Реал-национализам, "Трећа Србија" и ваше мишљење о њима ?

gost 186118

Veoma poznat
Poruka
10.118
Желио бих питати кориснике Форума, какав је њихов став о реал-национализму.
Дакле, укратко и упрошћено, то би представљао правац који се залаже за остварење максимално реално могућих користи за сопствени народ и/или државу. Дакле, не бусање у груди, маштарије о неким нереалним границама, звецкање оружјем и сл. али здрава доза бриге за своју државу и народ и покушај да се из сваке прилике извуче максимално могућа бенефит.

Реал-националистима су кроз историју смтрани различити људи : Стефан Немања, Милош Обреновић (говорим само о његовој спољној, не и унутрашњој политици), Јован Ристић, Михаило Обреновић, Милан Недић, Јован Рашковић (Крајина). Можда се неко не слаже са списком и наравно да не сврставам све ове личности у исти кош (далеко од тога).
Но, желио бих чути ваше мишљење о овом политичком правцу. Лично, вјерујем да припадам таквој некој опцији и ономе што би се слободним речником назвало Трећа Србија.
 
Трећа Србија, бар како је ја данас видим, на ЕУ не гледа као на пут без алтернативе, решење свих проблема или најважније политичко питање али исто тако не сматра ни да би улазак у ЕУ значио малтене "смак света" за нас.

Трећа Србија, како је ја видим, отворена је и за Русију и за Запад и са једнима и другима сарађује у оној мјери у којој је то најбоље за Србију.
Трећа Србија у економији комбинује најбоље елементе либерал-конзервативног и социјал-демократског економског модела.
Трећа Србија је традиционална, помало конзервативна, не и затуцана.
 
Реал-националисти и Трећа Србија допуштају слободу грађанима Србске, Црне Горе и Македоније да одаберу да ли ће са нама живјети или ће самостално градити свој пут. Ако са нама неки од поменутих желе, онда би се преговоримо дошло до оптималног државног уређења (федерација, унитарна, конфедерација, региони, овлашћења локалним самоуправама).
 
Желио бих питати кориснике Форума, какав је њихов став о реал-национализму.
Дакле, укратко и упрошћено, то би представљао правац који се залаже за остварење максимално реално могућих користи за сопствени народ и/или државу. Дакле, не бусање у груди, маштарије о неким нереалним границама, звецкање оружјем и сл. али здрава доза бриге за своју државу и народ и покушај да се из сваке прилике извуче максимално могућа бенефит.

Реал-националистима су кроз историју смтрани различити људи : Стефан Немања, Милош Обреновић (говорим само о његовој спољној, не и унутрашњој политици), Јован Ристић, Михаило Обреновић, Милан Недић, Јован Рашковић (Крајина). Можда се неко не слаже са списком и наравно да не сврставам све ове личности у исти кош (далеко од тога).
Но, желио бих чути ваше мишљење о овом политичком правцу. Лично, вјерујем да припадам таквој некој опцији и ономе што би се слободним речником назвало Трећа Србија.

Трећа Србија, бар како је ја данас видим, на ЕУ не гледа као на пут без алтернативе, решење свих проблема или најважније политичко питање али исто тако не сматра ни да би улазак у ЕУ значио малтене "смак света" за нас.

Трећа Србија, како је ја видим, отворена је и за Русију и за Запад и са једнима и другима сарађује у оној мјери у којој је то најбоље за Србију.
Трећа Србија у економији комбинује најбоље елементе либерал-конзервативног и социјал-демократског економског модела.
Трећа Србија је традиционална, помало конзервативна, не и затуцана.
То је тај најбољи, уравнотежени пут, али, како добро знамо, на српској политичкој сцени увек је било мало представника тога правца.

Данас их нема уопште.

Али, можда се временом неки и увежбају, ако им се да прилике и мало времена.
;)
 
Бесмислено је идеализовати политичаре у Србији и било где.При свакој дискусији треба имати у виду да су политичари људи које је у бављење политиком привукла моћ манипулисања другим људима и њиховим парама.Тако да ту неке идеје и приврженост народу и држави немају великог удела.Оно што је у Србији реално су пљачка,корупција,неспособност и незаинтересованост политичара на власти за државу и народ.Наравно колико су незаинтересовани за Србе и Србију,толико су заинтересовани за сарадњу са другим политичарима региона и циљу пљачкања Србије.
 
Има још један пут који се зове расни национализам. То је природни поредак заснован на раси и нацији. Претеча тога био је Хитлеров Национал Социјализам.

Ја не припадам том правцу већ само указујем на његово постојање које постаје популарно.

Моје опредељење је спрски национализам што у смислу да ја волим своју нацију, нисам шовиниста не мрзим друге народе, и српски патриота што значи да сам увек спреман да се борим за Србију и да притоме не жалим свој живот.

