Рат у Украјини води се због литијума?

[Straks92]

​

EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Члан Бундестага из ЦДУ Родерих Кизеветер говорио је о литијуму и значају овог ресурса, а као пример навео Русију и рат у Украјини, наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.
Родерих Кизеветер каже да је неопходно заузети регионе Доњецк и Луганск као највећа налазишта литијума.
– Уколико Европа жели да постигне енергетску транзицију, онда су јој потребна сопствена налазишта литијума. Највећа налазишта литијума налазе се у регионима Доњецка и Луганска – рекао је Кизеветер.
Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.
- Запад је ушао у рат на све или ништа против Русије и изгубио. Европа је пре рата имала две опције, да настави да сарађује са Русијом и користи јефтине ресурсе које су добијали, или да јој објави рат, да је сломи и приграби те ресурсе по још јефтинијој цени. Изабрали су други пут и сада се дешава њихова пропаст. Док су САД испуниле своје планиране планове, одсекле су Немачку и Европу од гаса и сарадње са Русијом и сада им продају четири пута скупљи течни гас. С друге стране, САД су успешно почеле да истискују Европу из борбе за најмоћније светске економије, у коју се укључила и Кина - наводи Кизеветер.

Русија као литијумска електрана​

Угледни канадски медиј Global News извештава да би победа у рату претворила Русију у литијумску електрану.
– Русија не само да осваја територије у рату већ постаје литијумска електрана. Усред свег метежа између Украјине и Русије, шокантно је да се Запад спремао да избегава све што је руско, али можда су пропустили мали детаљ. Припремите се, ентузијасти зелене енергије - наоди Глобал њуз.
GlobalData, преко своје матичне компаније Energy Monitor, недавно је представио извештај који открива највеће европске резерве литијума које се налазе у руском региону Донбаса. Конкретно, некадашње украјинско Шевченковско поље у Доњецку и блок Крута Балка у Запорожју сада су под руском контролом.
Овај додатак већ значајним налазиштима литијума у Русији која сада укупно износе 1,5 милиона тона, чврсто осигурава њену позицију међу првих десет на свету, пише канадски медиј.Последице за ЕУ, посебно за Немачку су кључне јер се у великој мери ослањају на овај ретки минерал за производњу зелених енергетских технологија као што су ветротурбине, електрична возила и различити електронски уређаји. Већину резерви литијума држе САД, Аустралија и неколико земаља Јужне Америке. Међутим, приступ овим залихама за ЕУ ће бити скуп. Нажалост, сада се Европа нашла са усамљеним уточиштем, а тај пут неминовно води према Русији - наводи Global News.
Медиј подсећа на горенаведену изјаву посланика немачке ЦДУ који је отворено признаје постојање интереса за резерве литијума од 500.000 тона у региону Донбаса.
Кизеветр је као мотив за подршку ЕУ Украјини означио управо ова налазишта. Он је посебно истакао последице опстанка Донбаса под руском контролом. Поред тога, предложио је да Немачка обезбеди Кијеву веома прецизне крстареће ракете Таурус са дометом од 500 километара. Овакав став сугерише снажну намеру Немачке и ЕУ да приступе богатим ресурсима Украјине.
Неуспела украјинска офанзива оставља ограничене могућности, наговештавајући можда другачији приступ у борби за стицање ресурса.

Литијумски рат​

Недавни потез ЕУ да санкционише руски извоз луксузних дијаманата може изгледати далеко од свакодневног живота просечних грађана, али директно утиче на вишу средњу класу и богате унутар блока. Ова одлука, заједно са другим геополитичким тензијама као што су потенцијални прекиди гасовода и несташице житарица, оптерећује ионако крхку унију држава чланица. Узимајући у обзир ослањање ЕУ на индустрије попут производње аутомобила и извоза рафинисане нафте, последице будућег преласка на електрична возила могу бити незамисливе. Литијум постаје кључни ресурс у таквим променама.
Зависност од удаљених извора за овај стратешки минерал, могла би ескалирати у велики литијумски рат.
Јасно је да би руска победа у сукобу не само да обезбедила територију већ је неочекивано уздиже у једног од највећих поседника резерви литијума. Док је Европа стајала против Русије, сада се суочава са суровом стварношћу да зависи од резерви литијума које држи Русија.

Литијум у Србији​

У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „белим златом 21. века“ пре свега због репутације раста у електроиндустрији.
Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.
Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Како показују доступни подаци, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.

https://www.politika.rs/scc/clanak/646729/ukrajina-na-dobosu

https://www.euronews.rs/evropa/vest...rovina-za-koje-je-zainteresovan-ceo-svet/vest

https://www.politika.rs/scc/clanak/...tijuma-zemlja-koja-ga-poseduje-bice-supersila

Znači ide se i oko litijuma do kraja. Litijum je uzrok rata a ne NATO, nacisti, raketle, prava Rusa. Koji obrt.

 

[dlugomir]

Ja sam vam to pominjao onomad.

https://forum.krstarica.com/threads...-svjetskih-sila.1009178/page-10#post-49623126

 

[jolemisa]

Рат у Украјини води се због литијума, земља која га поседује биће суперсила​

EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Члан Бундестага из ЦДУ Родерих Кизеветер говорио је о литијуму и значају овог ресурса, а као пример навео Русију и рат у Украјини, наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.
Родерих Кизеветер каже да је неопходно заузети регионе Доњецк и Луганск као највећа налазишта литијума.
– Уколико Европа жели да постигне енергетску транзицију, онда су јој потребна сопствена налазишта литијума. Највећа налазишта литијума налазе се у регионима Доњецка и Луганска – рекао је Кизеветер.
Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.
- Запад је ушао у рат на све или ништа против Русије и изгубио. Европа је пре рата имала две опције, да настави да сарађује са Русијом и користи јефтине ресурсе које су добијали, или да јој објави рат, да је сломи и приграби те ресурсе по још јефтинијој цени. Изабрали су други пут и сада се дешава њихова пропаст. Док су САД испуниле своје планиране планове, одсекле су Немачку и Европу од гаса и сарадње са Русијом и сада им продају четири пута скупљи течни гас. С друге стране, САД су успешно почеле да истискују Европу из борбе за најмоћније светске економије, у коју се укључила и Кина - наводи Кизеветер.

