Reći ne detetu

[Manga Hilux]

DETE HISTERIŠE JER NIJE DOBILO ONO ŠTO ŽELI : Doktorka Vera otkriva dve greške roditelja, a evo šta treba da uradite​

Doktorka Vera Despotović otkriva šta da uradite kada dete histeriše jer nije dobilo ono što želi - izbegnite dve greške koje mnogi roditelji prave i rešite brzo pšroblem.

IZVOR: SHUTTERSTOCK
Mnogi roditelji se suočavaju sa izazovom zvanim histeričan plač kod dece. Ukoliko dete tokom kupovine počne histerično da plače jer nešto ne možete da dobije , ili plače jer ste ga kaznili i nešto mu zabranili, doktorka VeraDespotović, porodični psihoteraput i socijalni radnik, otkriva da je važno da roditelji ostanu dosledni u postavljanju granice, kao i koje česte greške treba da izbegnu.

"Važno je da roditelji osluškuju svoje dete da ga pitaju šta ono misli, ali da apsolutno zadrže svoj autoritet i da roditelji budu svesni da su oni ti glavni usmerivači detetovog ponašanja."
Šta da uradite kada dete histeriše jer nije dobilo ono što želi? U emisiji RTS Ordinaciji doktorka Vera Despotović istakla je koju grešku roditelji treba da izbegnu:
"To je veliki rizik i često se dešava, dete kada pokaže to neko prkosno ponašanje roditelji ekstremno raguju ili se uplaše i onda dignu ruke i sklanjaju se. Tu situaciju često možemo da vidimo u prodavnici. Na primer, dete se uhvati za čokoladnu bananicu i roditelj kaže "nemoj to sad, evo kupili smo nešto drugo" i dete počne da plače i onda roditelja bude sramota i onda kaže "dobro ajde, uzmi". Šta je dete iz te banalne situacije naučilo? Da ako ono ako pokaže to ponašanje, onda će roditelj da ispuni njegovu želju i da je to način na koji će ono da ispuni svoju potrebu. Drugi čest primer je kada roditelji kažu detetu "hajde sada na spavanje, 9 sati je", a dete počinje da se valja i bacaka po patosu i roditelj ga pusti još malo. I dete tokom vremena nauči da će takav model ponašanja uroditi plodom."

Još jedna greška kod tretiranja histerije jeste agresija - na taj način se dete uči pogrešnom modelu ponašanja, objašnjava doktorka Vera Despotović:

"Drugi način, ekstremni takođe, je kada roditelj u takvim situacijama udari dete i kaže to ne dolazi u obzir, i na taj nasilan način u stvari osujeti njegovu potrebu. Dete je tada naučilo da je to mehanizam i način koji daje rezultate i velika je verovatnoća da će on to uraditi nad onima nad kojima ima moć - da li će to biti mlađa sestrica ili neko dete vršnjačkoj grupi - ako mu nešto ne odgovara, on će upotrebiti silu i tako će odreagovati."
Kako onda rešiti situaciju akda dete histeriše, šta mu reći, kako postupati i zašto je važno da ostanemo dosledni pravilima koje smo sami postavili:
"Ono što je važno jeste da roditelj kaže "sada ne možeš da dobiješ tu bananicu zato što smo uzeli već nešto" - da istraje u tome, ali da kaže zbog čega. "Imaš slatkiš, dobićeš kod kuće"; "sada to nismo planirali"; "ja nemam dovoljno novca i sada ne možeš to da uzmeš". Roditelj ne treba da viče, da vuče dete za kosu, da mu otima stvari, nego da to kaže na jedan smiren i jasan i dosledan način - dete će to prihvatiti. Važno je da se detetu kaže, da se postavi jasna granica i da roditelj ostane dosledan." - objasnila je doktorka Vera Despotović.

Izvor: Yumama

​

 

[AleksaJ]

DETE HISTERIŠE JER NIJE DOBILO ONO ŠTO ŽELI : Doktorka Vera otkriva dve greške roditelja, a evo šta treba da uradite​

Doktorka Vera Despotović otkriva šta da uradite kada dete histeriše jer nije dobilo ono što želi - izbegnite dve greške koje mnogi roditelji prave i rešite brzo pšroblem.

IZVOR: SHUTTERSTOCK
Mnogi roditelji se suočavaju sa izazovom zvanim histeričan plač kod dece. Ukoliko dete tokom kupovine počne histerično da plače jer nešto ne možete da dobije , ili plače jer ste ga kaznili i nešto mu zabranili, doktorka VeraDespotović, porodični psihoteraput i socijalni radnik, otkriva da je važno da roditelji ostanu dosledni u postavljanju granice, kao i koje česte greške treba da izbegnu.