И нисам члан СРС-а нити ДСС-а.
 
То је тај најбољи, уравнотежени пут, али, како добро знамо, на српској политичкој сцени увек је било мало представника тога правца.

Данас их нема уопште.

Али, можда се временом неки и увежбају, ако им се да прилике и мало времена.
;)

MIlan Nedic je najumereniji sa tog spiska....strasno.
 
Реал-национализам, "Трећа Србија" и ваше мишљење о њима ?

све је више и више људи који одустају од некаквих безалтернативних путева и враћају се провереним вредностима.
у том смислу је формулисана и политика трећег пута од стране неких политичара који се могу сматрати као део целог покрета, тако да је сигурно да се ствари померају из досадашњих на силу или манипулацијом наметнутих позиција. питање је само докле ће проверени лузери из супротних табора бити упорни у инсистирању на сопственом бесмислу и ширењу истог. млађе генерације овог народа великим делом су успеле да прогледају и поред понекад невероватног и крајње безобразног покушаја испирања њиховог мозга.
 
Poslednja izmena:
Реал-националистима су кроз историју смтрани различити људи : Милан Недић

Ne volim da vidim ni ime ovog izroda :zroll:

U svakom slučaju, protiv sam svakog nacionalizma, verskog fanatizma (bez obzira na religiju), o rasizmu i ostalim sr**ima ne treba ni pričati... Uglavnom, mislim da je idealna država, maksimalno sekularizovana, sa slobodama, liberalnog pogleda, bez konzervativističkih zatucanosti (što ne znači da je zabranjena etno kultura i tradicija, naprotiv), ograničenih političkih sloboda za sve ekstremno desne pozicije, a delimično i za one najekstremnije leve, socijalno odgovorna, sa svim pozitivnim aspektima kapitalizma i još više pozitivnih aspekata socijalizma, sa ograničenim širenjem moći i bogatstva, te ograničenim političkim uticajem jakih ekonomskih lobija, pravim sistemom vrednosti, drakonskim kaznama za najteža krivična dela, te popravnim i vaspitnim za ona manja itd. itd :D
 
Nesto poput Obrenovica...

Ustanovili drzavu, povecali je, napravili stalnu vojsku, otvorili bar malo trgovinu i industriju, napravili prvu prugu ali i pozoriste.
Srbija se od 1815. do 1903. povecavala i jacala.

A onda smo mislili da smo pametniji nego sto jesmo. Podrzali smo one koji su za Ruse, koji su daleko, a protiv Austrije - koja je prekoputa. Mi smo 'popili' prve ekonomske sankcije od Austrije vec negde 1906., a trajale su do 1910. Onda smo kao rezervno mesto izvoza nasli Solun... posto je prethodno sve nase islo na drugu stranu Save i Dunava.

I, dobismo Karadjordjevice... Istini za volju, od 1918. smo ziveli u jos vecoj drzavi, ali ona nije bila srpska, nego je polako pretakana u jugoslovenstvo.

Onda smo 1941. pomislili da smo pametniji i od Karadjordjevica, pa smo za saku funti uradili sta treba... da opet dobijemo po glavi.

A stigli smo posle rata i sa SSSR da se posvadjamo, pa i pomirimo.

I jedini smo zanemarili da je pao Berlinski zid.

Mi patimo od bajki, od prica o lepoj mladosti - koja mozda i nije bila lepa, ali ti penzioneri sto sad pricaju su onomad bili mladi i lepi - njihov zivot verovatno i nije.

Ako je tesko - jeste. Ako treba da se radi - raditi.
Ne pouzdati se na veze i protekciju... ubise nas.
 
Nesto poput Obrenovica...

Ustanovili drzavu, povecali je, napravili stalnu vojsku, otvorili bar malo trgovinu i industriju, napravili prvu prugu ali i pozoriste.
Srbija se od 1815. do 1903. povecavala i jacala.

A onda smo mislili da smo pametniji nego sto jesmo. Podrzali smo one koji su za Ruse, koji su daleko, a protiv Austrije - koja je prekoputa. Mi smo 'popili' prve ekonomske sankcije od Austrije vec negde 1906., a trajale su do 1910. Onda smo kao rezervno mesto izvoza nasli Solun... posto je prethodno sve nase islo na drugu stranu Save i Dunava.

I, dobismo Karadjordjevice... Istini za volju, od 1918. smo ziveli u jos vecoj drzavi, ali ona nije bila srpska, nego je polako pretakana u jugoslovenstvo.

Onda smo 1941. pomislili da smo pametniji i od Karadjordjevica, pa smo za saku funti uradili sta treba... da opet dobijemo po glavi.

A stigli smo posle rata i sa SSSR da se posvadjamo, pa i pomirimo.

I jedini smo zanemarili da je pao Berlinski zid.