Русија као литијумска електрана​

Угледни канадски медиј Global News извештава да би победа у рату претворила Русију у литијумску електрану.
– Русија не само да осваја територије у рату већ постаје литијумска електрана. Усред свег метежа између Украјине и Русије, шокантно је да се Запад спремао да избегава све што је руско, али можда су пропустили мали детаљ. Припремите се, ентузијасти зелене енергије - наоди Глобал њуз.
GlobalData, преко своје матичне компаније Energy Monitor, недавно је представио извештај који открива највеће европске резерве литијума које се налазе у руском региону Донбаса. Конкретно, некадашње украјинско Шевченковско поље у Доњецку и блок Крута Балка у Запорожју сада су под руском контролом.
Овај додатак већ значајним налазиштима литијума у Русији која сада укупно износе 1,5 милиона тона, чврсто осигурава њену позицију међу првих десет на свету, пише канадски медиј.Последице за ЕУ, посебно за Немачку су кључне јер се у великој мери ослањају на овај ретки минерал за производњу зелених енергетских технологија као што су ветротурбине, електрична возила и различити електронски уређаји. Већину резерви литијума држе САД, Аустралија и неколико земаља Јужне Америке. Међутим, приступ овим залихама за ЕУ ће бити скуп. Нажалост, сада се Европа нашла са усамљеним уточиштем, а тај пут неминовно води према Русији - наводи Global News.
Медиј подсећа на горенаведену изјаву посланика немачке ЦДУ који је отворено признаје постојање интереса за резерве литијума од 500.000 тона у региону Донбаса.
Кизеветр је као мотив за подршку ЕУ Украјини означио управо ова налазишта. Он је посебно истакао последице опстанка Донбаса под руском контролом. Поред тога, предложио је да Немачка обезбеди Кијеву веома прецизне крстареће ракете Таурус са дометом од 500 километара. Овакав став сугерише снажну намеру Немачке и ЕУ да приступе богатим ресурсима Украјине.
Неуспела украјинска офанзива оставља ограничене могућности, наговештавајући можда другачији приступ у борби за стицање ресурса.

Литијумски рат​

Недавни потез ЕУ да санкционише руски извоз луксузних дијаманата може изгледати далеко од свакодневног живота просечних грађана, али директно утиче на вишу средњу класу и богате унутар блока. Ова одлука, заједно са другим геополитичким тензијама као што су потенцијални прекиди гасовода и несташице житарица, оптерећује ионако крхку унију држава чланица. Узимајући у обзир ослањање ЕУ на индустрије попут производње аутомобила и извоза рафинисане нафте, последице будућег преласка на електрична возила могу бити незамисливе. Литијум постаје кључни ресурс у таквим променама.
Зависност од удаљених извора за овај стратешки минерал, могла би ескалирати у велики литијумски рат.
Јасно је да би руска победа у сукобу не само да обезбедила територију већ је неочекивано уздиже у једног од највећих поседника резерви литијума. Док је Европа стајала против Русије, сада се суочава са суровом стварношћу да зависи од резерви литијума које држи Русија.

Литијум у Србији​

У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „белим златом 21. века“ пре свега због репутације раста у електроиндустрији.
Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.
Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Како показују доступни подаци, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.

https://www.politika.rs/scc/clanak/...tijuma-zemlja-koja-ga-poseduje-bice-supersila

Znači ide se i oko litijuma do kraja. Litijum je uzrok rata a ne NATO, nacisti, raketle, prava Rusa. Koji obrt.

Znaci da ocekujemo,ili napad sa zapada,ili od Rusa.

 

[kiriku1]

Rat se mozda vodi zbog litijuma, ali zemlja koja ga ima nece biti supersila...Ona ce biti na pocetku lanca, a naveci profit od litijuma imace zemlje koje na kraju prave finalni gotov proizvod za koji je potrebno najvise znanja i nauke.... Sirovina bez toga nema nikakvu vrednost i ona je uvek neuporedivo jeftinija od krajnjeg proizvoda koji je kreiralo ljudsko znanje...Znamo dobro koje su oduvek zemlje najbogatije sirovinama, a znamo i koje imaju najrazjenije skolstvo i najrazvijeniju tehnologiju.....Ne moze se tu nista menjati, nema nikakve logike i mogucnosti za tim, jedino ce u zemlji koja poseduje litijum postojati jos vise takjkuna i milionera, ali sistem se u njima nece promeniti u odnosu na obicne stanovnike...
Znaci li ova tvrdnja da cemo od naseg litijuma mi imati vise koristi od Nemaca? N, to bi bilo i nemoguce i nepravedno...

 

[SajaBg]

...наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.

Da, kao što su sve druge rudarske države supersile

Sa rudarenjem može samo da se bude kolonija. Prljava zagađena kolonija. I ništa više.

 

[Sensei]

Znaci da ocekujemo,ili napad sa zapada,ili od Rusa.

Da, ako im ne damo da kopaju milom

 

[Neda]

Kojoj će nas strani prodati pitanje je sad tj ko više nudi.

 

[Straks92]

Уторак, 26.11.2024.

