Gagulence1
Obećava
- Poruka
- 57
Da li naši mozgovi drugačije funkcionišu zato što na njih tako utiču faktori okoline ili zato što se sa tim razlikama rađamo, naučnici još uvek nisu uspeli da otkriju do kraja.
Istraživanja pokazuju da se moždane strukture muškaraca i žena razlikuju – ponekad muškarci i žene za rešavanje istih mentalnih zadataka koriste svoje mozgove na različit način.
U jednom eksperimentu im je zadato da slušaju određene reči. Snimci mozga napravljeni tom prilikom, otkrili su da se prosečan muškarac oslanja na specifične delove leve hemisfere u ispunjavanju takvog zadatka, dok prosečna žena koristi nekoliko različitih oblasti mozga, i to iz obe hemisfere. Uprkos drugačijim neurološkim pristupima, oba pola pokazuju jednaku sposobnost pravilnog izgovaranja reči koje su slušali.
U različitim studijama, muškarci su postizali bolje rezultate kada je bila reč o prostornoj orijentaciji, dok se žene bolje snalaze u testovima verbalnih sposobnosti.
Neki ljudi veruju da su faktor okoline i uslovi života odgovorni za razlike u razvoju mozga kod devojčica i dečaka. Iako je moguće da je ovo istina, postoje i merljive urođene razlike u fizičkoj strukturi koje bi mogle da utiču na način na koji muškarci i žene rešavaju ovakve testove.
Muškarci na primer imaju neznatno veći mozak od žena, što nipošto ne znači da su oni i pametniji – zapravo, istraživanja sugerišu da je prosečan koeficijent inteligencije otprilike isti kod oba pola.
2001. naučnici sa Harvarda pronašli su da se različite moždane karakteristike u različitoj meri zastupljene kod muškaraca i kod žena. Naime, muški mozak obično ima šest i po puta više sive mase nego ženski mozak, ali zato ženski raspolaže sa deset puta više bele mase. Zato što bela moždana masa sadrži više veza između neurona, ženski mozak radi brže prilikom rešavanja nekih zadataka, kao što je na primer obrada podataka.
Istraživanja pokazuju da se moždane strukture muškaraca i žena razlikuju – ponekad muškarci i žene za rešavanje istih mentalnih zadataka koriste svoje mozgove na različit način.
U jednom eksperimentu im je zadato da slušaju određene reči. Snimci mozga napravljeni tom prilikom, otkrili su da se prosečan muškarac oslanja na specifične delove leve hemisfere u ispunjavanju takvog zadatka, dok prosečna žena koristi nekoliko različitih oblasti mozga, i to iz obe hemisfere. Uprkos drugačijim neurološkim pristupima, oba pola pokazuju jednaku sposobnost pravilnog izgovaranja reči koje su slušali.
U različitim studijama, muškarci su postizali bolje rezultate kada je bila reč o prostornoj orijentaciji, dok se žene bolje snalaze u testovima verbalnih sposobnosti.
Neki ljudi veruju da su faktor okoline i uslovi života odgovorni za razlike u razvoju mozga kod devojčica i dečaka. Iako je moguće da je ovo istina, postoje i merljive urođene razlike u fizičkoj strukturi koje bi mogle da utiču na način na koji muškarci i žene rešavaju ovakve testove.
Muškarci na primer imaju neznatno veći mozak od žena, što nipošto ne znači da su oni i pametniji – zapravo, istraživanja sugerišu da je prosečan koeficijent inteligencije otprilike isti kod oba pola.
2001. naučnici sa Harvarda pronašli su da se različite moždane karakteristike u različitoj meri zastupljene kod muškaraca i kod žena. Naime, muški mozak obično ima šest i po puta više sive mase nego ženski mozak, ali zato ženski raspolaže sa deset puta više bele mase. Zato što bela moždana masa sadrži više veza između neurona, ženski mozak radi brže prilikom rešavanja nekih zadataka, kao što je na primer obrada podataka.
