Zaljubljenost nije ljubav
Zaljubljenost je iluzija ljubavi; fiziološke potrebe nisu ljubav; egoizam nije ljubav; ljubav se uči; ljubav nikad ne prestaje.
"Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje...Postoji dodir dve ruke koji se opire svim rečnicima...Ruke, oči, tepanja - pomoću njih se ljubav bori i gradi... Postoje cipele koje ljubav nosi i njen je dolazak tajni...Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima i nije nađeno nijedno mudrije od ovog: Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa!" (Karl Sandberg)
Odista, pesnici su najbolji tumači ljubavi, koja je osnova našeg života, vrhunski zakon vasione. O ljubavi se mnogo priča ali se nikad ne dopriča, nema definicija, gotovih pravila. Ali zato je o zaljubljenosti sve rečeno. I sasvim je sigurno, zaljubljenost nije ljubav.
Zaljubljenost je opijenost, ushićenje, često iluzija. Zaljubljeni zrače posebnom radošću. Zaljubljeni žive izvan sveta, izvan problema. U trenucima zaljubljenosti ne funkcioniše se normalno, smatraju psiholozi. Kada smo zaljubljeni javlja se osećaj moći i čini se da možemo sve. Za takav osećaj su zaslužni hormon euforije, stresa i hormon sreće.
Neki čak kažu, da je zaljubljenost pogrešna ljubav, u stvari, lažna ljubav, puka iluzija ljubavi. I kao takva, ona je jalovo radovanje u povišenoj temperaturi, besmislena fikcija grozničavog stanja koje zahvata čitavo ljudsko biće. I ako zaljubljenost, odnosno divljenje prema osobi sa kojom smo duže potraje a da se ne dograđuje, može nas odvesti na stranputicu, daleko od ljubavi. Tako se javljaju surogati ljubavi, idoli.
Stručnjaci zato tvrde da zaljubljenost nije prava ljubav, jer zaljubljivanje nije zasnovano na delovanju volje ili svesnog izbora. Zaljubljivanje ne zahteva napor u izražavanju ljubavi već je povezano s instinktom i osoba koja je zaljubljena često nije zainteresovana za podsticanje rasta svog partnera i rada na odnosu, već ima osećaj da je stigla do cilja. Smemo li onda avaj, zaključiti da je zaljubljenost prava šarena laža a kada je odbacimo ostajemo praznih ruku.
Ljubav
Prava ljubav je nešto sasvim drugo. Ljubav je emocionalna ali ne i opsesivna, ona ujedinjuje razum i osećaje, zahteva volju i traži disciplinu. Zato naša osnovna potreba nije da se zaljubimo, već da budemo voljeni i da volimo.
Psiholozi kažu: ljubav se ne javlja na prvi pogled; ljubomora nije znak prave ljubavi; uzdisaji i fantaziranja su znakovi zaslepljenosti a ne ljubavi; ljubav nije slepa ni za mane ljubljene osobe; ljubav nije trajna idila, treba i da je praktična, odnosno od ljubavi se ne živi kako veli poslovica, već se mora imati i novac, odnosno voditi računa i o materijalnom blagostanju; drugarstvo i saučestvovanje u nevolji ne znače ljubav...
Ljubav se uči, u ljubavi se može napredovati, ljubav se mora negovati. Opasnost za ljubav je površnost, egoizam, tvrdoglavost, ljubomora, zavist. Treba izaći iz sebe a samo sebičnost nas sprečava da volimo. Veoma je važno naučiti se razgovoru sa voljenom osobom. A jezik ljubavi, opet vele psiholozi nije teško naučiti.
Važne su reči pohvale i ohrabrenja, jer kada partner prima pozitivne verbalne podsticaje, biće motivisan da se trudi još više da bi nam pokazao ljubav. Provodite što više vremena zajedno, šetajte, pripremajte zajedničku večericu, razmenjujte misli i poljupce. Budite kraj svog partnera, pogotovo onda kada mu trebate. Provođenjem vremena zajedno stvaramo mnogobrojne uspomene koje će kasnije koristiti u razbuktavanju osećaja prema partneru. Naučite se da poklanjate. Dar je simbol pažnje a ako partneru kupujete poklon znači da o njemu i razmišljate.
Postoji nešto što stručnjaci nazivaju delima ljubavi. Učinite ono što će partnera posebno obradovati, bilo da je pomoć u raspremanju omiljenih novina i knjiga, kupovina poklona za njegove roditelje, kuvanje hrane koju voli ili pranje sudova. Ponekad reči nisu potrebne, dodir će govoriti umesto vas. Milovanje po kosi, masiranje leđa, držanje ruku, grljenje pokazaće vašu ljubav. Dodir je veoma bitan deo komunikacije i ljubavi. Zagrlite svoju partnerku kada se plaši, stegnite ruku svom partneru kada dobije lošu vest s posla, budite zajedno u dobru i zlu.
Najpogubnija u ljubavi je tako uobičajena analiza ljubljene osobe. Ljubljena osoba se ne analizira, volimo i slabosti voljene osobe. Analiza često vodi do ravnodušnosti, odnosno do užasavanja nad ljubljenom osobom. U pravoj ljubavi postoje i radost i tuga, i dobro i loše.
Sve je to hemija
Istraživanja su pokazala da ljubav blagotvorno deluje na organizam, jača imunitet, ulepšava telo, čuva mentalno zdravlje. Ono što je nazvano "molekulom ljubavi" je feniletilamin koji nastaje prirodnim putem u našem mozgu. Zajedno sa dopaminom i norepinefrinom je odgovoran za nastanak ljubavne euforije. Zapravo, feniletilamin pomaže oslobađanju dopamina (supstanca koja omogućava protok informacija u mozgu) u takozvanim centrima zadovoljstva. Dopamin čini da se lepo osećamo, a norepinefrin stimuliše produkciju adrenalina koji utiče, pored ostalog, i da naše srce ubrzano kuca. Kombinacija ove tri supstance dovodi do osećaja zaljubljenosti, uzbuđenosti, blaženstva i sreće. Njihova aktivnost je razlog zbog koga se zaljubljeni osećaju euforično. Opojna emocija zaljubljenosti, povezana sa ubraznim pulsom, vlažnim dlanovima, osećajem otežanog disanja često se tumači prekomernim lučenjem feniletilamina. Proizvodnju ove supstance može da izazove i nežni dodir ruke, pogled, osmeh...Zanimljivo je da i skakanje padobranom, vožnja paraglajderom, jumping takođe doprinose pojačanoj aktivnosti ove tri supstance. Uostalom i zaljubljenost je uvek rizik.
Naučnici smatraju da se nakon izvesnog vremena telo navikne na ljubavne stimulanse, jer se poveća tolerancija na feniletilamin. Kada se to desi, odnos između dve osobe može krenuti ili ka razlazu, odnosno nezainteresovanosti ili ka usavršavanju i još jačoj privrženosti i povezanosti.
Ono prvo ne treba objašnjavati a kada se desi ovo drugo, onda će mozak lučiti endorfin koji dovodi do osećanja smirenosti, smanjenja strepnje, topline, pouzdanosti i spokojstva. Nije li upravo to znak i prave ljubavi, mir, sigurnost, radost, optimizam, samopouzdanje. Ili kako reče pesnik, čovek bez ljubavi uvek je na gubitku.
)
Divno je imati i nekoga bez
i ovde