Украјина на добошу​

Страни прсти су у украјинском меду, помоћ је параван за извлачење богатства… жито, литијум и ретки метали су на нишану странаца, купи или отми

EPA-EFE/SERGEY KOZLOV
Сједињеним Државама су потребни украјински ретки метали, укључујући литијум, и намеравају да их узму као накнаду за војну помоћ, отворено је рекао руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
А амерички сенатор Линдзи Грејем, од раније познат по русофобним изјавама, као да је потврдио тезу руског министра.
„Украјина је изузетно корисна за САД будући да обилује вредним природним ресурсима, и спремна је да преговара са Вашингтоном на тему споразума о експлоатацији,
Републикански сенатор из Јужне Каролине рекао је за "Фокс њуз" да се у Украјини, напослетку, "ради о новцу".

Може и без договора​

"Знате ли да је Украјина најбогатија европска земља по питању ретких земних минерала?" рекао је он, процењујући вредност природних богатстава Украјине на 2 до 7 биилиона долара.
Грејем је додао да је Украјина спремна да "направи договор са нама", али није Русија.
"У нашем интересу је да осигурамо да Русија не преузме то место", рекао је он, описујући Украјину као "житницу-хранилицу света".
"Можемо да зарадимо новац и имамо економске односе са Украјином. То би нам било од велике користи, уз мир. Доналд Трамп ће направити договор да врати наш новац назад. Добар посао и за Украјину и за нас.", рекао је Грејем.
Новоизабрани председник ће, додао је, такође помоћи у решавању сукоба тако што ће закључити "частан договор" којим би се избегло "понижавање" руског председника Владимира Путина и постављање терена за нови сукоб, закључио је Грејем.
"Доналд Трамп зна како да оконча ратове. Све што Џо Бајден зна да уради је да започне ратове", додао је он.

Агонија није важна​

„Реалност је таква да, без обзира на потпуну пропаст Оружаних снага Украјине на бојном пољу, западни покровитељи кијевског режима настављају да га подстичу с манијакалном упорношћу да настави бесмислени војни сукоб”, констатовао је недавно руски министар Лавров.
Према његовим речима, већина експерата разуме да мирно решење ситуације у Украјини омета подршка Запада кијевском режиму, који је „у агонији”.
„Данас је огромној већини независних експерата потпуно очигледно да је кључни фактор који спречава трагање за путевима мирног решавања украјинске кризе то што Запад наставља да подржава кијевски режим без обзира на очигледну агонију и неспособност да постигне задатке који су му диктирани – да нанесе стратешки пораз Русији или, како су почели да говоре у последње време – макар да ослабе моју земљу”, рекао је Лавров.
Позиционирање америчке помоћи Украјини подсећа на финансирање уносног бизнис пројекта, а не борбених дејстава, оценио је Лавров.
Он је подсетио на то да је упечатљив пример предузетничке делатности САД у Украјини то што су структуре бизнисмена Џорџа Сороша добиле тло са црницом за одлагање хемијског отпада западне индустрије.

Све на продају​

„Већина великих украјинских фабрика и компанија, укључујући оне које производе литијум, продато је истим тим Американцима. Плодно тло им је дато под неограничени закуп, како код нас кажу, за џабе”, додао је Лавров.
Руски министар је, такође, додао да су оптужбе Запада да Русија, наводно, планира да нападне друге земље – измишљотина чији је циљ да се другим државама измами новац за помоћ Кијеву.
„Лукава теза Запада се своди на то да ће се рат завршити уколико Русија престане да ратује, а уколико то учини Украјина – онда ће нестати сама Украјина. У највишим ешалонима САД су дошли чак до тога како ће Русија одмах након тога напасти балтичке земље, Пољску, Финску – шта све неће измислити у нади да ће измамити новац од Конгреса САД и европских парламената, убеђујући их да је неопходно и даље помагати Украјини на штету својих грађана, до последњег долара и евра”, закључио је Лавров.
Лавров је нагласио да интереси украјинског народа у сукобу са Русијом „нити су били нити постоје”, већ постоје само „интереси Англосаксонаца, њихових послушника и злочиначке, труле кијевске елите, која је повезана са Западом обостраном одговорношћу и која се боји да не буде почишћена дан по завршетку рата”.

Заваравање​

Лавров је приметио да већина Украјинаца почиње да схвата „ко је њихов прави непријатељ и ко их већ дуги низ година заварава, плаши Русијом, шири лажи о нашој земљи и поништава нашу заједничку историју”. Он је прецизирао да су „промене у свести Украјинаца јасно видљиве, на пример, на друштвеним мрежама”.
Члан Бундестага из ЦДУ Родерих Кизеветер говорио је недавно о литијуму и значају овог ресурса, а као пример навео Русију и рат у Украјини, наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.
Кизеветер каже да је неопходно заузети регионе Доњецк и Луганск као највећа налазишта литијума.
– Уколико Европа жели да постигне енергетску транзицију, онда су јој потребна сопствена налазишта литијума. Највећа налазишта литијума налазе се у регионима Доњецка и Луганска – рекао је Кизеветер који је отворено признао постојање интереса за резерве литијума од 500.000 тона у региону Донбаса.
Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.
- Запад је ушао у рат на све или ништа против Русије и изгубио. Европа је пре рата имала две опције, да настави да сарађује са Русијом и користи јефтине ресурсе које су добијали, или да јој објави рат, да је сломи и приграби те ресурсе по још јефтинијој цени. Изабрали су други пут и сада се дешава њихова пропаст.

 

[Straks92]

Zato i ne izbija Treći svetski jer će izgleda podeliti plen na kraju.

