Quantcast

Razgovori narko-bosa i Dačićevog šefa kabineta: Proveri ovo za mog druga

Commie

Legenda
Poruka
61.626
Razgovori narko-bosa i Dačićevog šefa kabineta: Proveri ovo za mog druga
KRIK je došao do transkripata pet telefonskih razgovora Darka Šarića, šefa narko-kartela, njegovog prijatelja i saradnika Rodoljuba Radulovića i Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta ministra policije Ivice Dačića.
1Piše: KRIK23. decembra 2019. 08.36
Istinomer
Razgovori narko-bosa i Dačićevog šefa kabineta: Proveri ovo za mog druga 1
Foto: Krik.rs
U razgovorima Radulović traži Lazareviću da proveri da li se vodi istraga protiv njegovog prijatelja, na šta mu Lazarević odgovara da će „videti to ponovo“.
Transkripti pokazuju i kako je Lazarević insistirao kod narko-dilera da mu nabavi „Blekberi“ telefon. Tužilaštvo ove razgovore smatra ključnim dokazima da su iz Dačićevog kabineta mafiji dostavljane poverljive informacije.
Oni, ipak, nisu iskorišćeni na sudu jer ih je sudija Danko Laušević izbacio iz procesa i zapečatio – tako da javnost neće moći da ih čuje. Novinari KRIK-a objavljuju sadržinu razgovora koji su, da bi se bolje razumeli, stavljeni u neophodan kontekst – uz ostale činjenice koje su do sada otkrivene o ovom slučaju.
Sredinom novembra 2008. godine Rodoljub Radulović zvani Banana, jedan od ključnih ljudi balkanskog narko-kartela i saradnik Darka Šarića, pozvao je telefonom svog prijatelja u pokušaju da dogovori susret. Bio je to prijatelj kakvog svaki kriminalac može samo da poželi – Branko Lazarević, šef kabineta ministra policije.
Nadimci kojima se oslovljavaju i način na koji razgovaraju ukazuju na to da su ova dva čoveka bliska i da se poznaju neko vreme. Lazarević ga prisno oslovljava sa čak tri nadimka – Mišo, Miško i Mićko, a Radulović njega sa druže, brate moj i Bane.
Radulović je Lazarevića pozvao 15. novembra 2008. oko dva po podne. Čim se javio, Lazarević ga je podsetio na neispunjeno obećanje.
„Brate, drka me telefon i ja kažem: ’Miša mi obećao telefon i nema ga da se javi’“, požalio mu se Lazarević.
Radulović je, kunući se u decu, objasnio da nije uspeo da nađe telefon, ali je i obećao da će ubrzo da mu kupi.
„Čim se pojavi, brate, dobijaš ga!“, rekao mu je međunarodni švercer kokaina. „Dobićeš od mene na poklon najbolji telefon. Znaš kakav je ovo telefon, kako radi!“
„Je l’ ima kameru?“, upitao je Lazarević.
„Sve ima, brate, i kamere i sve živo. 3G, ******, vrh!“, uverio ga je Radulović, nakon čega je Lazarević prestao da insistira na ovome.
Nastavili su da ćaskaju kao prijatelji. Šezdesetogodišnji kriminalac pitao je šefa kabineta da li ga je spominjao kod nekih devojaka, na šta mu je Lazarević odgovorio: „Nemam ja to brate“ i istakao da je veran svojoj supruzi.
Lazarević je na poklon čekao više od mesec dana. Radulović mu je telefon marke „Blekberi“ predao 21. decembra.
„Gde ćemo da se vidimo? Ja izlazim iz Užičke“, pitao ga je narko-bos te noći, a šef kabineta odgovorio: „Aj budi tu, na Тopčiderskoj zvezdi… pa se vidimo kod onih žirafa (kružni tok).“
Predaja poklona zabeležena je i kamerom, a ove snimke je KRIK ranije objavio.
Na snimcima, koje su radnici obaveštajne agencije BIA načinili te noći, vidi se da je Radulović pre susreta sa Lazarevićem posetio njegovog šefa Ivicu Dačića u državnoj rezidenciji u kojoj je živeo u Užičkoj ulici u Beogradu, a da se nakon toga našao sa Lazarevićem na mračnom mestu gde mu je dao telefon.
Ovaj događaj bitan je tužilaštvu koje tvrdi da je to bila korist koju je Lazarević dobio, telefon vredan 700 evra, da bi dostavljao poverljive podatke kriminalcima. „Blekberi“ je, međutim, imao i drugi značaj. U to vreme bio je popularan jer je važio za telefon koji je bilo teško prisluškivati. Koristili su ga kriminalci, policajci i diplomate koji su želeli da obezbede sigurnu liniju za komunikaciju.
Lazarević je na sudu priznao da je dobio telefon i rekao da je to bio samo „znak pažnje“. Ispričao je i da je isti telefon Radulović dao i njegovom šefu Dačiću.
Nedelju dana kasnije, Radulović je nazvao prijatelja da ga pita kako radi telefon. Nije imao mnogo toga da čuje.
„Dao sam tamo, ******, da mi ga našteluju. U ’Telenoru’“, odgovorio je Lazarević u prisluškivanom razgovoru od 27. decembra 2008. u kome su se dogovorili da se vide na kafi.
Sledeća dva razgovora koja su vodili oko dve nedelje kasnije su najbitnija i tužilaštvo ih smatra ključnim dokazima protiv Lazarevića. Darko Šarić, šef narko-kartela, pozvao je Radulovića 12. januara 2009. i rekao mu da uradi nešto bitno.
„’Oćeš li se videti sa ovim drugovima, ovim tvojima, makar onim jednim, da vidiš ima li šta onako?“, pitao ga je Šarić.
„Nisam ga kontaktirao juče i danas, ali probaću“, rekao je Radulović.
