Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Rehabilitacija pojedinih ličnosti iz Drugog svetskog rata
Problem sa Milanom Nedićem su njegovi žandarmi koji su se borili protiv komunističkih ,,neprijatelja". Svaki Norveženanin će ti za takvog čoveka reći da je kvisling. A to nije ništa pozitivno, čak ni danas u vreme liberalizma. https://sr.wikipedia.org/sr/Квислинг
Problem sa Milanom Nedićem su njegovi žandarmi koji su se borili protiv komunističkih ,,neprijatelja". Svaki Norveženanin će ti za takvog čoveka reći da je kvisling. A to nije ništa pozitivno, čak ni danas u vreme liberalizma. https://sr.wikipedia.org/sr/Квислинг
Комунисти, посебно комунисти тог времена су били прави непријатељи Срба и државе Србије, а не нешто под знацима навода.
Да нисмо доживели комунистичку окупацију, можда бисмо могли рећи да је Недић био квислинг и злочинац, али пошто смо видели против каквог непријатеља се борио, онда заиста немамо права да га етикетирамо тим епитетима.
Норвежани су имали други сценарио и не може се поредити са нашим.
Рат не доноси ништа позитивно и камо среће да су полиција и војска краљевине успели да уништи плаћенике који су извели пуч и гурнули нас у британску замку и ратну кланицу.
Али треба признати да је и кнез Павле био наиван и под огромним утицајем Британаца, без обзира што су његови људи потписали споразум са Немачком. Он је српским службама забранио да прате британске агенте, тако да су они вршљали несметамо и поткопали државу и гурнули нас у амбис. Мало им је било то, па су нас 1944. мучки напали и побили више цивила него Немци.
И онда да ми неко каже савезници... е то су ''савезници''. А прави савезници би били Немци, да смо спречили пуч и да смо преспавали рат, јер онда се не би десила ни НДХ.
Сачуван народ, сачувана држава и имовина.
А од вас поштених комуниста, очекивао сам давно отпор америчкој хегемонији, али нико од вас није хтео да оде на КиМ и да гине.
Прија вам данас да будете сарадници окупатора ??? Сада када је ваше дупе у питању, онда ви нисте квислинзи, него то важи само када је туђа глава у торби.
Милан Недић је дао живот за Србију, али поштујем и тадашње комунисте, без обзира што их сматрам ратним злочинцима и зликовцима, али бар су имали ону ствар да се боре против нас Срба.
На шта? У претходним порукама сам ти одговорио на питања, дао сам ти и литературу коју треба да прелисташ. Шта још треба да урадим, да ти направим PPT презентацију...
Dođe okupator, razori ti zemlju u napadu, zavede strahovladu, postavi svoje kvislinge da rade prljav posao umesto njega, i važe neka ratna pravila? Ne bih ja rekao da je tako. Važe pravila ko preživi pričaće.
Када су у питању рехабилитације личности осуђених током и након другог свјетског рата од стране тадашње бољшевичке клике која је на таласу тих догађаја који бејаху епилог епопеје Црвене армије зајашила власт у Југославији, мислим да је погрешно гледати на те рехабилатицаје уопштена, већ се потребно осврнути на сваки случај рехабилитације или "рехабилитације" засебно.
Када је у питању генерал и српски родољуб Дража Михаиловић, виши суд у Београду га је рехабилитовао 14. маја 2015. године, утврдивши да генерал Михаиловић није имао фер и правично суђење, те су му укинуте све изречене санкције и он је званично постао неосуђиван. У образложењу рјешења о рехабилитацији је наведено да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичко-идеолошких разлога.
И ово је свакако једина разумна одлука, генерал Михаиловић је био вођа једног од два антифашистичког покрета на простору Југославије, током рата разумљивио равнао се према околностима, герилац прогоњен од стране нацистичког окупартора, издата је и потјерница
И нацистичка операција Шварц, у историографији упамћена и као битка на Сутјесци, имала је опримарни циљ хватање генерала Михаиловића.
