga za to je nezgodna navika da stalno podižem), niti ću.

Naravno da sam ja kriv za svoje neuspehe. I uspehe, takođe. Uglavnom zato što i nema nešto puno njih koji imaju volju/želju/mogućnosti da mi pomognu/odmognu. Sve se svodi na: "Imaš našu podršku, skači". I pola minurta kasnije: "E, i da te obavestimo da nemaš padobran. Srećno."

Trudim se da menjam sebe. Ali ne preterano. Bio zadovoljan sa sobom ili ne, ovo sam ja. Onaj stih o čaši meda i čaši žuči.

Jedino što ne mogu da oprostim sebi što sam stalno loše volje. I ufuran. I sam. Ali ne znam drugačije.



P.S. Bude li neka forumska pametnica (bilo ko, ne mislim ni na koga posebno) prigovarala kako stalno kukam, može i da se samoignoriše.
 
kad razmisljate o sebi..kao o coveku, muskarcu, muzu, ljubavniku, ocu, prijatelju, radnom coveku, sinu, sportisti, kumu, bratu, svaleru....

dakle ove stvari koje si nabrojala nemaju veze sa mojim unutrashnjim ja....ako ih gledam na osnovu drugih oko sebe prezadovoljan sam.....malko preformulishi pitanje....znachi ako uporedim druge mushkarce muzheve ocheve prijatelje itd ja sam extra....a shto se unutrashnjosti tiche :

nezadovoljan totalno....
 
Podbacio sam u svim poljima zivota, jer sam samo covek. Covek po meni svakako nije materjalno. Telo je samo odelo duse, a jezik duse nisu reci, reci je smislilo nase telo.
Prestao sam sa analizama jos kada sam imao 18 godina. Jednostavno sam shvatio da sto vise analiziram sve vise komplikujem stvari i udaljavam se od sustine. Umesto toga sad se trudim da pojednostavim stvari i verujem svojoj intuiciji i empatiji. Cesto sam ranije negirao intuiciju da bi se nakraju pokazalo da sam u startu bio u pravu, a kasnije sam krivio sliku stvarnoosti kroz podrobne analize da bih je stavio u ram koji meni odgovara. Da rezimiram, mislim da se nisam proslavio ni u jednom aspektu materijalnog zivota, jer ga shvatam samo kao nuznost, ali sam zadovoljan sobom.
Moj najveci podbacaj je definitivno u ljubavi, jer sam izgubio osobu koja je bila srodna dusa, a tako nesto s retko pronalazi.
Ko je kriv? Na ovo se namece pitanje, sta je pravda. Moj odgovor bi bio da pitanje. Da li je pravda ista kroz oci svakog coveka? Recimo da znam koji je moj deo krivice, ali o tome bih pisao zajsta puno.
Koliko sam svestan sebe?:)...pa ovo bi pokrenulo pitanje samosvesnosti i nesvesnog, ali ko moze reci da je 100% svestan mogao bi i reci da je probudio 100% svoga mozga. Jedino bih rekao da radim na svojoj svesnosti.
Da li sam zadovoljan sobom? Naravno da ne. Zadovoljan covek nema potrebu da nista menja, a ja sam strasno daleko od savrsenog.
 
LePiaf:
Hocesh da kazhesh da te josh nisu proglasili za "radnika meseca" i istakli tvoju sliku? Pa shta chekash vishe u zhivotu?
Naravno da me nisu proglasili za radnika meseca kad pljujem u svaki treći Big Mek. Nego čekam priliku da palim odavde (ne iz meka već daleko od balkana). I ne zaboravite: Do tada jedite u mekdonaldsu, svaki treći dobija! :lol:
 

Back
Top