Waterfall
Buduća legenda
- Poruka
- 39.321
PREŠEVO - Iza političke deklaracije, kojom su protekle sedmice odbornici albanskih političkih partija sa juga centralne Srbije pokrenuli inicijativu za stvaranje etničkih albanskih regionalnih institucija i formiranje izdvojenog regiona Preševska dolina, kriju se separatističke namere.
Da je zatraženi region samo korak bliže starom cilju, da se ovaj deo Srbije priključi Kosovu, otvoreno priznaju i pojedini albanski lideri. Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo, ocenio je za "Dojče vele" da će albanska zajednica preko regionalizacije lakše rešavati socijalne i ekonomske probleme u Srbiji, ali i lakše doći do integracije sa Kosovom, pod određenim okolnostima.
- U trenutku kada bi se odvojio deo Kosova, onda bismo i mi tražili da budemo sastavni ili integralni deo Kosova - kaže Mustafa.
Predsednik opštine Preševo i minulih godina je najavljivao da će albansko stanovništvo sa juga centralne Srbije tražiti sve što budu zahtevali Srbi sa Kosmeta i da mi rado prihvatili "trampu" Preševa, Bujanovca i Medveđe za severni deo Kosmeta.
- Za dugoročne, veoma održive i bolje dobrosusedske odnose, razmena teritorija između Srbije i Kosova bilo bi povoljno rešenje - predočio je Mustafa. - Mi ćemo se zalagati da Srbi na Kosovu imaju sva prava, koja bi i mi ovde imali.
Albanski političari, koji ovaj deo juga centralne Srbije već nazivaju "Istočno Kosovo", ideje o pripajanju Kosovu "pravdaju" referendumom svojih sunarodnika, organizovanom pre 16 godina na ovim podnebljima. Marta 1992. apsolutna većina albanske populacije izjasnila se za "teritorijalnu i političku autonomiju sa pravom pripajanja Kosovu".
Ovaj referendum, koji nije priznala međunarodna zajednica niti zvanični Beograd, Albanci su upotrebljavali kao osnovu za političko delovanje u pravcu "realizacije želja naroda za ujedinjenjem sa Kosovom".
Albanski političari iz Preševa i Bujanovca podsećaju i da su na zajedničkoj sednici albanski odbornici skupština opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, januara 2006. usvojili "Platformu o specijalnom statusu Preševske doline". U njoj se traži decentralizacija vlasti, specijalni odnosi s Kosovom, povlačenje srpske vojske i policije i osnivanje lokalne pogranične multietničke policije.
Albanski odbornici traže i potpunu uklanjanje postojećih vojnih baza, kao i onih u izgradnji. Prema platformi, Preševska dolina trebalo bi da ima ustavno organizovani administrativno-teritorijalni oblik, kao i službenu upotrebu albanskog jezika i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca.
http://www.novosti.rs/code/navigate...istočnog Kosova”&kword_add=jug srbije, presev
Da je zatraženi region samo korak bliže starom cilju, da se ovaj deo Srbije priključi Kosovu, otvoreno priznaju i pojedini albanski lideri. Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo, ocenio je za "Dojče vele" da će albanska zajednica preko regionalizacije lakše rešavati socijalne i ekonomske probleme u Srbiji, ali i lakše doći do integracije sa Kosovom, pod određenim okolnostima.
- U trenutku kada bi se odvojio deo Kosova, onda bismo i mi tražili da budemo sastavni ili integralni deo Kosova - kaže Mustafa.
Predsednik opštine Preševo i minulih godina je najavljivao da će albansko stanovništvo sa juga centralne Srbije tražiti sve što budu zahtevali Srbi sa Kosmeta i da mi rado prihvatili "trampu" Preševa, Bujanovca i Medveđe za severni deo Kosmeta.
- Za dugoročne, veoma održive i bolje dobrosusedske odnose, razmena teritorija između Srbije i Kosova bilo bi povoljno rešenje - predočio je Mustafa. - Mi ćemo se zalagati da Srbi na Kosovu imaju sva prava, koja bi i mi ovde imali.
Albanski političari, koji ovaj deo juga centralne Srbije već nazivaju "Istočno Kosovo", ideje o pripajanju Kosovu "pravdaju" referendumom svojih sunarodnika, organizovanom pre 16 godina na ovim podnebljima. Marta 1992. apsolutna većina albanske populacije izjasnila se za "teritorijalnu i političku autonomiju sa pravom pripajanja Kosovu".
Ovaj referendum, koji nije priznala međunarodna zajednica niti zvanični Beograd, Albanci su upotrebljavali kao osnovu za političko delovanje u pravcu "realizacije želja naroda za ujedinjenjem sa Kosovom".
Albanski političari iz Preševa i Bujanovca podsećaju i da su na zajedničkoj sednici albanski odbornici skupština opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, januara 2006. usvojili "Platformu o specijalnom statusu Preševske doline". U njoj se traži decentralizacija vlasti, specijalni odnosi s Kosovom, povlačenje srpske vojske i policije i osnivanje lokalne pogranične multietničke policije.
Albanski odbornici traže i potpunu uklanjanje postojećih vojnih baza, kao i onih u izgradnji. Prema platformi, Preševska dolina trebalo bi da ima ustavno organizovani administrativno-teritorijalni oblik, kao i službenu upotrebu albanskog jezika i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca.
http://www.novosti.rs/code/navigate...istočnog Kosova”&kword_add=jug srbije, presev
