Werner Heisenberg: "Univerzum nije samo čudniji nego što zamišljamo - čudniji je nego što možemo da zamislimo."
*
Aldous Huxley: "Većina ljudi ima skoro bezgraničan kapacitet da uzme stvari zdravo za gotovo."
*
Albert Einstein: "Vrhunski domet celokupne nauke je da što više empirijskih činjenica obuhvati logičkim rasudjivanjem iz što manjeg broja hipoteza i aksioma."
Albert Einstein: "Sve religije, umetnost i nauka su grane istog drveta. Sve te aspiracije su usmerene da oplemene život čoveka, da ga izdignu iz puke fizičke egzistencije i da vode pojedinca ka slobodi."
*
Charles P. Steinmetz: "Mislim da će najveća otkrića biti u duhovnosti. To je moć za koju istorija uči da je bila najveća sila u razvoju ljudi. Ali, mi smo se jedva poigrali s njom i nismo je nikad ozbiljno proučavali pošto imamo fizičke sile. Jednoga dana ljudi će shvatiti da materijalne stvari ne donose sreću i da imaju mali uticaj da učine muškarca i ženu kreativnim i snažnim. Tada će naučnici u svetu preurediti njihove labaratorije da proučavaju Boga i molitvu i duhovne sile koje jedva da su načete. Kad taj dan dodje, svet će videti više napretka u jednoj generaciji nego što je video u četiri prošle."
***
Otkud potičemo? Šta je život? Kako je sve nastalo? Pitanja su koja vode ka duhovnom budjenju i razotkrivanju dubljeg smisla i svrhe egzistencije. Na njih su se od pamtiveka tražili odgovori.Najranija objašnjenja su imala obeležja spontanih, duhovnih uvida koja su se usmeno prenosila. Kasnije su sakupljeni u religiozne spise. Potom je sledila filozofska i naučna interpretacija. Nauka je brzo potisnula prethodna shvatanja i dobila neprikosnoveni autoritet.
Da li je ekskluzivnost naučnog mišljenja, zaista, opravdana i korisna? Da li se samo kroz nauku može shvatiti život i postojanje ili je za to potreban pun kapacitet ljudske svesti i razumevanja, odnosno duhovna, religiozna i filozofska zapažanja?
U svakom slučaju da naučno gledište treba imati značajno mesto pošto se eksperimenatalno potvrdjuje. Ali, ne treba zapostaviti ni činjenicu da se površna shvatanja brzo zaboravljaju i prevazilaze. S obzirom da duhovna, religiozna i filozofska i dalje koegzistiraju s naučnim može se zaključiti da imaju vrednost. Pored toga, neprestano se razvijaju i postaju popularnija.
Razlog tome su nepotpuni naučni odgovori. Da nauka ima konačno objašnjenje ne bi postojala potreba za filozofijom i religijom. Nauka istražuje samo materijalno - energetske pojave. Medjutim, postojanje je kompleksnije. Sadrži i svest ili nefizičku komponentu koja izlazi izvan okvira fizičkih zakonitosti. Nju proučava duhovnost.
Mada nauka i duhovnost imaju različit pristup i metod istraživanja cilj im je isti. Svaka, na svoj način, nastoji shvatiti suštinu života. To je ono što ih povezuje i omogućava da se povremeno dopunjavaju i inspirišu. Na primer, ni Njutn ni, Kepler nisu pošli od naučnih, već teoloških (duhovnih) postavki.
Ajnštajn je izjavio: "Nije čudo da čovečanstvo može da shvati svet, već da je svet shvatljiv." Ako je svet shvatljiv onda u osnovi mora imati red i smisao, a ne haos. Pored toga, inteligencija ljudi je prihvaćena kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. Ništa manje nije čudna ni činjenica da čovečanstvo može da shvati svet i da ima inteligenciju.
