Reči...

[ludopileglodjekosku]

Tako te život od mlogi dobri ljudi rastavi da se više nikad na ovaj svet s nji ne sastaviš. I ostaje ti samo da se nadaš da ćeš jedanput možda u onaj drugi tvoj život da i vidiš i da ćeš makar tad da mogadneš da im kažeš onu reč što si im nekad spremila. Ovako, ovde, ona će nekako da ti izmakne.
Dragoslav Mihailović, Petrijin venac

Šta je to što ste poželeli da kažete a niste mogli, stigli, bilo je premalo vremena, previše ljudi, nedovoljno reči.....I može li se sve ono što nosiš na srcu sabiti u jednu jedinu rečenicu?.... Postoji li rečenica koju nosite sa sobom kao najveću dragocenost.....?
Da li razmišljate ponekad koliku moć imaju reči? Napisane, izgovorene, pa čak i odsanjane.... I šta sve mogu da promene....Da Jelena nije rekla "da" možda ni Trojanskog rata bilo ne bi.... Da niste tog kišnog dana odgovorili "neću" možda bi živeli na Tibetu i mislili da je svet kap rose na vrhu vlati trave.. Kako vi oblikujete druge rečima? I kako drugi oblikuju vas?

Možda ova tema i nije za filozofiju ali ne postoji pogodnije mesto na koje bih posejala njeno seme....Da li će proklijati...videćemo.....

 

[Bulletdodger]

Da priblizhimo temu filozofiji , shta bi bilo da prorochishte u Delfiju nije reklo Sokratu da je najmudriji Grk

 

[lanavi]

Ne moze se (sve ono sto se nosi u srcu sabiti u jednu jedinu, pa ni mnostvo recenica) i to ne zbog verbalne nemoci, "nevremena", premalo ili previse hrabrosti i straha, nedoraslosti i nesavrsenosti reci, vec zbog cinjenice da nijedan jezik niti rec nije dovoljna da zameni svu buru emocija koje se kovitlaju i koje su u stanju da izazovu nezamislive posledice.
Mislim da reci imaju strahovitu moc, cak i kada se ne izgovore a kada ih onaj kome su upucene samo kroz pogled ili dodir oslusnu i osete. Pokrecu ratove, sklapaju mir, oformljuju zivot, iznalaze smisao, donose spas, ubijaju resenje, stvaraju nesporazume, izazivaju smrt, dozivaju priliku, povezuju razdvojeno, cak zive same od sebe ne trazeci nista zauzvrat, nadzivljavajuci prostor i vreme.
Mogu da promene i trenutak, i ljude, da preokrenu situaciju i odluku, da od zivota ucine pakao, od ljudi monstrume, od mocnih nistavila... da pogresno protumacene izoblice ili uoblice, da skrivene sprece ili uslove,...
Postoje reci koje umeju da spasu onog ko ih drzi kao sopstveni moto, da im postanu infuzija koja ih odrzava, lek koji "bolest" drzi na sigurnom odstojanju, stap koji ih podupire...ali i one koje guraju poput nasilnika u ambis.

Reci su alat manipulacije a oni usavrseni u njihovoj upotrebi eksperti u vladanju ljudima i svojim ciljevima. Reci su i semenje koje nedri stihove i prozna dela, mudrosti i zivotne istine ali posejane na losem tlu ne uspevaju ili bivaju zgazene od strane onih koji ih vide kao korov.

Tudje reci...da, oblikuju me, uznemiruju, uznose, oplemenjuju, ispunjuju, prazne, obogacuju, i u vidu konstatacija uvek nose potpitanja, mame i izazivaju, zaslepljuju i nerviraju, sludjuju, tese...i uvek imaju boju .

 

[hakim bej]

Psovke!
Greska je sto 90% ljudi u mom zivotu nisam oterao u ****. Otprilike je to i procenat parazita medju ljudima.
Glumio sam finocu i trpeo ubode. Moral, kucno vaspitanje, ebiga.
Zaista postoje ljudi koji ne razumeju reci NE ili NECU. Ipak nisu skroz gluvi, dobro razumeju psovke.
Ako glumite finocu i ustrucavate se da opsujete, nemojte se zaliti da vas napadaju paraziti.
Sevap je zgaziti bubasvabu.

 

[koto]

reci su kao novac..i znace i sve i nista..
ne mogu nadomestiti ono cega nema, ali ako izostanu, fale..toliko da mogu uniste nesto vredno.