Уосталом, генерал Михаиловић је добио бројна највиша одликовања страних земаља, између осталог ратни крст, који му је додијелио генерал Шарл де Гол, 2. фебруара 1943. године, орден војничких врлина који му је додијелио пољски генерал Владислав Сикорски, 14. јуна 1943. године, те орден легије заслуга првог степена, које му је постхумно додијелио предсједник САД Хари Труман 29. марта 1948. године.
Тако да је овом рехабилитацијом само исправљена неправда која је учињена према генералу Михаиловићу.
Када је у питању Милан Недић, ствар је сложенија. Из два разлога. Његова улога је комплекснија од улоге генерала Михаиловића, у том вихору рата вршио је (мариомнетску) власт у окупираној Србији, гдје у свом дјеловању и није имао превеклику аутономију
Он јесте био сарадник, квинслинг окупатора, но ту сваки српски родољуб треба поставити питање. Какав је избор имао? У ендехазији имамио кланицу, српски народ је узложен истребљењу и биолошком унипштељу, од 2,2 милиона Срба колико је 1941.године битисало на простору ендехазије, 700.000 је нашло смрт у неком од стратишта те монструм творевине. Па шта је требао радити Милан Недић? Служити Лондону и Москви (Коминтерни), њиховој доктрини "што горе то боље" и хушкати на рат против окупатора без обира на крваву цијену или се окренути пацификацији барем на простору Србије како би барем нешто Срба претекло то страшно вријеме? Код сагледавања лика и дјела Милана Недића прво треба покушати дати одговор на то питање.
И други разлог. Милан Недић формално правно никад није судски процесуиран и осуђен. Наводно је учинио самоубисство прије почетка (без сумње политички монтираног) процеса, вјероватније је убијен. Самим тим његова рехабилитација се своди на повратак права члановима породице (на имовину и статус у друштву) изгубљених због статуса народног издајника. Но формално правно, Недић и није осуђен.
Милан Недић је дао живот за Србију, али поштујем и тадашње комунисте, без обзира што их сматрам ратним злочинцима и зликовцима, али бар су имали ону ствар да се боре против нас Срба.
Када су у питању рехабилитације личности осуђених током и након другог свјетског рата од стране тадашње бољшевичке клике која је на таласу тих догађаја који бејаху епилог епопеје Црвене армије зајашила власт у Југославији, мислим да је погрешно гледати на те рехабилатицаје уопштена, већ се потребно осврнути на сваки случај рехабилитације или "рехабилитације" засебно.
Када је у питању генерал и српски родољуб Дража Михаиловић, виши суд у Београду га је рехабилитовао 14. маја 2015. године, утврдивши да генерал Михаиловић није имао фер и правично суђење, те су му укинуте све изречене санкције и он је званично постао неосуђиван. У образложењу рјешења о рехабилитацији је наведено да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичко-идеолошких разлога.
И ово је свакако једина разумна одлука, генерал Михаиловић је био вођа једног од два антифашистичког покрета на простору Југославије, током рата разумљивио равнао се према околностима, герилац прогоњен од стране нацистичког окупартора, издата је и потјерница Pogledajte prilog 1348085
И нацистичка операција Шварц, у историографији упамћена и као битка на Сутјесци, имала је опримарни циљ хватање генерала Михаиловића.
Уосталом, генерал Михаиловић је добио бројна највиша одликовања страних земаља, између осталог ратни крст, који му је додијелио генерал Шарл де Гол, 2. фебруара 1943. године, орден војничких врлина који му је додијелио пољски генерал Владислав Сикорски, 14. јуна 1943. године, те орден легије заслуга првог степена, које му је постхумно додијелио председник САД Хари Труман 29. марта 1948. године.
Тако да је овом рехабилитацијом само исправљена неправда која је учињена према генералу Михаиловићу.
Када је у питању Милан Недић, ствар је сложенија. Из два разлога. Његова улога је комплекснија од улоге генерала Михаиловића, у том вихору рата вршио је (мариомнетску) власт у окупираној Србији, гдје у свом дјеловању и није имао превеклику аутономију
Он јесте био сарадник, квинслинг окупатора, но ту сваки српски родољуб треба поставити питање. Какав је избор имао? У ендехазији имамио кланицу, српски народ је узложен истребљењу и биолошком унипштељу, од 2,2 милиона Срба колико је 1941.године битисало на простору ендехазије, 700.000 је нашло смрт у неком од стратишта те монструм творевине. Па шта је требао радити Милан Недић? Служити Лондону и Москви (Коминтерни), њиховој доктрини "што горе то боље" и хушкати на рат против окупатора без обира на крваву цијену или се окренути пацификацији барем на простору Србије како би барем нешто Срба претекло то страшно вријеме? Код сагледавања лика и дјела Милана Недића прво треба покушати дати одговор на то питање.