 

[C0NSIGLIERI]

Рат у Украјини води се због литијума, земља која га поседује биће суперсила​

EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Члан Бундестага из ЦДУ Родерих Кизеветер говорио је о литијуму и значају овог ресурса, а као пример навео Русију и рат у Украјини, наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.
Родерих Кизеветер каже да је неопходно заузети регионе Доњецк и Луганск као највећа налазишта литијума.
– Уколико Европа жели да постигне енергетску транзицију, онда су јој потребна сопствена налазишта литијума. Највећа налазишта литијума налазе се у регионима Доњецка и Луганска – рекао је Кизеветер.
Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.
- Запад је ушао у рат на све или ништа против Русије и изгубио. Европа је пре рата имала две опције, да настави да сарађује са Русијом и користи јефтине ресурсе које су добијали, или да јој објави рат, да је сломи и приграби те ресурсе по још јефтинијој цени. Изабрали су други пут и сада се дешава њихова пропаст. Док су САД испуниле своје планиране планове, одсекле су Немачку и Европу од гаса и сарадње са Русијом и сада им продају четири пута скупљи течни гас. С друге стране, САД су успешно почеле да истискују Европу из борбе за најмоћније светске економије, у коју се укључила и Кина - наводи Кизеветер.

Русија као литијумска електрана​

Угледни канадски медиј Global News извештава да би победа у рату претворила Русију у литијумску електрану.
– Русија не само да осваја територије у рату већ постаје литијумска електрана. Усред свег метежа између Украјине и Русије, шокантно је да се Запад спремао да избегава све што је руско, али можда су пропустили мали детаљ. Припремите се, ентузијасти зелене енергије - наоди Глобал њуз.
GlobalData, преко своје матичне компаније Energy Monitor, недавно је представио извештај који открива највеће европске резерве литијума које се налазе у руском региону Донбаса. Конкретно, некадашње украјинско Шевченковско поље у Доњецку и блок Крута Балка у Запорожју сада су под руском контролом.
Овај додатак већ значајним налазиштима литијума у Русији која сада укупно износе 1,5 милиона тона, чврсто осигурава њену позицију међу првих десет на свету, пише канадски медиј.Последице за ЕУ, посебно за Немачку су кључне јер се у великој мери ослањају на овај ретки минерал за производњу зелених енергетских технологија као што су ветротурбине, електрична возила и различити електронски уређаји. Већину резерви литијума држе САД, Аустралија и неколико земаља Јужне Америке. Међутим, приступ овим залихама за ЕУ ће бити скуп. Нажалост, сада се Европа нашла са усамљеним уточиштем, а тај пут неминовно води према Русији - наводи Global News.
Медиј подсећа на горенаведену изјаву посланика немачке ЦДУ који је отворено признаје постојање интереса за резерве литијума од 500.000 тона у региону Донбаса.
Кизеветр је као мотив за подршку ЕУ Украјини означио управо ова налазишта. Он је посебно истакао последице опстанка Донбаса под руском контролом. Поред тога, предложио је да Немачка обезбеди Кијеву веома прецизне крстареће ракете Таурус са дометом од 500 километара. Овакав став сугерише снажну намеру Немачке и ЕУ да приступе богатим ресурсима Украјине.
Неуспела украјинска офанзива оставља ограничене могућности, наговештавајући можда другачији приступ у борби за стицање ресурса.

Литијумски рат​

Недавни потез ЕУ да санкционише руски извоз луксузних дијаманата може изгледати далеко од свакодневног живота просечних грађана, али директно утиче на вишу средњу класу и богате унутар блока. Ова одлука, заједно са другим геополитичким тензијама као што су потенцијални прекиди гасовода и несташице житарица, оптерећује ионако крхку унију држава чланица. Узимајући у обзир ослањање ЕУ на индустрије попут производње аутомобила и извоза рафинисане нафте, последице будућег преласка на електрична возила могу бити незамисливе. Литијум постаје кључни ресурс у таквим променама.
Зависност од удаљених извора за овај стратешки минерал, могла би ескалирати у велики литијумски рат.
Јасно је да би руска победа у сукобу не само да обезбедила територију већ је неочекивано уздиже у једног од највећих поседника резерви литијума. Док је Европа стајала против Русије, сада се суочава са суровом стварношћу да зависи од резерви литијума које држи Русија.

Литијум у Србији​

У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „белим златом 21. века“ пре свега због репутације раста у електроиндустрији.
Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.
Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Како показују доступни подаци, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.

https://www.politika.rs/scc/clanak/646729/ukrajina-na-dobosu

https://www.politika.rs/scc/clanak/...tijuma-zemlja-koja-ga-poseduje-bice-supersila

Znači ide se i oko litijuma do kraja. Litijum je uzrok rata a ne NATO, nacisti, raketle, prava Rusa. Koji obrt.

Jeste to je sigurno; oni koji imaju naftu i gas ce da uniste najbogatije zemljiste da kopaju litijum za neke baterije.

Radikalna SNS stoka ispira mozak pavijanima preko Politike da Srbija lezi na parama za koje ostali moraju da ratuju.

 

[jolemisa]

Da, ako im ne damo da kopaju milom

Ko ce da nas pita za milost.

 

[Straks92]

DW: Rat u Ukrajini se vodi zbog litijuma i ostalih strateških sirovina za koje je zainteresovan ceo svet​

Ukrajina je jedan od najvećih evropskih i svetskih proizvođaća žitarica, međutim, ova država nije bitna samo zbog toga, jer ono što se krije pod plodnom zemljom je možda i vredniji resurs na globalnom nivou za razvoj ekonomije i sveukupne svetske privrede. Kako piše DW, trenutni rat u Ukrajini se ne vodi samo zbog plodnih poljana, nego prvenstveno zbog litijuma i ostalih rudnih bogatstava koje poseduje ova zemlja.

