Слушај вамо. Анкета је идиотска. Намерно сам гласао за најидиотскију опцију. Нико нормалан у Србији не би признао Косово. Све што ви нудите је замена теза и осигуравање да се у Србији никад ништа не промени.
Еремита, твојом политиком управо омогућаваш вечито богаћење тајкуна и наше вечито сиромашење. Нема јаке Србије и нема јединственог националног става по било ком питању без уређене земље. Ово нас води у деведесете, што значи потпуно хаотична земља. Човече, да ли се сећаш деведесетих?
Заиста је крајња дрскост називати све које не мисле као ти издајником. Откуд можете да знате шта је ко од нас урадио за Србију или и даље ради? То је дрскост и исфрустрираност која прелази сваку границу и сама се граничи са негирањем свега српског у вама самима. Српство НИЈЕ мржња! Како се УСУЂУЈЕТЕ да лицитирате да ће Бог судити овом или оном? Свима ће нам се судити једног дана. Благословени да су миротворци, јер они ће се децом божијом назвати.
Нису нама Албанци, НАТО или Тито узели Косово. Сами смо га изгубили, јер док је било наше, само смо се исељавали. Изабрали смо погрешну политику, погрешан поглед на свет, самооктроисаног мученика. Чак и кад смо покушали да се додворимо Америма, било је исувише касно. И шта сад да радимо?
Имамо две опције, не само за Косово, него уопште за будућност Српства.
Прва је одбрана „достојанства“, терање ината Западу и непризнавање Косова. Са емотивне таке гледишта, наравно да је то разумљиво, јер нас не поштују ама баша ништа. Али то нас води још у веће пропадање. Како је могуће да радикали не виде потпуну пропаст таквог става. А наше достојанство је врло претрпело у последњих двадесет година. Ти си Еремита, као и ја, између осталог, јер имам два посла и црнчим сваки божији дан до изнемоглости да створим нешто, просветни радник, и видиш у ком нам је стању омладина. Нема ту никаквог говора о достојанству нити о моралу.
Друга је кмечање о неправди, погињање главе, непризнавање Косова, рад да се консолидује шта је остало и чека бољи тренутак у свету. Народ у Српској је то већ изабрао, у двотрећиснкој већини гласавши за Додика, и ено, иде им на боље! А Српска никад јача! То погињање главе нас као дрчан народ боли, али шта је алтернатива томе? Самоизлолација, нова Албанија! Ало, бре, Албанија! Она смејурија од племенских дивљака ће бити боља од нас! Дакле, ако то већина хоће, онда смо стварно најглупљи народ који постоји! (а нисмо најглупљи народ који постоји). Ти исти професионални Југосрби ће онда за десет година позивати да се иде у рат за Рашку и кукаће како је свет неправедно место. Ало, бре, наравно да је неправедно! Велик раде шта могу а мали трпе шта морају. И шта сад?
И ништа, они настављају да арлаучу како не дамо Косово (па онда иди и живи на косову)
, како је боље рат него пакт, боље роб неко гроб... а Срба све мање. БОЉЕ ЈЕ РОБ НЕГО ГРОБ, јер ћемо се можда једног дана и вратити, ако васпитавамо децу да буду верни људи, прво себи, па породици, па држави. Хоћете ли ви уопште да имате деце, радикали? Јел вам је доста да деца раде на бувљку читавог живота за плату од које би се и црнац у Африци постидео? Где је ту понос и достојанство? А?
Заиста, од тог слепог бусања у груди ама баш ништа нисмо имали у нашој претешкој историји. Ама баш ништа. Па чак и ове границе на југу Србије смо у 19. веку заправо добили 90% дипломатијом! Све могуће ратне победе не југу смо изгубили ни век касније, зато што нисмо још научили као народ да ефективно спроводима власт на сопственој територији, тј. да владамо сами собом!
Ево и примера наших најближих суседа и пријатеља Румуна, који саосећају са нама. Шта су они урадили у својој историји? Ћутали и трпели, намножили се и колико их сад има у огромној држави? 20 милиона? Да ли сте свесни да би Срба било минимум 40 милиона да смо погнули главу пред први светски рат? Још је тад свака породица била огромна, а данас једва да има двоје деце по истој...
Према томе, ако се неком гине, НЕМА права да то натура другима, због пијетета према нашим мртвима, према животу и тој јадној и збуњеној деци и будућности ове земље, коју волим и обожавам јер је моја и ја друге земље немам и борићу се до последњег даха да буде права земља!
Живела, бре, Србија!