Deset miliona uvreda narodu
Milorad Vučelić
novembar 7, 2010
Pre nekoliko decenija tadašnji komunistički gradonačelnik Beograda, arhitekta Bogdan Bogdanović, zbog nestašice struje javno i zvanično je zatražio da savesni građani policiji prijave svakoga ko ne štedi struju i ima upaljenu sijalicu viška. Za prijavljivanje nije nuđena nikakva materijalna nadoknada. Potkazivanje je bilo dokaz jačanja tzv. „socijalističkog morala“. Održavala se u životu tradicija informbirovskog prijavljivanja i doušništva iz 1948. godine.
Naš Nobelovac Ivo Andrić, rekao je da je jedno od najvećih poniženja kao pripadnik svoga naroda doživeo onda kada je, početkom fašističke okupacije, na Radio Beogradu čuo saopštenje nemačke komande, u kojem ona zahteva od građana Srbije da prestanu sa potkazivanjem. Gestapo i Specijalna policija bili su pretrpani istinitim, ili lažnim prijavama. Bilo je Srba koji su besomučno prijavljivali jedni druge, i to bez novčane nadoknade. Potkazivači su to smatrali obavezom prema okupacionom režimu i dokazom da su lojalni i da poštuju aktuelne naredbe.
Dostavljača, izdajnika i cinkaroša ima, i uvek je bilo. Mogli bi početi od Jude, ali ovde pominjemo samo relativno skore masovne pojave širenja i podsticanja najnižih ljudskih sklonosti. U to svakako spada, sve ono što se dešava poslednjih dana u vezi sa ucenom glave generala Ratka Mladića. Vlada Srbije, nemajući poverenja u savesnost i raspoloženje svog naroda, ucenila je glavu Mladića na 10 miliona evra (Videti tekst Uglješe Mrdića „Neuhvatljivi Ratko Mladić na Divljem zapadu“). Rešila je da na krajnje uvredljiv način koristoljublje i najniže ljudske strasti afirmiše kao vrhunske građanske vrline. A kakva bi to vrlina bila, ako se u ovom svetu ne bi mogla izraziti ili platiti novcem. Probale su naše vlasti sa milionom evra da nagrade doušništvo, kao građansku i ljudsku vrlinu. Nije išlo. Milion evra nije bilo dovoljno. Vrline nacije su zakazale. Nerazuman narod, već su rekli neki moćni stranci.
Naši evroatlantisti su onda primenili jedno od poznatih pravila „filozofije“, na kojoj počiva njihov svet: „Ako ne možeš nešto da rešiš s novcem – probaj sa mnogo novca“. I odlučili su da vrlinu i dužnost, po njihovoj slici i prilici, nagrade sa deset miliona evra. Ponuđen telefon za dostave usijao se. Zli jezici čak govore da su se, privučeni visokom novčanom sumom od 10 miliona evra, na poznati broj telefona 9191, nevešto prikrivajući identitet, već javili Karla del Ponte i Serž Bramerc. Sumnja se čak da je upad u restoran „Bajku“ i etno selo na Bukulji bio rezultat njihove dojave, ili nekih, visoko tehnoloških satelitskih nalaza.
Jutarnje komšijske zajedničke kafe pretvaraju se u pažljivo pregledanje stana. Šetači se sve više ispitivački zagledaju jedni u druge. Brojni muškarci već su počeli da iz prodornih ženskih pogleda izvlače pogrešne zaključke o svojoj privlačnosti. Pre neki dan, jedan na delu uhvaćeni provalnik strogo se i sa visine izvikao na policajce, rekavši da se obreo u tuđem stanu samo zato što je sumnjao da se tu krije general Mladić, pa je ušao da to proveri. Morali su da ga puste jer je izjavio da ne namerava da prestane sa potragom za generalom, i da ima u planu da u tu svrhu provali u još desetak kuća i stanova. Ako ga slučajno uhapse ili privedu, zapretio je policajcima da će ih prijaviti nadređenima zbog osujećivanja u obavljanju, danas, najprečeg državnog posla i nacionalnog zadatka. Izvikao se pri tom čak i na Vukčevića, Vekarića i obaveštajne službe, jer ne rade svoj posao, pa on tu mora da potura leđa umesto njih. Čak je, kažu, upozorio policajce da je pokušaj njegovog hapšenja samo način da mu preotmu 10 miliončića koje on očekuje.