"Ukrajina ima vredne prirodne resurse kao što su ruda gvožđa i ugalj koje Rusija želi da eksploatiše. Kopajte u zemlju u blizini ukrajinskog grada Dnjeprorudne i pogodićete rudu sa sadržajem gvožđa od preko 60 odsto. Pre rata, svake godine se kopalo oko 4,5 miliona tona ove visokokvalitetne rude gvožđa — od čega se ogroman deo izvozio u Slovačku, Češku i Austriju. Prodajom ovog strateški važnog resursa Dnjeprorudne je zaradjivao na rudnicima u vrednosti od 200 miliona evra (216 miliona dolara) godišnje. Jedna trećina rude je pretopljena u čelik u fabrici na zapadu, u gradu Zaporožju, a zatim je izvezena", pisao je DW o prirodnim bogatstvima Ukrajine.
Sa početkom rata u Ukrajini prestala je i ekonomska delatnost u većini ukrajinskih rudnika, kao i u gradu Dnjeprorudne. Izvoz metalurške rude je automatski pao za skoro 60 odsto u odnosu na predratnu 2021. godinu, a procenjena vrednost ukrajinskih zaliha metalurških ruda na okupiranom delu teritorije je procenjena na 12 milijardi dolara.

Tanjug/AP/Ukraine's 24th Mechanised Brigade

"Kanadski istraživački centar SecDev je 2022. godine procenio ukupnu vrednost depozita u okupiranoj Ukrajini na preko 12 biliona dolara. Pored željezne rude, u Ukrajini se nalaze ključni resursi poput uglja, titanijuma i mangana. Prisutni su i zlato, prirodni gas, nafta, kaolinit, so, gips, cirkonijum i uranijum", pisao je DW.

Upravo područje Dnjepropetrovske oblasti, u kojoj se nalaze grad Nikopolj i Krivi Rog, poprište su najnovijih pokušaja ruske vojske za prodorom dublje u teritoriju Ukrajine, a na osnovu pisanja DW ispostavilo se da su upravo najveća nalazišta rude gvožđa u Ukrajini upravo u toj oblasti.
"Najveće nalazište rude gvožđa u zemlji, basen Krivog Roga, ostaje pod kontrolom Ukrajine, kao i njegovi kombinati za preradu. Ipak, ovaj region je sistematski granatiran sa obližnjih teritorija pod ruskom kontrolom", prenosi DW.

U odnosu na pravce napredovanja ruske vojske, te načine izvođenja operacija, ekomonski analitičar Jaroslav Žalilo smatra da su ciljevi Rusije da uništi ekonomske potencijale Ukrajine.

"Politički plan Moskve je prvenstveno da uništi ekonomski potencijal Ukrajine. Da biste to uradili, nije važno da li ćete zapleniti resurse ili ih uništiti granatiranjem“, rekao je za DW Žalilo, koji je ekonomski analitičar kijevskog Nacionalnog instituta za strateške studije.

Lazar: Zauzimanje prirodnih resursa je jedan od ključnih motiva rata​

Olivija Lazar, saradnik briselskog istraživačkog centra "Carnegie Europe" uzroke i ciljeve rata u Ukrajini vidi u potrazi za prirodnim resursima i njihovom preuzimanju od strane Rusije. Upotrebu sile za preuzimanje kontrole nad strateškim resursima Lazar vidi kao stalnu temu ruske spoljne politike.

"Godinama možemo da posmatramo pritisak Kremlja u Africi, preko Vagnerovih plaćenika, da ima pristup brojnim prirodnim resursima poput zlata i dijamanata, ali i brojnim različitim tranzicionim materijalima kao što su litijum, retki minerali i kobalt", rekla je ona za DW.
Ipak, strateško partnerstvo za resurse sa Ukrajinom Evropska unija je uspostavila u julu 2021. godine, samo nekoliko meseci pre ruske invazije na Ukrajine, a EU je identifikovala 30 prirodnih resursa potrebnih za "zelenu tranziciju", od kojih bi dve trećine trebalo da se nabave iz Ukrajine, pisao je DW.
"Ukrajina ima značajna nalazišta prirodnih resursa zbog kojih bi se ruski rat mogao finansijski isplatiti. Pored litijuma, ispod zemlje su zakopani značajne zalihe nafte, gasa, ruda metala, retkih minerala i plemenitih metala, potencijalno vredni više od 20 triliona dolara. Litijum je ključni materijal za budućnost električnih automobila i mnogih pametnih tehnologija. Ukrajinska ležišta se nalaze u Kirovogradskoj i Donjeckoj oblasti. Kirovograd je i dalje pod kontrolom Ukrajine, dok je veći deo Donjecke oblasti okupiran od strane Rusije. Pre rata, Evropska unija je bacila oko na ukrajinska nalazišta, posebno litijuma. Trenutno uvozi skoro sav ovaj mineral iz Kine. EU i Ukrajina su se 2021. dogovorile o strateškom partnerstvu za sirovine", pisao je DW.

Uprava Carina

S druge strane, Lazarova je istakla kako Rusija prepoznaje da će zbog nedostatka resursa i klimatske krize upravo ona postati jedan od ključnih igrača u budućnosti u pogledu snabdevanja energijom.
"Rusija ima izvesno razumevanje da će je nedostatak resursa izazvan klimatskom krizom učiniti jednim od ključnih igrača u budućnosti u pogledu snabdevanja energijom, lanaca snabdevanja hranom i vodom. Sada vidimo sa napuštenim dogovorom o žitu da Rusija uzima prehrambenu bezbednost kao taoca svojih političkih ambicija. Prirodni resursi proširuju osnovu ruske kontrole suprotstavljajući se EU, suprotstavljajući se NATO-u", dodala je Lazar.
Suštinski istu tezu u pogledu litijuma podržava i Maroš Šefkovič, potpredsednik Evropske komisije koji je istakao da se on u Ukrajini može naći u izobilju, a kritična je sirovina za dekarbonizaciju ekonomije.
"Postoji ogroman potencijal jer se kritična sirovina, neophodna za dekarbonizaciju naših ekonomija, može naći u izobilju u Ukrajini", rekao je Šefkovič.