И други разлог. Милан Недић формално правно никад није судски процесуиран и осуђен. Наводно је учинио самоубисство прије почетка (без сумње политички монтирано) процеса, вјероватније је убијен. Самим тим његова рехабилитација се своди на повратак права члановима породице (на имовину и статус у друштву) изгубљених због статуса народног издајника. Но формално правно, Недић и није осуђен.
Није проблем само судска рехабилитација, већ је више проблем историјска и медијска рехабилитација. Ја колико знам, а знам доста о томе, у Битки на Неретви четничке снаге Драже Михајловића учествовале су раме уз раме са окупаторима у борби против партизана. И то је била синхронизована акција четника и нациста. Мислим да су чак и усташке снаге учествовале у њој, бар тако пише на википедији. Тако да је учествовање у битки на страни окупатора уједно и сарадња са окупатором. Мада се сада неки нови стандарди постављају тако да се и то доводи у питање. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Битка_на_Неретви
Ти си као аутор теме у уводном посту искључиво писао о судској рехабилизацији. Ја не могу знати шта ти мислиш. Ако ћемо се бавити историјском улогом личности осуђених у политички монтираним и другим процесима, онда то требамо написати.
Ти си као аутор теме у уводном посту искључиво писао о судској рехабилизацији. Ја не могу знати шта ти мислиш. Ако ћемо се бавити историјском улогом личности осуђених у политички монтираним и другим процесима, онда то требамо написати.
Судска рехабилитација подразумева и историјску рехабилитацију. Односно циљ судских рехабилитација појединих личности из Другог светског рата је и ревизија њихове историјске улоге у ратним збивањима у Југославији у периоду од 1941. до 1945. године. Једноставније речено циљ је да се спере љага са њихових имена. Мислим да је свима то јасно.
Није проблем само судска рехабилитација, већ је више проблем историјска и медијска рехабилитација. Ја колико знам, а знам доста о томе, у Битки на Неретви четничке снаге Драже Михајловића учествовале су раме уз раме са окупаторима у борби против партизана. И то је била синхронизована акција четника и нациста. Мислим да су чак и усташке снаге учествовале у њој, бар тако пише на википедији. Тако да је учествовање у битки на страни окупатора уједно и сарадња са окупатором. Мада се сада неки нови стандарди постављају тако да се и то доводи у питање. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Битка_на_Неретви
Вајс 2 операција Немаца се одвија у марту, када и преговори врховног штаба по налогу Броза са окупатором, и коначни преговори се успешно завршавају у Загребу. Али Хитлер није одобрио споразум. Тако испада да је Вајс 2 операција вођена против Четника који су прозападно оријентисани у страху од искрцавања савезника на далматинску обалу. Броз је нудио сарадњу Немцима у спречавању савезничког искрцавања.
Не подразумијева. Судска рехабилитација подразумијева само судску рехабилитацију, укидање изречене пресуде чиме то лице званично постаје неосуђивано. Да ли ће то бити довољно да се редефинише историјска улога појединих личности, зависи од бројних околности, ту ће коначну ријеч казати историчари, била нека личност судски осуђена или не. Уосталом имамо пресуде ендехазије или пак нацистичке Њемачке па тешко да ће историографија те "правоснажне" пресуде узимати за озбиљно. На другој страни рецимо Хитлер или пак Павелић и бројни други ниткови формално нису процесуирани и осуђени, што тешко да ће имати утицаја код оцјене њихове историјске улоге.