 

[Ciciban]

Tako te život od mlogi dobri ljudi rastavi da se više nikad na ovaj svet s nji ne sastaviš. I ostaje ti samo da se nadaš da ćeš jedanput možda u onaj drugi tvoj život da i vidiš i da ćeš makar tad da mogadneš da im kažeš onu reč što si im nekad spremila. Ovako, ovde, ona će nekako da ti izmakne.
Dragoslav Mihailović, Petrijin venac

Šta je to što ste poželeli da kažete a niste mogli, stigli, bilo je premalo vremena, previše ljudi, nedovoljno reči.....I može li se sve ono što nosiš na srcu sabiti u jednu jedinu rečenicu?.... Postoji li rečenica koju nosite sa sobom kao najveću dragocenost.....?
Da li razmišljate ponekad koliku moć imaju reči? Napisane, izgovorene, pa čak i odsanjane.... I šta sve mogu da promene....Da Jelena nije rekla "da" možda ni Trojanskog rata bilo ne bi.... Da niste tog kišnog dana odgovorili "neću" možda bi živeli na Tibetu i mislili da je svet kap rose na vrhu vlati trave.. Kako vi oblikujete druge rečima? I kako drugi oblikuju vas?

Možda ova tema i nije za filozofiju ali ne postoji pogodnije mesto na koje bih posejala njeno seme....Da li će proklijati...videćemo.....

Pre bih rekla da je tema za religiju ...mozda i gresim ....ali sudeci po citatu Mihajlovica zaista jeste. Nadati se da ces nekom reci ono sto si mu u ovom zivotu iz x razloga precutao je klasicno transcendentalno razmishljanje, to me i navelo da je tema vise za religiju. Sto se tice reci tj recenica koje cuvam u sebi ...pa imam ali samo za sebe ....sve sto drugima mislim da trebam reci kazem ovde i sad.
Jelenino "da" , pa mislim da je bila omadjijana ( neznam kako vi to kazete) ...znaci opet religija. Jedino su hipoteticki postavljena pitanja problem filozofije .

jel moram napomenuti da sam laik

 

[vuda]

Shto sam napisao ,je proshlost.
Shto pishem je sadashnjost,
a shto mi je u mislima je buducnost.

 

[dobra predskazanja]

Nije sve u recima, ima nesto i u pogledu, koji prati reci i u onom pogledu kada se reci ne izgovore.

 

[gost 105733]

Negde sam pročitao da umetnost dolazi sa neba.Ako je to istina ,umetnost koja se izmedju ostalog izražava i kroz reči po svojoj prirodi treba da bude ne samo lepa nego i duhovno dobra.

"Ne ću poricati," odvratio je Gete,"dobro je bilo.- Ali glavno je bilo to,što mi je veliki vojvoda pustio potpuno slobodne ruke,pa sam mogao raditi kako sam hteo.Nisam mario za krasne dekoracije ni za sjajnu garderobu,ali mi je bilo stalo do dobrih drama.Svaku sam vrstu drame prihvatao,od tragedije do lakrdije,ali je morala zaista i vredeti,da je primim.Morala je biti velika i snažna,ili vedra i dražesna,ali u svakom slučaju zdrava i morala je imati neku jezgru.Sve što je bolešljivo,slabo,plačljivo i sentimentalno,i sve što je strašno i grozno,i što vređa dobre običaje,bilo je zauvek isključeno."

Peter Eckherman -Razgovori sa Goetheom

 

[Navar]

reci su kao meci..jednom ispaljene ne mogu se povuci nazad

 

[ludopileglodjekosku]

reci su kao meci..jednom ispaljene ne mogu se povuci nazad

Ali mogu biti i bumerang.....vrate se u lice onome ko ih je pustio.....

 

[Navar]

Ali mogu biti i bumerang.....vrate se u lice onome ko ih je pustio.....

"biraj svoje reci pazljivo..ovde u sparti i glasnika smatramo odgovornim za ono sto govori"

leonida na pocetku filma 300

 

[Feelgooood]

"Ubi me prejaka reč"

Ubija i kada se ne izgovori, već njena silina ispunjava svaki kutak bića.
Ubija i kada se izgovori, jer se kao lavina kotrlja i snaga joj se povećava.

Često izgovorenom rečju prikrijemo neizgovoreno značenje, otkrivamo ono što bi
najradije sakrili. Neizgovorene reči više bole, ponekada i više znače.