Mi patimo od bajki, od prica o lepoj mladosti - koja mozda i nije bila lepa, ali ti penzioneri sto sad pricaju su onomad bili mladi i lepi - njihov zivot verovatno i nije.

Ako je tesko - jeste. Ako treba da se radi - raditi.
Ne pouzdati se na veze i protekciju... ubise nas.
Што се тиче територијалног проширења државе, после 1876, па све до 1912. ни за педаљ се Србија није проширила.

А и иначе, читава прича ти је доста заснована на митовима и стереотипима.

Јер, уопште није било тако једноставно.

Почев од тога да је кнез Милош управо захваљујући Русији добио аутономију, да се и Михаило ослањао пре свега на Русију, затим и Милан, и тек кад су се промениле међународне прилике, и интересне сфере, Русија нас је бацила у загрљај Аустрије, а која је опет, наравно, више била непријатељ него пријатељ, и увек је гледала како да осујети наше интересе.

Краљ Милан је имао и добрих и лоших страна, неке заслуге свакако, али, све у свему, његова неодговорна политика нас је доста коштала, на унутрашњем плану пре свега.

Краљ Александар Обреновић један је од најбезначајнијих српских владара, сем тога н и он кје направио неке грешке, које су коштале Србију, а и њега самога главе.

А тек смо, ето, с Карађорђевићима проширили територију, осветили Косово, победили у три рата...
 
Краљ Милан је имао и добрих и лоших страна, неке заслуге свакако, али, све у свему, његова неодговорна политика нас је доста коштала, на унутрашњем плану пре свега.

А тек смо, ето, с Карађорђевићима проширили територију, осветили Косово, победили у три рата...


Kralj Milan je po mom mišljenju, posle Mihaila jedan od najboljih srpskih monarha i previdevši činjenicu da je bio kockar i verovatno alkos, ne znam šta je to krucijalno on uradio, a što je naštetilo Srbiji, barem do njegovog povlačenja '89...

Sa Karadjordjevićima smo uspeli te ratove da prebrodimo pre svega zahvaljujući periodu relativnog prosperiteta u XIX veku, a i pitanje teritorijalnog proširenja je diskutabilno, pogotovo u uslovima stvaranje KSHS, pod pokroviteljstvom, gle čuda, Karadjordjevića...
 
Nacionalizam = ljubav
sovinizam=mrznja

Svi mi treba da razvijamo ljubav u sebi; Tako ce nam nasa otadzbina biti lepsa i bogatija, samim tim i nas zivot u njoj.

Oni koji nisu nacionalisti, cesto puta umeju da budu sovinisti ( a da toga nisu ni svesni).
Oni koji optuzuju druge za nacionalizam(jer vole svoj narod),istovremeno su sovinisti, cak i auto sovinisti, sto moze izazvati oblik duboke mentalne izopacenosti .
Rascistimo jednom za svagda: Nacionalizam ne poziva na mrznju. Nacionalizam poziva na ljubav i samo na ljubav.

NEOPHODNO je da se volimo, ako zelimo da nam u nasoj domovini bude dobro.

Svi koji u ime svoje zemlje i svog naroda pozivaju na mrznju, bili oni srbi, hrvati, bosnjaci...nisu patriote.

Covek se ne mrzi, to bi mi hriscani morali najbolje da znamo.


Tek preko nacionalizma mozemo postati internacionalisti.
Tek kad naucimo da volimo svoj narod, mozemo krenuti iskreno da volimo i druge narode.
Ko tvrdi da je internacionalista(kosmopolita), a nije nacionalista, laze. Nema u njemu ljubavi. Kad ne ume voleti ni svoje, kako ce voleti tudje.

Da li cete verovati nekom ko prica da voli svu decu a da pritom kaze da svoju ne voli, ili da mu je svejedno.
Da li cete mu verovati da voli decu, ako znate da ne placa alimentaciju ni za svoje.
 
Poslednja izmena:
А грешиш ShommySRB Брате...
Нема тог пута...никада га није ни било...
Јер политика није таква..
Данас можеш да бираш..США или Русија...Русија или Кина..Кина или США...
То титово ****** а да није ушао је могло за време хладног рата...
Данас није такво стање...
Бирају се стране за коначни обрачун...
А до Срба је да виде на коју страну желе...
 
А грешиш ShommySRB Брате...
Нема тог пута...никада га није ни било...
Јер политика није таква..
Данас можеш да бираш..США или Русија...Русија или Кина..Кина или США...
То титово ****** а да није ушао је могло за време хладног рата...
Данас није такво стање...
Бирају се стране за коначни обрачун...
А до Срба је да виде на коју страну желе...

Прилично тачно... уосталом шта то значи РЕАЛ-национализам... као НИЈЕ НАЦИОНАЛИЗАМ него РЕАЛ-НАЦИОНАЛИЗАМ... свашта, или јесте или није...
 

Back
Top