Не подразумијева. Судска рехабилитација подразумијева само судску рехабилитацију, укидање изречене пресуде чиме то лице званично постаје неосуђивано. Да ли ће то бити довољно да се редефинише историјска улога појединих личности, зависи од бројних околности, ту ће коначну ријеч казати историчари, била нека личност судски осуђена или не. Уосталом имамо пресуде ендехазије или пак нацистичке Њемачке па тешко да ће историографија те "правоснажне" пресуде узимати за озбиљно. На другој страни рецимо Хитлер или пак Павелић и бројни други ниткови формално нису процесуирани и осуђени, што тешко да ће имати утицаја код оцјене њихове историјске улоге.
Pa nema ih od 11. marta 1943. godine, ali pre toga ih ima, i njih i Italijana. Valjda je srpska vikipedija dobro napisana, pošto su podaci do kada su nacističke, ustaške i fašističke snage učestvovale u njoj.
Како сам већ написао, по мом мишљењу погрешно је ову материју гледати уопштено, већ треба сваку личност сагледати засебно, па и да ли је та личност заслужила да добије споменик. Укључујући и Косту Миловановића Пећанца.
Такође код ове теме, важно је да Срби покушају изаћи из тог зачараног круга деоба и да се престану преплитати и саплитати у насљеђу наше трагичне прошлости. Зато код свих иницијатива, укључујући именовање улица или пак подизање споменика ваља сагледати ширу слику, да ли ће то допринијети новим раздорима међу Србљем. А на раздорима ће увијек радити апологети бољшевичке идеологијке и аутошовинистичка буилумента, разне Латинке, дУбравке, Бранке и остали Бешлини, као и дружина лажних антикомуниста којима је тај антикомунизам параван иза којег флертују са неоусташком пропагандом.
Pa nema ih od 11. marta 1943. godine, ali pre toga ih ima, i njih i Italijana. Valjda je srpska vikipedija dobro napisana, pošto su podaci do kada su nacističke, ustaške i fašističke snage učestvovale u njoj.
Српска википедија није добро написана, а ако погледаш коришћене изворе и литературу видећеш и зашто.
Да поновим, немачке и усташке јединице су учествовале у операцији Бело (Вајс), фебруара 1943 године, што је био напад на тзв. партизанску Бихаћку републику у западној Босни, Лици и Кордуну, и она се завршила њеним сломом и бекством партизана даље у Босну и Херцеговину.Истом приликом је требало да буде сломљена и четничка слободна територија на Динари али Италијани нису извршили задатак.
Битка на Неретви је битка искључиво између четника и партизана, која је уствари битка за контролу Херцеговине, коју су четници у том тренутку имали а партизани желели.Тамо нема немачких, италијанских и усташких јединица сем спорадично неких гарнизона.Да ствар буде још замршенија, партизани марта 1943 ступају у преговоре са Немцима у Горњем Вакуфу и Сарајеву и то финализирају споразумом у Згаребу, тзв. мартовски преговори о којима су и комунисти писали.
Да није било италијанске војске, усташе би побиле све Србе у Херцеговини. Чак је један италијански војник спасио Ратка Младића када је био беба, јер је владала страшна глад. То је он као просовјетски комуниста писао у својој биографији и покушао је да нађе тог Италијана, а иначе његова фамилија је била у сукобу са четницима.
Није проблем само судска рехабилитација, већ је више проблем историјска и медијска рехабилитација. Ја колико знам, а знам доста о томе, у Битки на Неретви четничке снаге Драже Михајловића учествовале су раме уз раме са окупаторима у борби против партизана. И то је била синхронизована акција четника и нациста. Мислим да су чак и усташке снаге учествовале у њој, бар тако пише на википедији. Тако да је учествовање у битки на страни окупатора уједно и сарадња са окупатором. Мада се сада неки нови стандарди постављају тако да се и то доводи у питање. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Битка_на_Неретви
Немачко-усташке и италијанске снаге су, делом по договору, а делом услед компатибилних тактичких циљева, деловале координисано са четничким, све до 11. марта. Тада су партизани започели преговоре са немачким снагама, обуставили непријатељства према њима и своје активности усмерили на борбу против четника.
Па Коста Пећанац је велики српски јунак, ваљда је он заслужио, а не онај црвени усташа Стејепан Филиповић кога су наши Срби ухапсили и предали немачким властима. Еј човече, усташа дошао из Хрватске да овде по Србији коље Србе, па онда прешао на Немце и завршио како је завршио.