"Privlačnost Ukrajine leži u strateškim materijalima"​

U pogledu rata u Ukrajini, Lazarova vidi različite ruske ciljeve, ali ističe da ukrajinska privlačnost leži u strateškim materijalima za koje je zainteresovan svet.

"Rusija u suštini ima gomilu različitih ciljeva. Jedan od njih je očigledno da povrati kontrolu nad Ukrajinom. Delovi ukrajinske privlačnosti leže u strateškim materijalima za koje je svet sada u potpunosti zainteresovan za 'zelene tranzicije', ali i za digitalne i odbrambene tranzicije. Rusija traži pristup nizu kritičnih sirovina za sopstvene potrebe u pogledu odbrane, ali iu smislu održavanja partnerstva sa Kinom. Takođe je veoma zainteresovana da osigura da Evropska unija u suštini ne uspe u obećanju svog Zelenog dogovora, a posebno u svom zakonu o klimi, koji zahteva da se Evropska unija dekarbonizuje za najmanje 55 odsto do 2030. godine i da bude potpuno neutralna po pitanju ugljenika do 2050. godine. Ako to ne učini, to će imati demokratske posledice koje će imati odjeka u smislu poništavanja demokratskih struktura unutar Evropske unije", rekla je Lazarova za DW.
Po pitanju evropske zavisnosti od zemalja poput Kine i eventualne ruske igre na tu kartu, Lazarova ističe da je EU potpisala strateško partnerstvo sa Ukrajinom 2021. godine, te da na osnovama tog sporazuma počiva deo evropske podrške Ukrajini u ratu sa Rusijom.
"EU je, kao što smo ranije spomenuli u svojoj vrsti kapsule, sklopila strateško partnerstvo zasnovano na sirovinama sa Ukrajinom u julu 2021. godine, samo šest meseci pre rata. Odnos između EU i Ukrajine u vezi sa budućim naftovodom i sirovinama prethodio je ratu. Dakle, u suštini nema sumnje da je to deo razloga zbog kojih EU želi da održi i podrži Ukrajinu, ali podrška ide mnogo dalje od ovoga. EU je suštinski shvatila da je nešto u pitanju u vezi sa vladavinom prava, u vezi sa demokratskim tkivima, u suštini u pogledu buduće bezbednosti Evrope u celini, a ne samo Ukrajine", istakla je ona i nastavila:

Tanjug/AP/Rodrigo Abd

"Ali ako pogledamo širu sliku, razlog zašto sam tvrdila da je Rusija posebno zainteresovana za ukrajinske resurse u vezi sa kritičnim sirovinama je taj što je Rusija zapravo aktivna ne samo u Ukrajini, već u nizu različitih svetskih lokacija putem drugih sredstava, putem dezinformacija , političkim uticajem, takođe industrijskim uticajem, da pokuša da se uveri da u suštini postane geoekonomski posrednik za sve energetske i industrijske i kritične lance snabdevanja, uključujući hranu u tom smislu, a potencijalno i vodu u budućnosti, što će definisati u suštini budućnost bezbednosti, ne samo iz industrijske i ekonomske perspektive, već i bezbednost u dobu u kome se suštinski javljaju brojni klimatski poremećaji", kazala je Lazarova.
Ona vidi Rusiju kao dugoročnog svetskog geoekonomskog igrača, koji to namerava da postane i ostane, te da je Ukrajina deo te "šahovske igre".
"Dakle, Rusija ima veoma jaku nadležnost u pogledu dugoročne igre, i zato moramo shvatiti borbu za Ukrajinu kao deo veće šahovske partije i deo veće vrste rata koji Rusija vodi protiv Evrope, protiv Ukrajine, i za sopstvenu prevlast u budućnosti", zaključila je Olivija Lazar iz "Carnegie Europe".

Kaščuk: Ukrajina već danas proizvodi sedam odsto svetskog litijuma​

Jedan mineral se posebno izdvaja na listi prekopotrebnih za "zelenu tranziciju", koji je jedan od najtraženijih minerala na svetu, a između ostalog je neophodan za pametne telefone i baterije automobila. Ukrajina pokušava da pridobije na svoju stranu strane investitore obećanjima o "najvećim rezervama litijuma u Evropi", iako konkretne brojke nisu objavljene u javnosti, pisao je DW.
"Ovo je državna tajna, niko vam neće reći. Očekuje se da će iskopavanje litijuma u Ukrajini biti skuplje nego u Južnoj Americi ili drugim delovima sveta, s obzirom na geološku prirodu ležišta. Ako se dodaju dodatni faktori rizika, rudarstvo postaje ekonomski neodrživo", rekao je za DW Dmitro Kaščuk iz ukrajinske Geološke investicione grupe.

Navodno, prema pisanju DW, Rusija je počela da ispituje dva ukrajinska nalazišta litijuma koja su pod njenom kontrom, jer se veruje da postoje ukupno četiri u zemlji. Jedan od njih, u Krutoj Balki, leži u regionu Zaporožja, a pod ruskom okupacijom je od proleća 2022. godine. Drugi, Ševčenko, nalazi se u Donjeckoj oblasti, samo nekoliko kilometara od linije fronta. Australijski investitor koji je dobio dozvolu za rudarstvo za nalazište Ševčenka neposredno pre početka rata, obustavio je projekat.
Pored litijuma, za proizvodnju baterija je krucijalan element i grafit, koji se u Ukrajini nalazi na dva nalazišta koja su pod ruskom kontrolom, dok su ostala četiri pod kontrolom Ukrajine, a Kaščuk tvrdi da je u jednom od njih već počelo rudarenje.

