Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Култура је на страни понуде, цивилизација је на страни тражње.
Промене на страни понуде, било организационе било у сфери квалитета су културне промене.
Промене на страни тражње су цивилизацијске промене.
Организацијом на страни понуде стварају се роба и услуге.
Организацијом на страни тражње ствара се новац.
Организовање на страни тражње је само економски аспект шире парадигме организовања на страни перцепције.
Будући да су организовање на страни акције и организовање на страни перцепције органски процеси, значи и да је њихов развој органски и незаустављив.
Тиме доказујемо да је и људска еманципација у ствари органски (независтан и незаустављив) процес.
У том смислу је и развој на страни тражње, односно организације стварања новца незаустављив процес.
Погледајмо историју организовања на страни тражње и промену која се намеће:
Пре свега да дефинишемо новац: то је квантитаивна страна тражње.
Квалитативна страна тражње је: име, жиг, дизајн, патент, пројекат, софтвер, физичка локација итд..
Квалитативна страна понуде је сама роба и услуга,
а квантитативна страна понуде је вредност робе и услуге, која има три димензије: трошак, цену и корисност.
Економски субјекат је парадигма тражње, а економски објекат парадигма понуде.
Дакле видимо да је физичка роба(услуга) као објекат само гранични случај економског објекта.
Такође видимо да субјекат уопште није позитивистичка категорија.
(и да се са позитивизмом не може креирати ни један друштвени модел)
Валута је систем рачуна.
Да се разумемо, сам рачун је квалитативна страна економског субјекта, а новац на рачуну је квантитативна страна економског субјекта.
(теже је разумљиво зато што све те категорије нису позитивистичке)
Pogledajmo istoriju novca da bi nam to bilo jasnije:
1.
U sistemu gde postoji samo roba(usluga) u funkciji novca je ona roba koja je na strani tražnje, odnosno sa kojom se traži zamena za drugu robu.
Ako je to jedna svinja onda kupac sa svinjom koju želi da razmeni na tržištu traži robu koju želi da dobije.
Tada je ta svinja u funkciji novca.
Ako je ta svinja jedinstvena onda je to valuta sa samo jednim računom, odnosno jedinstvena svinja je valuta, a taj primerak svinje račun na kome je broj jedan (koji se podrazumeva).
Ako je svinja neke rase, onda je to valuta sa više računa,
odnosno rasa svinje je valuta, a taj primerak svinje jedan od računa na kome je broj jedan (koji se podrazumeva).
2.
Zlato u funkciji novca:
Kao dragocenost, zlato se nametnulo u funkciji novca.
Zlato po jedinici je valuta, a svaki pojedinačni grumen je račun sa onoliko jedinica koliki je grumen zlata.
3.
Kovanice u funkciji novca:
Kovanice istog tipa su sistem računa odnosno valuta.
Svaka kovanica je jedan račun na kome je broj jedan (koji se podrazumeva)
Kovanice drugog materijala su druga valuta (iako se pogrešno verovalo da nisu)
Kovanice sa brojem na njima su račin na kome je taj broj.
4.
Papirne novčanice u funkciji novca:
Svaka novčanica je račun sa brojem koji na njemu piše i određene je valute.
5.
Novac na bankarskim računima:
Svaka banka ima svoj sistem računa što znači da ima svoju (skrivenu) valutu.
Na svakom računu je broj koji govori o količini novca u bančinoj valuti
(zvanično se predstavlja kao neka druga valuta jer se može prodati za drugu valutu i izneti iz banke).
6.
Novac organizacija za transfer novca:
Svaka takva organizacija ima svoj sistem računa znači svoju (skrivenu) valutu, (i kao i banke) svoje račune u drugim sličnim organizacijama.
Na svakom računu je broj koji govori o količini novca u njihovoj valuti
(zvanično se predstavlja kao neka druga valuta jer se može prodati za drugu valutu i izneti iz te organizacije).
Развој на страни тражње:
Jedina legitimna organizacija koja bi smela da poseduje i održava sistem računa odnosno valutu je udruženje potrošača.
Jedno udruženje potrošača je jedna valuta.
Valuta je brend na strani tražnje.
(Svi ostali brendovi su na strani ponude.)
Onaj ko poseduje sistem računa može da kreira novac što je suština problema, a politički za to je legitimno jedino udruženje potrošača.
Ko primi novac jedne valute za svoju robu i uslugu postaje deo tog udruženja potrošača, a za to je potrebno da otvori račun u tom udruženju.
Novi novac koji nastaje deli udruženje potrošača po svojoj političkoj odluci.
Svaki novac koji postoji nastao je kao novi novac.
Треба још рећи да се свака хартија од вредности може представити као рачун посебне валуте са неком правном интервенцијом
На пример обвезница може да се представи као рачун посебне валуте која се мења 1 на према 1 са званичном валутом и то по обавези(у назначено време).
Тако да свако може да издаје обвезнице и свако може да ствара новац своје валуте.
Ако више људи прихвата ту валуту(односно креира и дели) онда су они организовани на страни тражње.
Будући да систем рачуна, дакле валута, настаје удруживањем појединачних рачуна, и да је рачун заправо део сваког економског субјекта, то тај економски субјект удружен са другима(удружен ан страни тражње) ствара систем рачуна односно валуту.
Толико о томе коме припада валута, ко сме да је креира и зашто је то тако.