"Važno je da roditelji osluškuju svoje dete da ga pitaju šta ono misli, ali da apsolutno zadrže svoj autoritet i da roditelji budu svesni da su oni ti glavni usmerivači detetovog ponašanja."
Šta da uradite kada dete histeriše jer nije dobilo ono što želi? U emisiji RTS Ordinaciji doktorka Vera Despotović istakla je koju grešku roditelji treba da izbegnu:
"To je veliki rizik i često se dešava, dete kada pokaže to neko prkosno ponašanje roditelji ekstremno raguju ili se uplaše i onda dignu ruke i sklanjaju se. Tu situaciju često možemo da vidimo u prodavnici. Na primer, dete se uhvati za čokoladnu bananicu i roditelj kaže "nemoj to sad, evo kupili smo nešto drugo" i dete počne da plače i onda roditelja bude sramota i onda kaže "dobro ajde, uzmi". Šta je dete iz te banalne situacije naučilo? Da ako ono ako pokaže to ponašanje, onda će roditelj da ispuni njegovu želju i da je to način na koji će ono da ispuni svoju potrebu. Drugi čest primer je kada roditelji kažu detetu "hajde sada na spavanje, 9 sati je", a dete počinje da se valja i bacaka po patosu i roditelj ga pusti još malo. I dete tokom vremena nauči da će takav model ponašanja uroditi plodom."

Još jedna greška kod tretiranja histerije jeste agresija - na taj način se dete uči pogrešnom modelu ponašanja, objašnjava doktorka Vera Despotović:

"Drugi način, ekstremni takođe, je kada roditelj u takvim situacijama udari dete i kaže to ne dolazi u obzir, i na taj nasilan način u stvari osujeti njegovu potrebu. Dete je tada naučilo da je to mehanizam i način koji daje rezultate i velika je verovatnoća da će on to uraditi nad onima nad kojima ima moć - da li će to biti mlađa sestrica ili neko dete vršnjačkoj grupi - ako mu nešto ne odgovara, on će upotrebiti silu i tako će odreagovati."
Kako onda rešiti situaciju akda dete histeriše, šta mu reći, kako postupati i zašto je važno da ostanemo dosledni pravilima koje smo sami postavili:
"Ono što je važno jeste da roditelj kaže "sada ne možeš da dobiješ tu bananicu zato što smo uzeli već nešto" - da istraje u tome, ali da kaže zbog čega. "Imaš slatkiš, dobićeš kod kuće"; "sada to nismo planirali"; "ja nemam dovoljno novca i sada ne možeš to da uzmeš". Roditelj ne treba da viče, da vuče dete za kosu, da mu otima stvari, nego da to kaže na jedan smiren i jasan i dosledan način - dete će to prihvatiti. Važno je da se detetu kaže, da se postavi jasna granica i da roditelj ostane dosledan." - objasnila je doktorka Vera Despotović.

Izvor: Yumama

​

Обданишта треба да васпитавају децу.

Данас ихуче основним манирама и утом младом добу се далеко успешније 'социјализују' и сусцептибилна на аргументе.

У обдаништима их уче да неку ствар траже љубазно једном два пут ... и да када буду одбијени усвоје аргумент

Пример

' Желим да купимо бомбоне '.... захтев

' Нежелим дати их купип' ... одговор

Она деца која одрастају уз бабе деде тетке стрине стричеве ..сама ....

' ХОЋУ ОВО '

.......( чутљиво избегавање надолазеће хистерије )

'ААААА ХОООООЋУ'

Такве јединице и јединци израсту у скотице ис котове са нездравом сликом о сопственој индивидуалности и колективу

У прошлости их је било 90% јер обданишта ич' нису едуковала ... већ сау само збрињавала децу док су им родитељи одсутни

 

[jolemisa]

DETE HISTERIŠE JER NIJE DOBILO ONO ŠTO ŽELI : Doktorka Vera otkriva dve greške roditelja, a evo šta treba da uradite​

Doktorka Vera Despotović otkriva šta da uradite kada dete histeriše jer nije dobilo ono što želi - izbegnite dve greške koje mnogi roditelji prave i rešite brzo pšroblem.

IZVOR: SHUTTERSTOCK
Mnogi roditelji se suočavaju sa izazovom zvanim histeričan plač kod dece. Ukoliko dete tokom kupovine počne histerično da plače jer nešto ne možete da dobije , ili plače jer ste ga kaznili i nešto mu zabranili, doktorka VeraDespotović, porodični psihoteraput i socijalni radnik, otkriva da je važno da roditelji ostanu dosledni u postavljanju granice, kao i koje česte greške treba da izbegnu.

