Original postavio PticaKojaLetiIznadGrada Pogledaj poruku
Посттрауматског стреса има код оних који су ратовали, али и код оних који нису ратовали, али су живели на ратном подручју. Свакодневна забринутост за свој или живот своје деце, брачног партнера, рођака, неизвесност шта ће се сутра десити, немаштина, призори мрвих и рањених... довољно је провести 3-4 месеца у оваквом окружењу, па да особа оболи од ПТСП-а.
Иначе заблуда је да већина ветерана оболи од ПТСП-а због тога што је учествовала у злочинима и сл. - главни узрок који доводи до шока јесте невероватна суровост цивилног друштва, где су главне жртве ратни ветерани - пре свих добровољци, али и резервисти који нису побегли, већ су сматрали да им је и дужност и част бранити свој народ. За разлику од пропаганде нацистичких НВО-а, главни мотив ратних ветерана за учешће у рату, била је љубав. Сви они су - како момци тако и ожењени, у потпуности били свесни да рат није игра и да постоји велика шанса да ће у њему бити убијени или бар тешко рањени. Па и поред тога - из љубави према свом народу и држави, отишли су у рат. И када се рат заврши, психо-емоционално отворени (љубав увек отвара човека) врате се у средину где лукавост, подлост, мржња, провизије, егоизам... представљају основни морал друштва.
Тада пукну.
Puknu kada treba da kazu sebi da su bili budale sto su isli da ubijaju ljude koji im se nisu zamerili u ime onih koji su i jedne i druge opljackali.Ovde se toliki nacionalizam isteruje zato da se ne bi ,sebi i drugima priznalo da smo bili idijoti....U psihologiji postoji pojam emocionalne investicije...Sto veca investicija ,to se teze odustaje....
Kao kockanje ,"jos samo malo pa cu da se vratim i uzmem im sve pare...." i tako dok ne dodje djavo po svoje....