Uprkos svemu, poželjnih rezultata još uvek nema. Suočeni sa zahtevima za povećanje penzija, neki ministri već su predložili da se veliki broj penzionera mobiliše u rezervni sastav policije, ili u neke nove detektivske privatne agencije i da tako, hvatajući Mladića, zarade povišice koje traže. U taj posao odmah bi se uložilo pomenutih 10 miliona evra, a penzionerima je obećano da će prve pare koje nam pristignu kao kandidatima za EU, biti uplaćene za konsolidaciju penzionog fonda. Rečju, neka na čelu sa Krkobabićem, uhvate Mladića, pa da razgovaramo o povišicama. Ovom predlogu izgleda da se usprotivio samo Rasim Ljajić, rekavši da je to nacionalna uvreda i ponižavanje srpskog naroda.
Primećuje se posle ove desetomilionske ucene i izvesno ekonomsko oživljavanje.
U „Telenoru“ i VIP-u već su spremili privlačne pakete telefonskih usluga. Nude se fantastični popusti za one koji iz njihove mreže zovu broj 9191. Ko bude imao više od dva poziva – učestvuje u nagradnoj igri sa bogatim premijama. Kladionice već pripremaju takmičarske parove Vukčević-Mladić, Đelić-Mladić, sa rokovima do kraja godine, do kraja zime, do 2012. godine.
Nametnuo se još čitav niz pitanja. Da li će građani koji ne prijavljuju Mladića na dežurni telefon, nedvosmisleno pokazati da im novac ne treba i da plivaju u izobilju? Hoće li se na osnovu toga praviti socijalna karta Srbije? Da li će i na koji način oni koji cinkare biti privilegovani u odnosu na druge građane? Oni koji zovu su registrovani u evidenciji, a šta ćemo svi mi ostali? Ko nas evidentira i stavlja na spisak, i kako? Da li će onda samo oni ući u EU, a svi mi ostati pred njenim vratima? Da li će svi oni koji se ne jave na dežurni telefon biti svrstani u antihaški lobi, ili će biti optuženi kao Mladićevi jataci? Da li će ako ne bude rezultata cela nacija morati da prizna da ne zna ništa ili, što je najgore, da je isuviše daleko od evropskih vrednosti?
Kome je uopšte namenjena i čemu služi desetomilionska ucena Mladića? Oni koji ga profesionalno jure za to, već godinama dobijaju platu. Bez rezultata. I dalje moraju da ga gone, bez obzira na visinu ucene. Oni koji to smatraju svojom građanskom dužnošću i svetom obavezom ne znaju gde je i pokazali su se nesposobnim ili ga, pak, prikrivaju, čekajući da se podigne cena pa da umesto jednog zarade deset miliona evra. Pošto su domaće snage nesposobne, hoće li basnoslovna ucena privući strane lovce na ucenjene ljudske glave? Zašto bi neko u Srbiji „trznuo“ na Mladića za deset, kada svi muslimani za Bin Ladena neće za 25 miliona? Zašto nas toliko potcenjuju, kao da smo najgori? Pitanjima nikad kraja.
Ruganjima se ipak nacionalno poniženje ne može savladati. Oni koji su posegli za desetomilionskom ucenom, uvredili su naš narod i prizvali ko zna kakva sve zla. U svom evrounijatskom očajanju i slepilu, još jednom su dokazali da ne veruju u narodni osećaj dužnosti. Pokušali su da podmite njegovu svest i savest i da mu jezik potkazivanja, prodaje i korupcije nametnu kao nešto što „nema alternativu“.
pozdravi mi momka koji ce da te opali veceras i puno pozdrava 
..Al ipak vise gotivim 10 miliona...
dobar mali 
Smaraš 