Што тамо није кренуо на Јасеновац, да ослобађа Србе ? Што партизани нису кренули на логоре смрти, него кукавички нападали кога су могли.
"Мартовски преговори из 1943. године су једна од највећих контроверзи Другог светског рата на тлу Југославије. Вођени су између представника НОВЈ и немачких заповедника у НДХ, а десили су се за време битке на Неретви. Партизани су желели ове преговоре да одложе нападе немачких снага док су прелазили реку Неретву и да се усредсреде на борбу против њима ривалског четничког покрета Драгољуба Михаиловића. Преговоре је пратило незванично примирје које је трајало око 6 недеља, али је прекинуто наређењима Адолфа Хитлера. Размене заробљеника, које су се догађале између Немаца и партизана већ неколико месеци раније, настављене су крајем 1943. и трајале су до краја рата."
И после коначног договора у Загребу:
"На састанцима у Загребу 23. и 24. марта Велебит и Ђилас су изјавили следеће: „...ми немамо никаквог разлога за ратовање против немачке војске, нити за изазивање штете немачким интересима у целој држави, било да су војне или економске природе. За то не захтевамо никакву противуслугу. Треба само да нам омогућите прилику да се боримо против четника и ми ћемо их ликвидирати“. Састанцима су присуствовали и представници власти НДХ, што су Ђилас и Велебит негирали у својим мемоарима.[43]
После повратка из Загреба, Велебит је 31. марта обавестио Обавештајно одељење штаба 718. немачке дивизије у Сарајеву да је немачким представницима у Загребу рекао следеће: „Ми са нашим народноослободилачким покретом тежимо да створимо слободну Југославију у којој ће сва словенска племена имати сва права и у којој неће владати само Срби. Због тога у националном четничком покрету ми видимо нашег највећег и најопаснијег непријатеља пошто они теже да створе Велику Србију, а нас да истисну. Под таквим околностима ми немамо више никаквог повода да се боримо против немачке војске, нити да наносимо штете немачким интересима у целој земљи, били они војне или привредне природе. Треба нам само дати прилику да се боримо против четника да би их уништили“
"
Дакле?
Како сам већ написао, по мом мишљењу погрешно је ову материју гледати уопштено, већ треба сваку личност сагледати засебно, па и да ли је та личност заслужила да добије споменик. Укључујући и Косту Миловановића Пећанца.
Такође код ове теме, важно је да Срби покушају изаћи из тог зачараног круга деоба и да се престану преплитати и саплитати у насљеђу наше трагичне прошлости. Зато код свих иницијатива, укључујући именовање улица или пак подизање споменика ваља сагледати ширу слику, да ли ће то допринијети новим раздорима међу Србљем. А на раздорима ће увијек радити апологети бољшевичке идеологијке и аутошовинистичка буилумента, разне Латинке, дУбравке, Бранке и остали Бешлини, као и дружина лажних антикомуниста којима је тај антикомунизам параван иза којег флертују са неоусташком пропагандом.
Нама је пре свега потребна декомунизација, јер ми смо је офрље спроводили од 90их до данас.
Рецимо када се десио овај масакр у врачарској школи, новинари су почели да пишу о Дринки Павловић, па су многи људи тек сада схватили по каквом монструму се зове та основна школа.
За комунисте она јесте била херој, јер није одала другове из своје црвене терористичке ћелије, дакле помогла им је да се домогну власти, али за српски народ она је била зликовац, који је служио црвеном усташком окупатору, који је касније Србе и Србију уништио и посејао семе зла које смо видели на КиМ.
Не мора никада више да буде било ко рехабилитован, али декомунизацију Србије морамо спровести и забранити комунистичку пропаганду.
Декомунизација српског друштва и државе је нешто што не могу да спрече разни Вулини и Дачићи, јер који год пут да изабере Србија то се мора спровести.
Ако наставимо ка ЕУ, имамо примере Мађарске, Пољске и балтичких држава које су спровеле декомунизацију, тако да нам ни један бриселски бирократа то не може забранити.