Da li bi tvrđenje da je kompjuter nastao iz haotične, besmislene i neorganizovane aktivnosti zvučalo uverljivo? Koliko je pretpostavka o slučajnom, besplanskom i besmislenom formiranju i nastanku ljudskog organizma i mozga (čija kompleksnost daleko prevazilazi svaki kompjuter) osnovana? Da li je takvo mišljenje, zaista, logično? Ne zasniva li se na površnom i olako prihvaćenom verovanju?
Ne samo što je čudo da je svet shvatljiv, već je čudo da ljudi mogu da ga shvate. Ali, najčudnije od svega je da su ta čuda nastala slučajem. Toliki broj čuda ne može biti rezultat slučaja i besmisla, već reda i smisla, odnosno svesti. Samim tim, da bi razumeli misteriju postojanja moramo shvatiti svest. Ona u svemu deluje kao jedinstvena, univerzalna suština.
Naučni metod se temelji na otkrivanju zakonitosti i pojava koje se mogu dokazati, proveriti i primeniti. Takav metod je efikasan. Unapredjuje i akademski i tehnološki razvoj. Ipak, nije nepogrešiv. Mora biti podvrgnut stalnom proveravanju da bi se dobili tačni rezultati i izbegle greške. I pored svih mera predostrožnosti i stremljenja ka preciznosti, nauka nije imuna na njih.
Na primer, Mendeljev periodni sistem elemenata je izgledao potpun osim nekoliko propuštenih veza za koje se sumnjalo da postoje i koje su kasnije dopunjene. Medjutim, propust je bio mnogo veći jer je izostavljena cela grupa od šest plemenitih gasova, od helijuma do emanijuma.
C. P. Steinmetz navodi grešku ili nepotpunost jednačine 2H2 + O2 = 2H2O koja je predstavljala transformaciju materijalnih elemenata. Skoro 100 godina nije primećen propust pošto je jednačina izgledala savršena i van svake sumnje. Rezultati su se uvek podudarali.
Mada se prilikom eksperimenta javljao plamen, toplota i fizička snaga, koja je ponekad razbila posudu, tome se nije pridavao značaj. Nije se razumelo da se uporedo sa materijalnom transformacijom dešava i transformacija 293,000 džula energije u vidu plamena i toplote i da je ispravna jednačina 2H2 + O2 = 2H2O + 293,000 J.
Energija je isto kao i materija stalan i neuništiv entitet. Ne može se zanemariti niti posmatrati nezvisno od materije jer su oboje drugačiji aspekti istog fenomena. Iz toga primera se vidi ograničenost nauke uočljivim materijalnim oblikom, dok je energija kao suptilnija pojava u izvesnom stepenu zanemarena.
Šta reći za odnos materija-energija-svest? Nije li u njemu svest, ne samo zanemarena, već i ignorisana? Ako se uzme u obzir činjenica da je, upravo, svest suštinski entitet života, kakvi se rezultati mogu očekivati od metoda koji je u potpunosti zapostavlja?
Idealizam tvrdi da fizička sfera nije jedina, već da je materijalno energetska pojava, odnosno različiti oblici i tela u njoj, kreacija svesti ili više, duhovne sfere i da je svest suština svega. Materijalizam to poriče. Svodi sve na fizičko i smatra da je izvan njega ništavilo ili nepostojanje. Medjutim, time takodje priznaje da postoje suprotnosti. Dok ih idealizam definiše kao biće-bitak, materijalizam ih odredjuje kao biće-nebiće.
Dakle, oba stanovišta daju kompleksnost postojanju jer se slažu da se sastoji od suprotnosti. Shodno tome, univerzalno, sveopšte postojanje nije moguće objasniti samo samo kroz fizičke zakonitosti, već se mora uključiti i razmatrati i druga suprotnost. To se potvrdjuje matematikom i rešavanjem jednačine. Ukoliko se u jednačini traže nepoznate vrednosti samo na jednoj strani, uz potpuno ignorisanje i zanemarivanje druge, ne može se pronaći rešenje i stići do konačnog odgovora.
