Znas od koliko drugarica sam cula da su nakon porodjaja htele da „pobegnu“ od svega toga. Hormoni koji naprave ludilo u organizmu, mentalna nespremnost na toliku kolicinu odgovornosti i obaveza i pored svih procitanih knjiga o mami i bebi, plus jos nedostatak sna...haos u glavi. Toliko su mi kukale da sam i sama pocela da se plasim svog porodjaja.
Kod tvoje zene je to mozda jos vise pojacano. Sama, bez podrske, a mozda i bez antidepresiva, nece lako moci da izadje iz toga.

Je l bi se pomirio sa njom kada bi dosla sebi i zelela da se vrati? Ko zna da li je ona svesna sta sada radi. A jednom ce se uzemljiti i bice joj mnogo zao.