Са друге стране, ако се Русија окрене нама, односно ми њима, такође ћемо завршити посао декомунизације, јер њима је једино битно да се не дира њихово совјетско наслеђе, дакле пар совјетских улица, онај совјетски парк у Рузвелтовој и то је то, не занима их црвено усташтво ЈБТ.
"На састанцима у Загребу 23. и 24. марта Велебит и Ђилас су изјавили следеће: „...ми немамо никаквог разлога за ратовање против немачке војске, нити за изазивање штете немачким интересима у целој држави, било да су војне или економске природе. За то не захтевамо никакву противуслугу. Треба само да нам омогућите прилику да се боримо против четника и ми ћемо их ликвидирати“. Састанцима су присуствовали и представници власти НДХ, што су Ђилас и Велебит негирали у својим мемоарима.[43]
Да ли је ово тачно? На основу свега што се дешавало од почетка рата до 1945. године. Ако је и Ђилас ово изјавио, вероватно се хтео на фин начин да се отараси нациста који су му дисали за вратом.
Да није било италијанске војске, усташе би побиле све Србе у Херцеговини. Чак је један италијански војник спасио Ратка Младића када је био беба, јер је владала страшна глад. То је он као просовјетски комуниста писао у својој биографији и покушао је да нађе тог Италијана, а иначе његова фамилија је била у сукобу са четницима.
Немачко-усташке и италијанске снаге су, делом по договору, а делом услед компатибилних тактичких циљева, деловале координисано са четничким, све до 11. марта. Тада су партизани започели преговоре са немачким снагама, обуставили непријатељства према њима и своје активности усмерили на борбу против четника.
Па Коста Пећанац је велики српски јунак, ваљда је он заслужио, а не онај црвени усташа Стејепан Филиповић кога су наши Срби ухапсили и предали немачким властима. Еј човече, усташа дошао из Хрватске да овде по Србији коље Србе, па онда прешао на Немце и завршио како је завршио.
Што тамо није кренуо на Јасеновац, да ослобађа Србе ? Што партизани нису кренули на логоре смрти, него кукавички нападали кога су могли.
Сви четнии су били прозападно оријентисани, а наравно да су били и русофили, али Русија тада није постојала, јер је СССР појео.
Са тобом ћу наставити да дискутујем када ми одговориш како то број Срба расте у периоду комунизма, а комунисти хтели да сатру Србе? Нема никакве логике да у периоду док влада неко кога ти оптужујеш да је хтео да уништи један цео народ број припадника тог народа расте путем природног приташтаја.
Српска википедија није добро написана, а ако погледаш коришћене изворе и литературу видећеш и зашто.
Да поновим, немачке и усташке јединице су учествовале у операцији Бело (Вајс), фебруара 1943 године, што је био напад на тзв. партизанску Бихаћку републику у западној Босни, Лици и Кордуну, и она се завршила њеним сломом и бекством партизана даље у Босну и Херцеговину.Истом приликом је требало да буде сломљена и четничка слободна територија на Динари али Италијани нису извршили задатак.
Битка на Неретви је битка искључиво између четника и партизана, која је уствари битка за контролу Херцеговине, коју су четници у том тренутку имали а партизани желели.Тамо нема немачких, италијанских и усташких јединица сем спорадично неких гарнизона.Да ствар буде још замршенија, партизани марта 1943 ступају у преговоре са Немцима у Горњем Вакуфу и Сарајеву и то финализирају споразумом у Згаребу, тзв. мартовски преговори о којима су и комунисти писали.
Са тобом ћу наставити да дискутујем када ми одговориш како то број Срба расте у периоду комунизма, а комунисти хтели да сатру Србе? Нема никакве логике да у периоду док влада неко кога ти оптужујеш да је хтео да уништи један цео народ број припадника тог народа расте путем природног приташтаја.
То није био никакав раст, погледај како је било пре него што су дошли твоји комунисти.
А мораш знати да је било и насилних миграција, када су Србе са простора Крајине и тзв. БиХ слали овде у Србију.
Боље да избришеш тај коментар и да се не брукаш.
То није био никакав раст, погледај како је било пре него што су дошли твоји комунисти.
А мораш знати да је било и насилних миграција, када су Србе са простора Крајине и тзв. БиХ слали овде у Србију.
Боље да избришеш тај коментар и да се не брукаш.