Jos jedan u nizu idiotizama radikalnog feminizma..
Da ponovimo,
Nasilje nad zenama je nasilje i nema potrebe napominjati da je nad zenom ili muskarcem ili detetom ili starim i nemocnim licem itd..
Nasilje ne cine muskarci nego nasilnici i generalizacije tog tipa su seksizam i privitimizam koje inace fabrikuje i plasira feminizam.
Tradicionalno vaspitanje patrijarhata zenu cuva, stiti, postuje i uvazava.
Srpsko drustvo neguje poseban odnos postovanja prema zenskom polu koji je na zavidnom nivou u odnosu na mnoge druge zemlje.
Не треба 'нападати' особе који због емоција постају подложне/ни одреженим 'питањима' и 'проблемима'
веж треба аргументвано дискутовати на ту тему
https://iask.ai/q/-aiclt70
Уместо 'напада', фокус треба да буде на стварању сигурног простора за разговор, где се осећања постују, а потом се постепено прелази на рационалну дискусију. Ево неколико корака и стратегија које могу помоћи:
1. Емпатија и активно слушање
Први и најважнији корак је показати емпатију и активно слушати. То значи да треба да се потрудите да разумете њихову перспективу и осећања, чак и ако се не слажете са њима.
[2]
- Покажите разумевање: Изразите разумевање за њихове емоције. На пример, можете рећи: „Разумем да те ово веома погађа“ или „Видим да си узнемирен/а због овога“.[3]
- Активно слушајте: Дозволите им да изразите своје мисли и осећања без прекида. Користите невербалне знакове као контакт очима и климама главом да кажете да слушате. Понављање онога што су рекли својим речима (парафразирање) може им показати да сте их разумели.[4]
2. Валидација емоција
Валидација не значи да се слажете са њиховим ставом, већ да признајете да су њихова осећања важећа у датој ситуацији. Ово помаже у деескалацији емоција и отвара пут за рационалнију дискусију.
[5]
- Признајте њихова осећања: "Имам смисла да се тако осећаш с обзиром на то кроз шта пролазиш." или "Разумљиво је да си љут/а/тужан/на."[6]
- Избегавајте омаловажавање: Никада немојте говорити "Нема разлога да се тако осећаш" или "Претерујеш", јер то само показује одбрамбени став.[7]
3. Фокусирање на чиненице и аргументе, а не на особу
Када емоције почињу да се смирују, можете постепено прећи на аргументовану дискусију. Кључно је да се фокусира на тему или проблем, а не на карактеристике или личност особе.
[8]
- Користите "ја" јавља: Уместо да кажете "Ти увек радиш то и то", реците "Ја се осећам [емоција] када се деси [ситуација]". Ово смањује вероватноћу да се друга особа осећа нападнутом.[9]
- Представите Чињенице мирно: Када износите своје аргументе, користите мирне и објективне изразе. Избегавајте повишен тон, сарказам или агресивну реторику.[10]
- Позивајте се на доказе: Ако имате релевантне чињенице, податке или изворе, представите их на неутралан начин. На пример, "Према истраживању [назив истраживања], показало се да..."[11]
4. Постављање питања уместо изношења тврди
Уместо да директно оспоравате њихове ставове, постављајте отворена питања која их подстичу на размишљање и објашњавање својих ставова.
[12]
- Отворена питања: "Како си дошао/ла до тог закључка?" или "Шта мислиш да би се десило ако бисмо покушали другачији приступ?"[13]
- Питања за разјашњење: "Можеш ли ми објаснити мало више о томе?" или "Шта тачно мислиш под тим?"[14]
5. Постављање граница и паузе
Ако дискусија постане више емоционална или се осећате као да се врти у круг, важно је поставити границе или предложити паузу.
[15]
- Предложи паузу: "Чини ми се да смо обоје узнемирени. Можда би било добро да направимо паузу и вратимо се на ово касније."[16]
- Поставите границе: "Желим да наставим ову дискусију, али молим те да се фокусирамо на тему, а не на личне нападе."[17]
6. Фокусирање на заједничке циљеве
Покушајте да нађете заједнички именик или циљ који обоји делите. Ово може помоћи у преусмеравању фокуса са конфликта на сарадњу.
[18]
- Идентификујте заједничке интересе: "Обоје желимо да [заједнички циљ]. Како можемо заједно радити на томе?"[19]
Применом ових стратегија, можете креирати конструктивно окружење за дискусију, чак и када се суочавате са емоционално набијеним темама.