"Grafit se koristi u proizvodnji baterija i priželjkuje se. Dva ukrajinska nalazišta grafita su pod ruskom kontrolom. Ipak, preostala četiri ostaju pod kontrolom Ukrajine, a u jednom je rudarenje već u toku", ističe Kaščuk i zaključuje da Ukrajina može da postane veliki dobavljač titanijuma, jer ova zemlja već danas proizvodi 7 odsto svetskog titanijuma, što je svrstava u prvih pet na svetu, donosi DW u analizi ukrajinskih nalazišta ove vredne rude.

 

[ssmpmd]

U istoriji se nije desilo da se neka sirovina ovoliko hajpuje a da njena cena to ne da ne prati, nego ide u kontra pravcu.

Cena litijuma je u padu već okruglo dve godine, ima ga više nego dovoljno.

Na ovoj ceni se eksploatacija teško uopšte isplati, rudnik u Srbiji je kalkulisan na minimalno duplo većoj ceni litijuma na tržištu.

Pronađene su nove rezerve, otvorili su se neki novi rudnici, dodatno tehnologija napreduje i uskoro će nove baterije potisnuti litijumske.

Sve u svemu potpuno je suludo ratovati za nešto čega na tržištu ima u izobilju.

 

[Straks92]

Zelensky sells Trump a bluff: Ukrainian lithium was not so simple​

November 26th, 2024
23:22

Vladimir Zelensky and Donald Trump. Photo: Office of the President of Ukraineполная версия на сайте

In the "victory plan", Vladimir Zelensky offered the United States and other allies access to critical resources of Ukraine in exchange for continued support of the Kiev regime against Russia. American Republicans, whose candidate Donald Trump will become the next US president, have expressed interest. Only the problem for them is not only that some of the reserves are already in the new territories of Russia. According to Ukrainian scientists, for example, it is impossible to develop domestic lithium deposits now, since there are no corresponding technologies in the world, and the projects themselves will take from 15 years, when the Ukrainian resource may no longer be of interest to investors.

https://www.google.com/amp/s/eadail...p-a-bluff-ukrainian-lithium-was-not-so-simple

 

[capitosinora]

​

EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Члан Бундестага из ЦДУ Родерих Кизеветер говорио је о литијуму и значају овог ресурса, а као пример навео Русију и рат у Украјини, наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.
Родерих Кизеветер каже да је неопходно заузети регионе Доњецк и Луганск као највећа налазишта литијума.
– Уколико Европа жели да постигне енергетску транзицију, онда су јој потребна сопствена налазишта литијума. Највећа налазишта литијума налазе се у регионима Доњецка и Луганска – рекао је Кизеветер.
Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.
- Запад је ушао у рат на све или ништа против Русије и изгубио. Европа је пре рата имала две опције, да настави да сарађује са Русијом и користи јефтине ресурсе које су добијали, или да јој објави рат, да је сломи и приграби те ресурсе по још јефтинијој цени. Изабрали су други пут и сада се дешава њихова пропаст. Док су САД испуниле своје планиране планове, одсекле су Немачку и Европу од гаса и сарадње са Русијом и сада им продају четири пута скупљи течни гас. С друге стране, САД су успешно почеле да истискују Европу из борбе за најмоћније светске економије, у коју се укључила и Кина - наводи Кизеветер.

Русија као литијумска електрана​

Угледни канадски медиј Global News извештава да би победа у рату претворила Русију у литијумску електрану.
– Русија не само да осваја територије у рату већ постаје литијумска електрана. Усред свег метежа између Украјине и Русије, шокантно је да се Запад спремао да избегава све што је руско, али можда су пропустили мали детаљ. Припремите се, ентузијасти зелене енергије - наоди Глобал њуз.
GlobalData, преко своје матичне компаније Energy Monitor, недавно је представио извештај који открива највеће европске резерве литијума које се налазе у руском региону Донбаса. Конкретно, некадашње украјинско Шевченковско поље у Доњецку и блок Крута Балка у Запорожју сада су под руском контролом.
Овај додатак већ значајним налазиштима литијума у Русији која сада укупно износе 1,5 милиона тона, чврсто осигурава њену позицију међу првих десет на свету, пише канадски медиј.Последице за ЕУ, посебно за Немачку су кључне јер се у великој мери ослањају на овај ретки минерал за производњу зелених енергетских технологија као што су ветротурбине, електрична возила и различити електронски уређаји. Већину резерви литијума држе САД, Аустралија и неколико земаља Јужне Америке. Међутим, приступ овим залихама за ЕУ ће бити скуп. Нажалост, сада се Европа нашла са усамљеним уточиштем, а тај пут неминовно води према Русији - наводи Global News.
Медиј подсећа на горенаведену изјаву посланика немачке ЦДУ који је отворено признаје постојање интереса за резерве литијума од 500.000 тона у региону Донбаса.
Кизеветр је као мотив за подршку ЕУ Украјини означио управо ова налазишта. Он је посебно истакао последице опстанка Донбаса под руском контролом. Поред тога, предложио је да Немачка обезбеди Кијеву веома прецизне крстареће ракете Таурус са дометом од 500 километара. Овакав став сугерише снажну намеру Немачке и ЕУ да приступе богатим ресурсима Украјине.
Неуспела украјинска офанзива оставља ограничене могућности, наговештавајући можда другачији приступ у борби за стицање ресурса.