*
Aldous Huxley: "Većina ljudi ima skoro bezgraničan kapacitet da uzme stvari zdravo za gotovo."
*
Albert Einstein: "Vrhunski domet celokupne nauke je da što više empirijskih činjenica obuhvati logičkim rasudjivanjem iz što manjeg broja hipoteza i aksioma."
Albert Einstein: "Sve religije, umetnost i nauka su grane istog drveta. Sve te aspiracije su usmerene da oplemene život čoveka, da ga izdignu iz puke fizičke egzistencije i da vode pojedinca ka slobodi."
*
Charles P. Steinmetz: "Mislim da će najveća otkrića biti u duhovnosti. To je moć za koju istorija uči da je bila najveća sila u razvoju ljudi. Ali, mi smo se jedva poigrali s njom i nismo je nikad ozbiljno proučavali pošto imamo fizičke sile. Jednoga dana ljudi će shvatiti da materijalne stvari ne donose sreću i da imaju mali uticaj da učine muškarca i ženu kreativnim i snažnim. Tada će naučnici u svetu preurediti njihove labaratorije da proučavaju Boga i molitvu i duhovne sile koje jedva da su načete. Kad taj dan dodje, svet će videti više napretka u jednoj generaciji nego što je video u četiri prošle."
***
Otkud potičemo? Šta je život? Kako je sve nastalo? Pitanja su koja vode ka duhovnom budjenju i razotkrivanju dubljeg smisla i svrhe egzistencije. Na njih su se od pamtiveka tražili odgovori.Najranija objašnjenja su imala obeležja spontanih, duhovnih uvida koja su se usmeno prenosila. Kasnije su sakupljeni u religiozne spise. Potom je sledila filozofska i naučna interpretacija. Nauka je brzo potisnula prethodna shvatanja i dobila neprikosnoveni autoritet.
Da li je ekskluzivnost naučnog mišljenja, zaista, opravdana i korisna? Da li se samo kroz nauku može shvatiti život i postojanje ili je za to potreban pun kapacitet ljudske svesti i razumevanja, odnosno duhovna, religiozna i filozofska zapažanja?
U svakom slučaju da naučno gledište treba imati značajno mesto pošto se eksperimenatalno potvrdjuje. Ali, ne treba zapostaviti ni činjenicu da se površna shvatanja brzo zaboravljaju i prevazilaze. S obzirom da duhovna, religiozna i filozofska i dalje koegzistiraju s naučnim može se zaključiti da imaju vrednost. Pored toga, neprestano se razvijaju i postaju popularnija.
Razlog tome su nepotpuni naučni odgovori. Da nauka ima konačno objašnjenje ne bi postojala potreba za filozofijom i religijom. Nauka istražuje samo materijalno - energetske pojave. Medjutim, postojanje je kompleksnije. Sadrži i svest ili nefizičku komponentu koja izlazi izvan okvira fizičkih zakonitosti. Nju proučava duhovnost.
Mada nauka i duhovnost imaju različit pristup i metod istraživanja cilj im je isti. Svaka, na svoj način, nastoji shvatiti suštinu života. To je ono što ih povezuje i omogućava da se povremeno dopunjavaju i inspirišu. Na primer, ni Njutn ni, Kepler nisu pošli od naučnih, već teoloških (duhovnih) postavki.
Ajnštajn je izjavio: "Nije čudo da čovečanstvo može da shvati svet, već da je svet shvatljiv." Ako je svet shvatljiv onda u osnovi mora imati red i smisao, a ne haos. Pored toga, inteligencija ljudi je prihvaćena kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. Ništa manje nije čudna ni činjenica da čovečanstvo može da shvati svet i da ima inteligenciju.