 

[ludopileglodjekosku]

Negde sam pročitao da umetnost dolazi sa neba.Ako je to istina ,umetnost koja se izmedju ostalog izražava i kroz reči po svojoj prirodi treba da bude ne samo lepa nego i duhovno dobra.

"Ne ću poricati," odvratio je Gete,"dobro je bilo.- Ali glavno je bilo to,što mi je veliki vojvoda pustio potpuno slobodne ruke,pa sam mogao raditi kako sam hteo.Nisam mario za krasne dekoracije ni za sjajnu garderobu,ali mi je bilo stalo do dobrih drama.Svaku sam vrstu drame prihvatao,od tragedije do lakrdije,ali je morala zaista i vredeti,da je primim.Morala je biti velika i snažna,ili vedra i dražesna,ali u svakom slučaju zdrava i morala je imati neku jezgru.Sve što je bolešljivo,slabo,plačljivo i sentimentalno,i sve što je strašno i grozno,i što vređa dobre običaje,bilo je zauvek isključeno."

Peter Eckherman -Razgovori sa Goetheom

Oni koji pišu, posebno žene-pisci, kažu da je knjiga kao dete. Iznedriš je i pustiš u svet da sama odrasta, sazreva, stari, pa čak i iznenada umre....Jednom "rođena" knjiga više nije tvoje vlasništvo, ne pripada ti.....Vodi svoj individualni život....
Oduvek me je zanimalo, kako se osećaju pisci kad shvate da poruka koju su knjigom poslali u svet često nije poruka koju su čitaoci i kritičari pronašli u delu. Ono što je on, kao autor, smatrao krucijalnim, zanemareno je, i umesto toga svi se dive nečemu što je možda i sam pisac zanemario.....
Sad sam konfuzna i sama sebi. Ali, šta mislite, da li je ono što kritičari misle da je pisac hteo da kaže, zaista ono što je rekao....Ili su knjige kao Narcisovo jezero....ko god pogleda u njega vidi samo sopstven lik, tj. projektuje svoje želje i snove....

 

[gost 105733]

Oni koji pišu, posebno žene-pisci, kažu da je knjiga kao dete. Iznedriš je i pustiš u svet da sama odrasta, sazreva, stari, pa čak i iznenada umre....Jednom "rođena" knjiga više nije tvoje vlasništvo, ne pripada ti.....Vodi svoj individualni život....
Oduvek me je zanimalo, kako se osećaju pisci kad shvate da poruka koju su knjigom poslali u svet često nije poruka koju su čitaoci i kritičari pronašli u delu. Ono što je on, kao autor, smatrao krucijalnim, zanemareno je, i umesto toga svi se dive nečemu što je možda i sam pisac zanemario.....
Sad sam konfuzna i sama sebi. Ali, šta mislite, da li je ono što kritičari misle da je pisac hteo da kaže, zaista ono što je rekao....Ili su knjige kao Narcisovo jezero....ko god pogleda u njega vidi samo sopstven lik, tj. projektuje svoje želje i snove....

Knjige uglavnom i jesu takve.Znaš već ono, "Našao sam se u knjizi ". Mada to i mora biti tako.Jednom napisana dobija svoj život,koji se vremenom uvećava,proširuje,nekad u tolikoj meri da se i sami pisci čude novim tumačenjima svojih dela.Baš kao dete,lepo si to rekla.

Daleke 1972. kada je Zdravko Šotra snimio film Derviš i Smrt,pre javne projekcije filma priređena je posebna projekcija za Mešu Selimovića .Dok je gledao film Meša je pisao zabeleške.Ono što je Šotru najviše zabrinulo je da je Meša pisao isuviše beleški tokom gledanja filma.
Na kraju filma,Meša je pokazao na te papire i rekao Šotri '"Ovo,ovo je samo sujeta jednog pisca vi imate svoj film ,ja imam svoj roman" ,a onda je elegantno pocepao sve te papire.

 

[ludopileglodjekosku]

Knjige uglavnom i jesu takve.Znaš već ono, "Našao sam se u knjizi ". Mada to i mora biti tako.Jednom napisana dobija svoj život,koji se vremenom uvećava,proširuje,nekad u tolikoj meri da se i sami pisci čude novim tumačenjima svojih dela.Baš kao dete,lepo si to rekla.