Промене на страни понуде, било организационе било у сфери квалитета су културне промене.
Промене на страни тражње су цивилизацијске промене.
Организацијом на страни понуде стварају се роба и услуге.
Организацијом на страни тражње ствара се новац.
Организовање на страни тражње је само економски аспект шире парадигме организовања на страни перцепције.
Будући да су организовање на страни акције и организовање на страни перцепције органски процеси, значи и да је њихов развој органски и незаустављив.
Тиме доказујемо да је и људска еманципација у ствари органски (независтан и незаустављив) процес.
У том смислу је и развој на страни тражње, односно организације стварања новца незаустављив процес.
Погледајмо историју организовања на страни тражње и промену која се намеће:
Пре свега да дефинишемо новац: то је квантитаивна страна тражње.
Квалитативна страна тражње је: име, жиг, дизајн, патент, пројекат, софтвер, физичка локација итд..
Квалитативна страна понуде је сама роба и услуга,
а квантитативна страна понуде је вредност робе и услуге, која има три димензије: трошак, цену и корисност.
Економски субјекат је парадигма тражње, а економски објекат парадигма понуде.
Дакле видимо да је физичка роба(услуга) као објекат само гранични случај економског објекта.
Такође видимо да субјекат уопште није позитивистичка категорија.
(и да се са позитивизмом не може креирати ни један друштвени модел)
Валута је систем рачуна.
Да се разумемо, сам рачун је квалитативна страна економског субјекта, а новац на рачуну је квантитативна страна економског субјекта.
(теже је разумљиво зато што све те категорије нису позитивистичке)
Pogledajmo istoriju novca da bi nam to bilo jasnije:
1.
U sistemu gde postoji samo roba(usluga) u funkciji novca je ona roba koja je na strani tražnje, odnosno sa kojom se traži zamena za drugu robu.
Ako je to jedna svinja onda kupac sa svinjom koju želi da razmeni na tržištu traži robu koju želi da dobije.
Tada je ta svinja u funkciji novca.
Ako je ta svinja jedinstvena onda je to valuta sa samo jednim računom, odnosno jedinstvena svinja je valuta, a taj primerak svinje račun na kome je broj jedan (koji se podrazumeva).
Ako je svinja neke rase, onda je to valuta sa više računa,
odnosno rasa svinje je valuta, a taj primerak svinje jedan od računa na kome je broj jedan (koji se podrazumeva).
2.
Zlato u funkciji novca:
Kao dragocenost, zlato se nametnulo u funkciji novca.
Zlato po jedinici je valuta, a svaki pojedinačni grumen je račun sa onoliko jedinica koliki je grumen zlata.
3.
Kovanice u funkciji novca:
Kovanice istog tipa su sistem računa odnosno valuta.
Svaka kovanica je jedan račun na kome je broj jedan (koji se podrazumeva)
Kovanice drugog materijala su druga valuta (iako se pogrešno verovalo da nisu)
Kovanice sa brojem na njima su račin na kome je taj broj.
4.
Papirne novčanice u funkciji novca:
Svaka novčanica je račun sa brojem koji na njemu piše i određene je valute.
5.
Novac na bankarskim računima:
Svaka banka ima svoj sistem računa što znači da ima svoju (skrivenu) valutu.
Na svakom računu je broj koji govori o količini novca u bančinoj valuti
(zvanično se predstavlja kao neka druga valuta jer se može prodati za drugu valutu i izneti iz banke).
6.
Novac organizacija za transfer novca:
Svaka takva organizacija ima svoj sistem računa znači svoju (skrivenu) valutu, (i kao i banke) svoje račune u drugim sličnim organizacijama.
Na svakom računu je broj koji govori o količini novca u njihovoj valuti
(zvanično se predstavlja kao neka druga valuta jer se može prodati za drugu valutu i izneti iz te organizacije).
Развој на страни тражње:
Jedina legitimna organizacija koja bi smela da poseduje i održava sistem računa odnosno valutu je udruženje potrošača.
Jedno udruženje potrošača je jedna valuta.
Valuta je brend na strani tražnje.
(Svi ostali brendovi su na strani ponude.)
Onaj ko poseduje sistem računa može da kreira novac što je suština problema, a politički za to je legitimno jedino udruženje potrošača.
Ko primi novac jedne valute za svoju robu i uslugu postaje deo tog udruženja potrošača, a za to je potrebno da otvori račun u tom udruženju.
Novi novac koji nastaje deli udruženje potrošača po svojoj političkoj odluci.
Svaki novac koji postoji nastao je kao novi novac.
Треба још рећи да се свака хартија од вредности може представити као рачун посебне валуте са неком правном интервенцијом
На пример обвезница може да се представи као рачун посебне валуте која се мења 1 на према 1 са званичном валутом и то по обавези(у назначено време).
Тако да свако може да издаје обвезнице и свако може да ствара новац своје валуте.
Ако више људи прихвата ту валуту(односно креира и дели) онда су они организовани на страни тражње.
Будући да систем рачуна, дакле валута, настаје удруживањем појединачних рачуна, и да је рачун заправо део сваког економског субјекта, то тај економски субјект удружен са другима(удружен ан страни тражње) ствара систем рачуна односно валуту.
Толико о томе коме припада валута, ко сме да је креира и зашто је то тако.
Poslednja izmena:
