Никад нисам имао разговор са психологом али све више размишљам о томе па ме занима шта реално може да се очекује од тог разговора ? Који је циљ психолога у том разговору ?
-
- Popularno:
- Zašto su homoseksualci feminizirani?
- Uteha za sebe - samosažaljenje
- Nikada kriv
- Da li častite vaše radne kolege povodom...
- Ne smemo da dozvolimo opet
- Женска моћ освајања?
- Na masovno zatvaranje preostalih...
- Трамп: Штета у Лос Анђелесу већа него...
- А ко после Вучића?
- Gde nam je predsednik?
Разговор са психологом?
- Začetnik teme fanstebre
- Datum pokretanja
Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 227.945
A s nekim penzionerom sa sela mozda vise moze da ti pomogne
Kćerka Direktora Cirkusa
Legenda
- Poruka
- 52.670
Zavisi koju metodu psihoterapije koristi.
- Poruka
- 34.652
Razgovarala sam sa psihologom T.
Da skratim priču.
Posle druge rečenice, žena se tako rasplakala i rekla da sagoreva u poslu, da ne može više..
Toliko je bila divna da smo otišle na kafu dole u bolnički restoran. Otišla sa osmehom, a ja na bus, sa sve njenim i svojim problemima.
Da skratim priču.
Posle druge rečenice, žena se tako rasplakala i rekla da sagoreva u poslu, da ne može više..
Toliko je bila divna da smo otišle na kafu dole u bolnički restoran. Otišla sa osmehom, a ja na bus, sa sve njenim i svojim problemima.
- Poruka
- 5.495
Psiholog će, u toku razgovora, izneti svoje mišljenje, ponudiće ti neka rešenja problema o kojima treba da razmisliš. Ukoliko psiholog proceni da imaš psihički poremećaj koji mora da se leči medikamentima, poslaće te kod psihijatra.
U svakom Domu zdravlja imaš i psihologe i psihijatre.
pikax
Buduća legenda
- Poruka
- 36.427
Cilj je da ti pomogne.
Droid
Legenda
- Poruka
- 51.065
Voleo bih da mi kaže psiholog kako da pomognem sebi jer sam u depresiji jer nemam probleme.
Zelena milja
Poznat
- Poruka
- 7.064
Da razgovara sa tobom i na osnovu tvojih odgovora ponudi savet. Ili par saveta. Usmeri te na ono o čemu bi trebao da razmišljaš.
Preporuči psihijatra ukoliko je potrebno.
Belgradeboy
Elita
- Poruka
- 18.046
Ako je mlado žensko moze da očekuješ svašta.
- Poruka
- 34.652
Akcent "da očekuješ"?
Smatrajući da imam problem koji sve više uništava moj život potražio sam pomoć psihijatra koji mi je predložio grupnu terapiju koju psiholog vodi Bio sam u nedoumici i malo razočaran jer sam jasno stavio do znanja da mi treba pomoć i da mi je trebalo hrabrosti prvo kod njega doći Kada sam se napokon osmelio i otišao kod psihologa, dočekao me je hladan tuš jer je psiholog predložio grupnu terapiju U mom gradu tako nešto na nivou bolnice ne postoji Dobio sam adresu privatnog stana gde se izvode takve terapije Nisam hteo u tu priču da udjem jer prvo papreno se plaća a drugo ne želim baš okolo da se raspravlja o mojim problemima jer smatram da treba stručnjak time da se pozabavi jer na pitanje da li ću hteo bih odgovor nikada Na kraju su mi probleme malo utihnuli primarni specijalisti prepisujući mi morfijum plus još dodatne opijate zbog hroničnog bola koji me sve više razara .Uzeo sam i jednog krznatog prijatelja kojeg mi je predložio lekar opšte prakse koji je jedodatno uskočio i pomogao mi da malo ulepšam sivu svakodnevnicu i hvala mu na tome
Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 227.945
Znaci zlo
- Poruka
- 5.495
Misliš na cenu psihoterapija u privatnim ordinacijama? Ako je tako, složila bih se sa tobom.
Обавио сам разговор и закључак је да имам социјалну фобију. У суштини све ми је рекла што сам знао, а знао сам да имам проблем са социјализацијом и да је то изазвано превише заштитничким ставом родитеља кроз одрастање и то смо кроз разговоре утврдили некако спонтано и једногласно. Проблем је само у томе што сам потрошио двадесете године да схватим шта ми се догађа, а да сам макар са 20-21 годину ишао код психолога можда би све било другачије али то је опет она прича о прошлости којом не желим да се бавим.
Објаснила ми је и да човек може имати дуге периоде потискивања тј. мисли да је превазишао то, а онда га одједном поново стигне што се мени и десило. Такође ово стање може довести до ткзв избегавајућег и зависног поремећаја личности што доводи до тога да човек постане толико пасиван да без утицаја и контроле других не може да функционише и кад премотам филм цео мој живот је управо то у великој мери. Предложила ми је психотерапију али ћу да пробам да се изборим без медикамената па ако не успем онда ми то остаје.
Невероватно је да нешто што је потпуно безазлено другима некоме може да буде такво оптерећење да га паралише. И дан данас имам неку врсту пресије, треме кад се нађем у некој групи људи било да је то теретана или неки догађај, свестан сам те социјалне стидљивости и тог осећаја, свестан сам да је то само у мојој глави, да нема разлога за то чак сам научио да одглумим да не изгледам као тремарош али то је просто нешто што је изван свесне контроле ума и колико год да сам ја себе тренирао да споља не делујем тако кад ме други посматрају, изнутра се осећам скроз другачије. Мозак је чудо
Објаснила ми је и да човек може имати дуге периоде потискивања тј. мисли да је превазишао то, а онда га одједном поново стигне што се мени и десило. Такође ово стање може довести до ткзв избегавајућег и зависног поремећаја личности што доводи до тога да човек постане толико пасиван да без утицаја и контроле других не може да функционише и кад премотам филм цео мој живот је управо то у великој мери. Предложила ми је психотерапију али ћу да пробам да се изборим без медикамената па ако не успем онда ми то остаје.
Невероватно је да нешто што је потпуно безазлено другима некоме може да буде такво оптерећење да га паралише. И дан данас имам неку врсту пресије, треме кад се нађем у некој групи људи било да је то теретана или неки догађај, свестан сам те социјалне стидљивости и тог осећаја, свестан сам да је то само у мојој глави, да нема разлога за то чак сам научио да одглумим да не изгледам као тремарош али то је просто нешто што је изван свесне контроле ума и колико год да сам ја себе тренирао да споља не делујем тако кад ме други посматрају, изнутра се осећам скроз другачије. Мозак је чудо
Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 227.945
Uuu znaci tableta resava socijalnu fobiju,da se ne zove ko neka pilula za lilula
- Poruka
- 5.495
Rešava, pa se ukida kada je nekome bolje.
Banovic_Strahinja
Primećen član
- Poruka
- 711
Druze, ja nisam strucnjak ni psiholog, pa uzmi moje misljenje s dozom zadrske, ali mi se ne svidja niti cinjenica da je drustvenu fobiju htela da resava medikamentima, dokazano je da vecina medikamenata ukljucujuci benzodiajazepine dugorocno odmazu vise nego sto pomazu.
Drugo socijalna fobija tesko da je uzrok tvojih problema, vec je verovatno posledica neceg drugoga, odnosno mislim da niste nasli koren problema.
Nastavi da radis terapije, a takodje pokusavaj polako da radis nesto, da se polako izlazes i navikavas na nesto, a usput ibrati paznje na emocije i da li su te emocije korisne ili se moraju menjati?
Па зато сам и скептичан према тим терапијама таблетама, не бих се упуштао у то без преке потребе, трудим се да то избегнем и да санирам себи мисли без тога сад кад знам шта је узрок и позадина свега. Нашли смо корен....детињство, одрастање под превеликом заштитом родитеља, изолација од свега, програмирање несигурности у детету итд.
Banovic_Strahinja
Primećen član
- Poruka
- 711
Ok, ovaj idgovor ima smisla vise od prethodnog- programiranje nesigurnosti u detetu, verovatno ima jos toga, vazno je da se resis “gremlina”, a obrati paznju na bivse veze ili pokusaje veza, kad i kako si se samo- sabotiraoi zasto bi to moglo biti, razgovaraj o tome s psihologom- no zapamti da ti psiholog ne sme biti prijatelj, ona mora biti racionalna, a ti moras biti iskren.
Sto se lekova tice, verovatno ti je prolaktin povisen, to bih ti savetovao da proveris i da ga spustis, i drzis na oku,
druga stvar koja moze biti aktuelna je estrogen, ako nemas jutarnje erekcije onda je povisen, izmeri E2 (estradiol) i takodje ga dovedi na dobru razinu oko 20 pg/ml (zvanican preporucen nivo je pogresan).
Usput, ovo sto radis je dobro, nije lak put, ali je uspravan, zapravo bih te ocenio kao jednog od inteligentnijih i “normalnijih” clanova foruma, samo sto si ti svestan svojih problema.
Естрадиол ми је 38,1 пг/мл мада су они дали референтне вредности од 23.8 - 52.2
Тестостерон ми је 22.8 а горња вредност је 22.7 пг/мл
Пролактин и остале полне хормоне нисам проверавао. Имам благу инсулинску резистенцију већ 2 године, а можда и већи део живота али сам је открио први пут пре 2 године.
У периоду негде од 10 до 18-19 године сам малтене живео на слаткишима и мислим да ми је то урнисало ендокрини систем јер сам био екстремно бубуљичав свуда по телу па и по лицу и те бубуљице које сам имао до 20-21 године су за мене један од већих разлога што сам у једном тренутку живота постао екстремно социјално анксиозан јер поред тога што су ме родитељи превише контролисали и онемогућили ми да сазрим имао сам и тај проблем па сам малтене био одбачен од девојака и кад се све то споји епилог је врло логичан.
Да се нисам цео живот борио са тим кроз тренинг мислим да сад не би био способан ни да пишем, а камо ли да функционишем јер би био у 10 пута горењм стању физички што би повукло и 10х горе стање на менталном нивоу.
Негде кад сам имао 22 године сам стекао свест о исхрани, схватио сам одакле су те бубуљице, и уз тренинг то ме је задржало да останем колико толико функционалан, да не флипнем скроз. Ко кроз ово није прошао не може да зна како је јер људи не могу да појме ствари које нису доживели сами.
Ја ово што пишем не би могао да изговорим тј. не би уживо могао да одговорим на овај начин како одговарам писано, не би могао да се сетим свега па би било конфузно и превише сажето иако сам ово написао у једном даху али кад треба одговорити усмено онда је ето та блокада, мозак ми спорије ради, нема шансе да могу да одговорим овако опширно и то је просто ван моје контроле и зато ме људи цео живот перципирају као тихог, мирног, неког ко не прича пуно али ето кад каже то обично има смисла јер сам научио да одговарам кратко и сажето зато што сам имао фобију од говора у јавности и онда сам гледао да сваку конверзацију упростим да би се што пре "решио" те "напасти" као што је разговор са неким.
Ја сам сигурно имао генетске предиспозиције за ове стање јер од најранијих ногу сам показивао ту неки превелику повученост као дете и трему од првог дана у школи па на даље али кад се на то дода чињеница да сам одрастао под дебелим стакленим звоном и да су ми у том звону наивни родитељи исказивали љубав слаткишима и вероватно упропастили ендокрини систем детету, из најбоље намере, то онда јасно говори да никакве шансе нисам имао и да заправо једину шансу имам тек сад кад сам свестан свега тога.
А са непуних годину дана као беба сам једва преживео килу тако да од старта је било јасно да са мном нешто није како треба. Мислим да се чак на мени физички види утицај погрешног одрастања јер висок сам скоро 1.90, а шаке су ми танке, мршаве...иако тренирам годинама и иако имам чврст стисак али тај визуелни утисак је као да имам дечије шаке и неки сегменти тела као да се нису никад развили до краја, рецимо вилица ми је уска јер сам предуго цуцлао цуцлу као мали и то сам сазнао од једног од бољих зубара да је то разлог што ми је вилица уска, што су ми зуби благо ка унутра итд.
Тако да све је погрешно било од првог дана до краја пубертета, а ова социјална анксиозност ми дође као неки негативни шлаг на торти. И сад ја ово да причам некоме кога знам не пада ми на памет јер знам какви су људи, сви би ме гледали другачијим очима и удаљавали се полако тако да сам зато отишао психологу, борим се сам са собом, не желим да ме било ко ко ме зна гледа кроз призму овог мог проблема, покушавам да нађем позитивну тему у свим социјалним ситуацијама и то је то
Тестостерон ми је 22.8 а горња вредност је 22.7 пг/мл
Пролактин и остале полне хормоне нисам проверавао. Имам благу инсулинску резистенцију већ 2 године, а можда и већи део живота али сам је открио први пут пре 2 године.
У периоду негде од 10 до 18-19 године сам малтене живео на слаткишима и мислим да ми је то урнисало ендокрини систем јер сам био екстремно бубуљичав свуда по телу па и по лицу и те бубуљице које сам имао до 20-21 године су за мене један од већих разлога што сам у једном тренутку живота постао екстремно социјално анксиозан јер поред тога што су ме родитељи превише контролисали и онемогућили ми да сазрим имао сам и тај проблем па сам малтене био одбачен од девојака и кад се све то споји епилог је врло логичан.
Да се нисам цео живот борио са тим кроз тренинг мислим да сад не би био способан ни да пишем, а камо ли да функционишем јер би био у 10 пута горењм стању физички што би повукло и 10х горе стање на менталном нивоу.
Негде кад сам имао 22 године сам стекао свест о исхрани, схватио сам одакле су те бубуљице, и уз тренинг то ме је задржало да останем колико толико функционалан, да не флипнем скроз. Ко кроз ово није прошао не може да зна како је јер људи не могу да појме ствари које нису доживели сами.
Ја ово што пишем не би могао да изговорим тј. не би уживо могао да одговорим на овај начин како одговарам писано, не би могао да се сетим свега па би било конфузно и превише сажето иако сам ово написао у једном даху али кад треба одговорити усмено онда је ето та блокада, мозак ми спорије ради, нема шансе да могу да одговорим овако опширно и то је просто ван моје контроле и зато ме људи цео живот перципирају као тихог, мирног, неког ко не прича пуно али ето кад каже то обично има смисла јер сам научио да одговарам кратко и сажето зато што сам имао фобију од говора у јавности и онда сам гледао да сваку конверзацију упростим да би се што пре "решио" те "напасти" као што је разговор са неким.
Ја сам сигурно имао генетске предиспозиције за ове стање јер од најранијих ногу сам показивао ту неки превелику повученост као дете и трему од првог дана у школи па на даље али кад се на то дода чињеница да сам одрастао под дебелим стакленим звоном и да су ми у том звону наивни родитељи исказивали љубав слаткишима и вероватно упропастили ендокрини систем детету, из најбоље намере, то онда јасно говори да никакве шансе нисам имао и да заправо једину шансу имам тек сад кад сам свестан свега тога.
А са непуних годину дана као беба сам једва преживео килу тако да од старта је било јасно да са мном нешто није како треба. Мислим да се чак на мени физички види утицај погрешног одрастања јер висок сам скоро 1.90, а шаке су ми танке, мршаве...иако тренирам годинама и иако имам чврст стисак али тај визуелни утисак је као да имам дечије шаке и неки сегменти тела као да се нису никад развили до краја, рецимо вилица ми је уска јер сам предуго цуцлао цуцлу као мали и то сам сазнао од једног од бољих зубара да је то разлог што ми је вилица уска, што су ми зуби благо ка унутра итд.
Тако да све је погрешно било од првог дана до краја пубертета, а ова социјална анксиозност ми дође као неки негативни шлаг на торти. И сад ја ово да причам некоме кога знам не пада ми на памет јер знам какви су људи, сви би ме гледали другачијим очима и удаљавали се полако тако да сам зато отишао психологу, борим се сам са собом, не желим да ме било ко ко ме зна гледа кроз призму овог мог проблема, покушавам да нађем позитивну тему у свим социјалним ситуацијама и то је то
Poslednja izmena od moderatora:
Banovic_Strahinja
Primećen član
- Poruka
- 711
Trebas spustiti malo estradiol, referentne vrednosti su jedno optimalne su drugo, testosteron je odlican sto je znak da nisi unistio endokrini sistem, sto se insulinske resistencije tice to nije problem moze se restartovati, jaka vezba s manje ugljenih hidrata, nakon nekog vremena ce biti ok, introverntost je orodjena karakteristika i nije mana sama po sebi, takodje ovo za donju vilicu je verovatno genetski i takodje nije toliki problem- problem je sto ti sebe dozivljavas u negativnijem svetlu no sto bi trebao i to je citava sustina tvog problema i to je ono na cemu trebas raditi, videti kako si stekao te "gremline" tj negativne programe koje treba eliminisati i polako raditi konkretno, tj izlagati se izazovima (korak po korak, ne siliti previse), po samom tvom nacinu pisanja i rezonovanju se vidi da nemas nekih mentalnih problema, nema nekih kontradikcija, jednostavno previse kriticno sudis o sebi, a onda to verovatno vodi ka samo-sabotazi, zapravo meni se tvoja pozicija ne cini uopste tako losa, preduzeo si ozbiljne korake i na dobrom si putu, samo trebas istrajati.
Svakoj osobi mozes naci milion mana, uostalom svaka vrlina je ujedno i mana, neke stvari mozes popraviti, neke treba prihvatiti,
zbog stresa ti je prolaktin sigurno povisen- a to automatski znaci da ti je dopamin snizen, tako da snizavanjem prolaktina ces si olaksati situaciju.
Vezba je dobra stvar, predlozio bih ti da se oprobas u borilackim vestinama, to ce ti pomoci u socijalizaciji, a povecat' ce ti i samopostovanje i samopouzdanje.
Predlozio bih ti ili brazilski jiu-jits ili judo, a mozes dodati i boks.
Svakoj osobi mozes naci milion mana, uostalom svaka vrlina je ujedno i mana, neke stvari mozes popraviti, neke treba prihvatiti,
zbog stresa ti je prolaktin sigurno povisen- a to automatski znaci da ti je dopamin snizen, tako da snizavanjem prolaktina ces si olaksati situaciju.
Vezba je dobra stvar, predlozio bih ti da se oprobas u borilackim vestinama, to ce ti pomoci u socijalizaciji, a povecat' ce ti i samopostovanje i samopouzdanje.
Predlozio bih ti ili brazilski jiu-jits ili judo, a mozes dodati i boks.
Врло је могуће да имам негативније мишљење о себи него што би то реално требало, превише сам самокритичан и свестан сам тога али сам то погрешно доживљавао као нешто добро али то је неки програм у глави који не могу преко ноћи да променим јер цео живот ме мори тај анксиозни осећај и није лако рестартовати се са тих подешавања. Комплекс ниже вредносит је сигурно присутан. Велик је проблем и то што је немогуће очекивати разумевање околине тако да сам имао разне ситуације у животу где сам се лоше постављао због те анксиозности, а људи су мислили да их кулирам, одбацујем. У ствари то и није проблем то је реалност.
Размишљао сам о боксу или кик боксу.
Размишљао сам о боксу или кик боксу.
Poslednja izmena:
Banovic_Strahinja
Primećen član
- Poruka
- 711
Previse si kritican i prema sebi i prema drugima- a ovo je povezano.
Previse paznje obracas na negativne stvari i uvelicavas njihov znacaj- npr prevare u braku nisu ni blizu toliko ceste koliko ti mislis, a nije mi bas ni jasno kako si dosao do tog zakljucka; slazem se da ce trebati vremena da sve to reprogramiras, ali pokusaj da kad dobijes negative misli sam sebe zapitas za tacnost tvojih zakljucaka, tj upotrebi kriticko razmisljanje protiv samokrite i kritike drugih.