"Važno je da roditelji osluškuju svoje dete da ga pitaju šta ono misli, ali da apsolutno zadrže svoj autoritet i da roditelji budu svesni da su oni ti glavni usmerivači detetovog ponašanja."
Šta da uradite kada dete histeriše jer nije dobilo ono što želi? U emisiji RTS Ordinaciji doktorka Vera Despotović istakla je koju grešku roditelji treba da izbegnu:
"To je veliki rizik i često se dešava, dete kada pokaže to neko prkosno ponašanje roditelji ekstremno raguju ili se uplaše i onda dignu ruke i sklanjaju se. Tu situaciju često možemo da vidimo u prodavnici. Na primer, dete se uhvati za čokoladnu bananicu i roditelj kaže "nemoj to sad, evo kupili smo nešto drugo" i dete počne da plače i onda roditelja bude sramota i onda kaže "dobro ajde, uzmi". Šta je dete iz te banalne situacije naučilo? Da ako ono ako pokaže to ponašanje, onda će roditelj da ispuni njegovu želju i da je to način na koji će ono da ispuni svoju potrebu. Drugi čest primer je kada roditelji kažu detetu "hajde sada na spavanje, 9 sati je", a dete počinje da se valja i bacaka po patosu i roditelj ga pusti još malo. I dete tokom vremena nauči da će takav model ponašanja uroditi plodom."

Još jedna greška kod tretiranja histerije jeste agresija - na taj način se dete uči pogrešnom modelu ponašanja, objašnjava doktorka Vera Despotović:

"Drugi način, ekstremni takođe, je kada roditelj u takvim situacijama udari dete i kaže to ne dolazi u obzir, i na taj nasilan način u stvari osujeti njegovu potrebu. Dete je tada naučilo da je to mehanizam i način koji daje rezultate i velika je verovatnoća da će on to uraditi nad onima nad kojima ima moć - da li će to biti mlađa sestrica ili neko dete vršnjačkoj grupi - ako mu nešto ne odgovara, on će upotrebiti silu i tako će odreagovati."
Kako onda rešiti situaciju akda dete histeriše, šta mu reći, kako postupati i zašto je važno da ostanemo dosledni pravilima koje smo sami postavili:
"Ono što je važno jeste da roditelj kaže "sada ne možeš da dobiješ tu bananicu zato što smo uzeli već nešto" - da istraje u tome, ali da kaže zbog čega. "Imaš slatkiš, dobićeš kod kuće"; "sada to nismo planirali"; "ja nemam dovoljno novca i sada ne možeš to da uzmeš". Roditelj ne treba da viče, da vuče dete za kosu, da mu otima stvari, nego da to kaže na jedan smiren i jasan i dosledan način - dete će to prihvatiti. Važno je da se detetu kaže, da se postavi jasna granica i da roditelj ostane dosledan." - objasnila je doktorka Vera Despotović.

Izvor: Yumama

​

Ima dece kojima ne mozes dokazati ni lepim recima,ni batinama.Sigurno je da dosta zavisi od vaspitanja,ali su neka deca jednostavno rodjena prefrigana i ne mozes im nista u tim situacijam.Te price raznih doktora mi je vec puna glava,a mamlo,malo pa se cuje da je doktorkin sin uradio ,ovo,ili ono.Sve najgore moguce.Zasto ne daju primere takve.Ima dece veoma ekstremne,a ima i onih preterano mirnih,koji prihvataju sve sto im se kaze i obicno lose prodju u odrastanju i uopste u zivotu.

 

[Manga Hilux]

Ima dece kojima ne mozes dokazati ni lepim recima,ni batinama.Sigurno je da dosta zavisi od vaspitanja,ali su neka deca jednostavno rodjena prefrigana i ne mozes im nista u tim situacijam.Te price raznih doktora mi je vec puna glava,a mamlo,malo pa se cuje da je doktorkin sin uradio ,ovo,ili ono.Sve najgore moguce.Zasto ne daju primere takve.Ima dece veoma ekstremne,a ima i onih preterano mirnih,koji prihvataju sve sto im se kaze i obicno lose prodju u odrastanju i uopste u zivotu.

deca su deca, prazan list hartije, što ispišemo na taj list , to će dete ceo život nositi
od rođenja , donekle tačno , i zato ih treba usmeriti
i previše mirnu decu treba učiti da ne budu odsutni

 

[jolemisa]

deca su deca, prazan list hartije, što ispišemo na taj list , to će dete ceo život nositi
od rođenja , donekle tačno , i zato ih treba usmeriti
i previše mirnu decu treba učiti da ne budu odsutni

Treba,ali postoje slucajevi,ma koliko im se posvetilo paznje ne ispadnu ono sto treba,vec naopaki.