Da li bi tvrđenje da je kompjuter nastao iz haotične, besmislene i neorganizovane aktivnosti zvučalo uverljivo? Koliko je pretpostavka o slučajnom, besplanskom i besmislenom formiranju i nastanku ljudskog organizma i mozga (čija kompleksnost daleko prevazilazi svaki kompjuter) osnovana? Da li je takvo mišljenje, zaista, logično? Ne zasniva li se na površnom i olako prihvaćenom verovanju?
Ne samo što je čudo da je svet shvatljiv, već je čudo da ljudi mogu da ga shvate. Ali, najčudnije od svega je da su ta čuda nastala slučajem. Toliki broj čuda ne može biti rezultat slučaja i besmisla, već reda i smisla, odnosno svesti. Samim tim, da bi razumeli misteriju postojanja moramo shvatiti svest. Ona u svemu deluje kao jedinstvena, univerzalna suština.
Naučni metod se temelji na otkrivanju zakonitosti i pojava koje se mogu dokazati, proveriti i primeniti. Takav metod je efikasan. Unapredjuje i akademski i tehnološki razvoj. Ipak, nije nepogrešiv. Mora biti podvrgnut stalnom proveravanju da bi se dobili tačni rezultati i izbegle greške. I pored svih mera predostrožnosti i stremljenja ka preciznosti, nauka nije imuna na njih.
Na primer, Mendeljev periodni sistem elemenata je izgledao potpun osim nekoliko propuštenih veza za koje se sumnjalo da postoje i koje su kasnije dopunjene. Medjutim, propust je bio mnogo veći jer je izostavljena cela grupa od šest plemenitih gasova, od helijuma do emanijuma.
C. P. Steinmetz navodi grešku ili nepotpunost jednačine 2H2 + O2 = 2H2O koja je predstavljala transformaciju materijalnih elemenata. Skoro 100 godina nije primećen propust pošto je jednačina izgledala savršena i van svake sumnje. Rezultati su se uvek podudarali.
Mada se prilikom eksperimenta javljao plamen, toplota i fizička snaga, koja je ponekad razbila posudu, tome se nije pridavao značaj. Nije se razumelo da se uporedo sa materijalnom transformacijom dešava i transformacija 293,000 džula energije u vidu plamena i toplote i da je ispravna jednačina 2H2 + O2 = 2H2O + 293,000 J.
Energija je isto kao i materija stalan i neuništiv entitet. Ne može se zanemariti niti posmatrati nezvisno od materije jer su oboje drugačiji aspekti istog fenomena. Iz toga primera se vidi ograničenost nauke uočljivim materijalnim oblikom, dok je energija kao suptilnija pojava u izvesnom stepenu zanemarena.
Šta reći za odnos materija-energija-svest? Nije li u njemu svest, ne samo zanemarena, već i ignorisana? Ako se uzme u obzir činjenica da je, upravo, svest suštinski entitet života, kakvi se rezultati mogu očekivati od metoda koji je u potpunosti zapostavlja?
Idealizam tvrdi da fizička sfera nije jedina, već da je materijalno energetska pojava, odnosno različiti oblici i tela u njoj, kreacija svesti ili više, duhovne sfere i da je svest suština svega. Materijalizam to poriče. Svodi sve na fizičko i smatra da je izvan njega ništavilo ili nepostojanje. Medjutim, time takodje priznaje da postoje suprotnosti. Dok ih idealizam definiše kao biće-bitak, materijalizam ih odredjuje kao biće-nebiće.
Dakle, oba stanovišta daju kompleksnost postojanju jer se slažu da se sastoji od suprotnosti. Shodno tome, univerzalno, sveopšte postojanje nije moguće objasniti samo samo kroz fizičke zakonitosti, već se mora uključiti i razmatrati i druga suprotnost. To se potvrdjuje matematikom i rešavanjem jednačine. Ukoliko se u jednačini traže nepoznate vrednosti samo na jednoj strani, uz potpuno ignorisanje i zanemarivanje druge, ne može se pronaći rešenje i stići do konačnog odgovora.
Poslednja izmena:
Nisam zaboravio.