Šarić mu zatim kaže da, kad zove, ne postavi pitanje na očigledan i direktan način.
„Reko’, je li sve u redu u vezi mene i to, mislim, ima li šta, onako okolo pitaš to. Okolo samo, znaš kako ide.“
„Važi, važi“, odgovorio je Radulović.
Četiri sata kasnije, Radulović je pozvao Lazarevića.
„Šta radi moj drug?“, pitao ga je i predložio da se vide. „Ja došao danas u Beograd pa da vidim šta radiš.“
Lazarević je, međutim, sastanak odložio za dva dana.
„Vidimo se u sredu popodne“, rekao mu je Lazarević. „Sutra idem nešto na put.“
Očigledno nezadovoljan što će morati da sačeka, Radulović se ipak odlučio da ga preko telefona pita šta je hteo. Ono što sledi je ključni deo razgovora.
„Slušaj, samo na brzaka da te pitam nešto. Znaš onaj moj drug (misli na Šarića, sudeći po prethodnom razgovoru), ono što smo onaj put gledali kod tebe, ovaj, za njega?“, kaže Radulović. „Da nema nešto da, ovaj, stalno ga neko pali da ima nešto protiv njega (istraga).“
Radulović u razgovoru ističe i kako je njegov prijatelj pošten: „Ma dečko ništa ne radi. Potpuno normalan čovek, radi potpuno pravi biznis!“
Lazarević svojim odgovorom potvrđuje da je već učinio istu uslugu Raduloviću.
„Pa, ajde, videću to ponovo u sredu.“
„Ajde. Znaš kako se zove, je l’ tako?“, pita ga Radulović izbegavajući da kaže ime svog prijatelja.
„Znam, znam“, kaže mu Lazarević i njih dvojica ubrzo, u prijateljskom tonu, završavaju razgovor.
Ovih pet razgovora, prema Tužilaštvu za organizovani kriminal, ključni su dokaz da je Lazarević kriminalcima dostavljao poverljive informacije iz policije.
Tužilac Saša Ivanić u optužnici tvrdi da su ubrzo nakon poslednjeg telefonskog razgovora članovi kriminalne grupe promenili način na koji komuniciraju i postali pažljiviji, što je, po njemu, još jedan dokaz da su od Lazarevića saznali da se protiv njih vodi istraga.
O tome je na sudu govorio i bivši član narko-kartela Draško Vuković, koji je postao svedok saradnik. Ispričao je da mu je jedan od šefova grupe krajem 2008. otkrio da su pod istragom.
„On je kazao da obavezno moramo da promenimo komunikaciju telefonsku, jer nas BIA prati, ali da imamo čoveka u policiji koji će nam javit preko Radulovića šta i kako“, ispričao je Vuković. „Dogovorili smo se da ja osmislim neki novi način komunikacije, pa smo prešli na internet komunikaciju, preko mejlova koje nismo slali, već čuvali u draftovima (neposlate poruke).“
Sa snimljenim razgovorima, svedočenjem Vukovića i još jedne osobe, tužilaštvo je verovalo da ima jak slučaj protiv Dačićevog bivšeg šefa kabineta, kojeg je optužilo 2014. godine.
Kada je predmet, međutim, došao u ruke sudije Danka Lauševića stvari su krenule nizbrdo.
Poznanik iz afere „kofer“
Na iznenađenje tužilaštva, sudija Laušević odlučio je da snimci telefonskih razgovora ne budu dokazi – i izbacio ih iz postupka. Oni su potom zapečaćeni tako da nikad ne budu dostupni javnosti. Transkripti ključnih razgovora, međutim, citirani su u drugom dokumentu i do njega su došli novinari KRIK-a.
Bez ovih razgovora nije bilo šanse da se slučaj istera do kraja. Lazarević je, tako, na kraju oslobođen.
„Ostale su samo korice predmeta. Od dokaza nije ostalo bukvalno ništa!“, požalio se tužilac Saša Ivanić na sudu.
Izbacivanje razgovora iz dokaza, iako ključna, nije jedina kontroverza koja je pratila ovo suđenje. Bilo je nejasno, pre svega, zbog čega je slučaj uopšte stigao u ruke sudije Lauševića.
Lazarević je bio optužen kao član Šarićeve kriminalne grupe i očekivalo se da će postupak protiv njega biti dodeljen sudiji Siniši Petroviću koji je u tom trenutku već četiri godine sudio ovoj grupi u postupcima za šverc kokaina i pranje novca. On je dobro poznavao predmet, dokaze, prisluškivane razgovore i kako je narko-kartel funkcionisao.
Umesto Petrovića, slučaj je dobio sudija koji se već bavio ljudima bliskim Dačiću u drugom, javnosti dobro poznatom, slučaju.
Laušević je ranije sudio njegovim saradnicima optuženim za davanje mita u slučaju poznatom kao „afera kofer“. Oslobodio ih je tvrdeći da nema dokaza da je optuženi koji je nosio kofer znao da je u njemu novac pošto ga nije otvorio. Sam Dačić bio je prisutan prilikom primopredaje novca, ali je otišao pre nego što je upala policija i nije bio optužen.
Iz Višeg suda u Beogradu tvrde za KRIK da je pukom slučajnošću Lazarevićev predmet dopao baš Lauševiću.
„Predmet je automatski dodeljen sudiji Danku Lauševiću koji je bio na redu za dobijanje novih predmeta“, kažu iz suda. Tvrde da to nije bila odluka predsednika suda Aleksandra Stepanovića.

Ceo text na linku ispod

https://www.danas.rs/politika/razgo...cevog-sefa-kabineta-proveri-ovo-za-mog-druga/
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.