 

[Manga Hilux]

Treba,ali postoje slucajevi,ma koliko im se posvetilo paznje ne ispadnu ono sto treba,vec naopaki.

ali to su izolirani slučajevi , nažalost toliko ekstremni da dolazimo do situacije kao ona u OŠ Ribnikar
i ovde ću ponovo da kažem , celo vreme to mi je smernica , deca se vaspitavaju u porodici, sve ostalo je gola voda, u školi, po meni , nikako, tamo su da dobiju znanje, nažalost ni ulica nije ono što je nekada bila,
porodica , porodica i opet porodica, sve unutar nje
kada se nešto desi,i kada se svedu računi na videlo istine izlazi stanje u porodici

 

[Manga Hilux]

ne ispadnu ono sto treba,vec naopaki.

za ovakve postoje tretmani i institucije

 

[zofr]

deca su deca, prazan list hartije, što ispišemo na taj list , to će dete ceo život nositi
od rođenja , donekle tačno , i zato ih treba usmeriti
i previše mirnu decu treba učiti da ne budu odsutni

Не, то је основна грешка. Када се роди дете није празан лист хартије. Иако недовољно развијен, у мозгу су већ темељи његовог будућег карактера наслеђеног од родитеља. Ово говорим из искуства са мојим дететом. Људи мисле дете наслеђује облик носа, ушију и т. д., али наслеђује и карактер. Зато родитељи треба да познају своје дете да би га правилно васпитали и створили од њега успешног човека.

 

[Samsonight]

Oduvek verujem u beskraj mogućnosti kod svakog deteta, koje je naravno, i individua za sebe, i da je skoro sve što od njih u životu ispadne, usvojeno i "trenirano".
Rano im upisati u um razmišljanje o tome kako biti dobar/ispravan čovek, kako se ponašati pristojno, šta nije dobro raditi itd., je od ogromnog značaja, ali ne samo rečima, već i sopstvenim primerima.
Deca, iako su, hajde, recimo "tabula rasa", mada je to upitno, memorišu šablone kojima su okruženi svakodnevno. Sigurno nemaju naziv i punu definiciju šablona koje 1000% primećuju oko sebe sa dve ili tri godine. Roditelji često ne posvećuju dovoljno pažnje neverbalnoj strani svojih života koju konstantno prikazuju toj svojoj deci, kao i ono što rade a da smatraju da dete iako je naokolo, ne učestvuje.
Drugo, kada se podvaja odnos prema detetu i odnos prema ostatku sveta, pa i prema supružniku, dete to i te kako upija, i sasvim je normalno da dolazi na ideje kako to da koristi.
Dete nije po defaultu bezobrazno ili naopako, bez obzira i na neki genetski kod. To ne mogu da podržim, a da mi dan ostane vedar i lep.

 

[white_warg]

Deca se vaspitaju kad su veoma mala. Ne znači ne.
Svako normalno dete se može vaspitati. Jer mi smo ljudi a ne životinje.

 

[Samsonight]

Moja sestričina od tri godine redovno ide sa mnom u prodavnicu... i tamo sama traži pogledom ono što smo se već dogovorile da kupimo iako na sve strane ima šarenih zezalica koje bi joj odvukle pažnju (I, hajde neko da mi kaže da npr. to što je Strelčica, nema veze baš nimalo! ).

Doduše, traje već oduvek običaj da pravim spisak za svaku kupovinu, bukvalno zapisujem, i ona je to prostudirala, pa joj se još i dopalo, pa je onako usput, pitam nešto naizgled besmisleno: "Tetka mora da kupi brašno. Hoće li tetka da kupi brašno?", pa zapišem, pa je onda pitam šta bi volela da joj tetka kupi, pa opet zapišem. Ne polazimo dok se ozbiljno ne izjasni, i dok stvar nije na spisku. Usput je pitam par puta: "Dakle, to i to?"
S: "Daaa!"
Ne brka po policama, ne uzima i ne traži išta pored onoga što smo već rekle da ćemo kupiti.

Nijednom (U početku joj prosto to nisam dozvoljavala...), nije požurila da džara po kesi da bi pronašla ono što iščekuje jer je navikla da tetka vadi stvari iz kese, slaže sve šta gde stoji, a ona nikad nije bila razočarana svojim strpljenjem.
Volim jer sa mojom devojčicom gradim odnos koji se zasniva na poverenju i uvažavanju, iako te stvari njoj još pojmovno ne znače ništa, kao je l'te, "poverenje i uvažavanje".

 

[jolemisa]

za ovakve postoje tretmani i institucije

Ne pomazu tu ni institucije,a plus roditelji sami nece da priznaji kakvo im je dete,a kada dodje do toga,obicno bude kasno.Najopasnije je to sto se sam drzava mesa u vaspitavanje dece od strane roditeljima,glupim zakonima.