Daleke 1972. kada je Zdravko Šotra snimio film Derviš i Smrt,pre javne projekcije filma priređena je posebna projekcija za Mešu Selimovića .Dok je gledao film Meša je pisao zabeleške.Ono što je Šotru najviše zabrinulo je da je Meša pisao isuviše beleški tokom gledanja filma.
Na kraju filma,Meša je pokazao na te papire i rekao Šotri '"Ovo,ovo je samo sujeta jednog pisca vi imate svoj film ,ja imam svoj roman" ,a onda je elegantno pocepao sve te papire.

Mora da je zastrašujuće gledati kako tvoje literarno čedo postaje javno dobro koje svi čitaju, komentarišu, arče, deformišu....

 

[gost 105733]

Mora da je zastrašujuće gledati kako tvoje literarno čedo postaje javno dobro koje svi čitaju, komentarišu, arče, deformišu....

Bez obzira da li delo arče ili ulepšavaju,to je dobro za delo jer samo dobre knjige to doživljavaju.Svedočanstvo o aktuelnosti knjige.Kako je to duhovito napisao Bodler,kada je Flober objavio svoju Madam Bovari :

"Na polju kritike ,položaj pisca koji dolazi posle svih,zakasnelog pisca,sadži prednost koje nije imao pisac prorok,onaj što navešćuje uspeh,što ga naređuje tako reći autoritetom smeslosti i odanosti.
Gospodin Flober nema više potrebe za odanošću,ako je istina da mu je ona ikad bila potrebna....Prema tome,kritici ne ostaje više ništa nego da samo ukaže na neka zaboravljena gledišta,da malo življe istakne..." itd.

Ipak se Bodler divio tom romanu.

 

[Arhimedes]

Govor je najlošiji oblik komunikacije medju ljudima, jer najčešće izaziva nesporazume. Najsavršenija sredstva komunikacije su osećanje pogled i ponašanje.

 

[faraonn]

..rijec, jezik i govor su izrazajne jedinice i kodovi ljudskog medju razumijevanja i nerazumijevanja jer i Sosir je rekao da lingvistika treba sasvim nov vokabular i logiku izrazavanja i njemu je odana cast ya to polje otvorena a danas ima pored njega i red yapocet Jkobsonom i mladogramaticarima pa sve i do nase Milke Ivic...
Rijec je tek otvorena a ne smijemo joj oduzimati snagu time sto je cesto trpimo i bez snage da iscrpimo ...

 

[Jennifer Jennin]

Čovjek je proklet i žali za svim putevima kojima nije pošao. A ko zna šta bi me i tamo čekalo?

Poznato?

 

[vuda]

"Svoju propast nude drugima kao izlaz..."

 

[Avanturistica]

...su ponekad precjenjene ili podcjenjene zavisi od onoga kome su upucene...

 

[gost 197611]

jel moze neko da mi objasni sta znaci izraz "bojazljivo" "bojazljiv" ?????????

 

[Avanturistica]

jel moze neko da mi objasni sta znaci izraz "bojazljivo" "bojazljiv" ?????????

Hmm...dvosmisleno...ali bojazljivost po meni znaci ustrucavanost...pomalo sumnjanje u samog sebe...

 

[ben tara]

Negde sam pročitao da umetnost dolazi sa neba.Ako je to istina ,umetnost koja se izmedju ostalog izražava i kroz reči po svojoj prirodi treba da bude ne samo lepa nego i duhovno dobra.

"Ne ću poricati," odvratio je Gete,"dobro je bilo.- Ali glavno je bilo to,što mi je veliki vojvoda pustio potpuno slobodne ruke,pa sam mogao raditi kako sam hteo.Nisam mario za krasne dekoracije ni za sjajnu garderobu,ali mi je bilo stalo do dobrih drama.Svaku sam vrstu drame prihvatao,od tragedije do lakrdije,ali je morala zaista i vredeti,da je primim.Morala je biti velika i snažna,ili vedra i dražesna,ali u svakom slučaju zdrava i morala je imati neku jezgru.Sve što je bolešljivo,slabo,plačljivo i sentimentalno,i sve što je strašno i grozno,i što vređa dobre običaje,bilo je zauvek isključeno."

Peter Eckherman -Razgovori sa Goetheom

Proces pisanja smatram za posebnu dimenziju (terapeutske?) umjetnosti sopstvene dogadjaje i iskustva, strahove i zelje rijecima kroz kreativnost nadogradjivati sa tezistem da se asociativnost izvora tih inspiracija i otkrije.

Izuzetna je vjestina prave rijeci izabrati i njih u takav redosledu nanizati da kod citaoca izazovu zeljenu reakciju... da poruka stigne. Ja onako oprve.. ne da mi se sad to pojednostaviti.