Литијумски рат​

Недавни потез ЕУ да санкционише руски извоз луксузних дијаманата може изгледати далеко од свакодневног живота просечних грађана, али директно утиче на вишу средњу класу и богате унутар блока. Ова одлука, заједно са другим геополитичким тензијама као што су потенцијални прекиди гасовода и несташице житарица, оптерећује ионако крхку унију држава чланица. Узимајући у обзир ослањање ЕУ на индустрије попут производње аутомобила и извоза рафинисане нафте, последице будућег преласка на електрична возила могу бити незамисливе. Литијум постаје кључни ресурс у таквим променама.
Зависност од удаљених извора за овај стратешки минерал, могла би ескалирати у велики литијумски рат.
Јасно је да би руска победа у сукобу не само да обезбедила територију већ је неочекивано уздиже у једног од највећих поседника резерви литијума. Док је Европа стајала против Русије, сада се суочава са суровом стварношћу да зависи од резерви литијума које држи Русија.

Литијум у Србији​

У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „белим златом 21. века“ пре свега због репутације раста у електроиндустрији.
Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.
Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Како показују доступни подаци, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.

https://www.politika.rs/scc/clanak/646729/ukrajina-na-dobosu

https://www.euronews.rs/evropa/vest...rovina-za-koje-je-zainteresovan-ceo-svet/vest

https://www.politika.rs/scc/clanak/...tijuma-zemlja-koja-ga-poseduje-bice-supersila

Znači ide se i oko litijuma do kraja. Litijum je uzrok rata a ne NATO, nacisti, raketle, prava Rusa. Koji obrt.

Kakve su ovo nebuloze?????????????????????

 

[Nemoguća Могућност]

ne isplati se. trenutan fad, kad smisle baterije koje ne koriste retke rude (skupo), nego nesto jeftino, svi ce da zaboravu da je postojao tu neki litijum.

 

[DarkMoon]

Ma kakav litijum.

 

[Dobro situirani gospodin]

Izračunajte, 500.000 tona litijuma (procenjene rezerve ukrajine) puta otprilike 40.000 dolara po toni

 

[SajaBg]

Rat u Ukrajini nema nikakve veze sa litijumom, svi imaju litijum. To je samo rat između velikih sila zbog ega kome će da pripadne devojka.

 

[LakicevicB]

​

EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Члан Бундестага из ЦДУ Родерих Кизеветер говорио је о литијуму и значају овог ресурса, а као пример навео Русију и рат у Украјини, наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.
Родерих Кизеветер каже да је неопходно заузети регионе Доњецк и Луганск као највећа налазишта литијума.
– Уколико Европа жели да постигне енергетску транзицију, онда су јој потребна сопствена налазишта литијума. Највећа налазишта литијума налазе се у регионима Доњецка и Луганска – рекао је Кизеветер.
Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.
- Запад је ушао у рат на све или ништа против Русије и изгубио. Европа је пре рата имала две опције, да настави да сарађује са Русијом и користи јефтине ресурсе које су добијали, или да јој објави рат, да је сломи и приграби те ресурсе по још јефтинијој цени. Изабрали су други пут и сада се дешава њихова пропаст. Док су САД испуниле своје планиране планове, одсекле су Немачку и Европу од гаса и сарадње са Русијом и сада им продају четири пута скупљи течни гас. С друге стране, САД су успешно почеле да истискују Европу из борбе за најмоћније светске економије, у коју се укључила и Кина - наводи Кизеветер.

Русија као литијумска електрана​

Угледни канадски медиј Global News извештава да би победа у рату претворила Русију у литијумску електрану.
– Русија не само да осваја територије у рату већ постаје литијумска електрана. Усред свег метежа између Украјине и Русије, шокантно је да се Запад спремао да избегава све што је руско, али можда су пропустили мали детаљ. Припремите се, ентузијасти зелене енергије - наоди Глобал њуз.
GlobalData, преко своје матичне компаније Energy Monitor, недавно је представио извештај који открива највеће европске резерве литијума које се налазе у руском региону Донбаса. Конкретно, некадашње украјинско Шевченковско поље у Доњецку и блок Крута Балка у Запорожју сада су под руском контролом.
Овај додатак већ значајним налазиштима литијума у Русији која сада укупно износе 1,5 милиона тона, чврсто осигурава њену позицију међу првих десет на свету, пише канадски медиј.Последице за ЕУ, посебно за Немачку су кључне јер се у великој мери ослањају на овај ретки минерал за производњу зелених енергетских технологија као што су ветротурбине, електрична возила и различити електронски уређаји. Већину резерви литијума држе САД, Аустралија и неколико земаља Јужне Америке. Међутим, приступ овим залихама за ЕУ ће бити скуп. Нажалост, сада се Европа нашла са усамљеним уточиштем, а тај пут неминовно води према Русији - наводи Global News.
Медиј подсећа на горенаведену изјаву посланика немачке ЦДУ који је отворено признаје постојање интереса за резерве литијума од 500.000 тона у региону Донбаса.
Кизеветр је као мотив за подршку ЕУ Украјини означио управо ова налазишта. Он је посебно истакао последице опстанка Донбаса под руском контролом. Поред тога, предложио је да Немачка обезбеди Кијеву веома прецизне крстареће ракете Таурус са дометом од 500 километара. Овакав став сугерише снажну намеру Немачке и ЕУ да приступе богатим ресурсима Украјине.
Неуспела украјинска офанзива оставља ограничене могућности, наговештавајући можда другачији приступ у борби за стицање ресурса.

Литијумски рат​

Недавни потез ЕУ да санкционише руски извоз луксузних дијаманата може изгледати далеко од свакодневног живота просечних грађана, али директно утиче на вишу средњу класу и богате унутар блока. Ова одлука, заједно са другим геополитичким тензијама као што су потенцијални прекиди гасовода и несташице житарица, оптерећује ионако крхку унију држава чланица. Узимајући у обзир ослањање ЕУ на индустрије попут производње аутомобила и извоза рафинисане нафте, последице будућег преласка на електрична возила могу бити незамисливе. Литијум постаје кључни ресурс у таквим променама.
Зависност од удаљених извора за овај стратешки минерал, могла би ескалирати у велики литијумски рат.
Јасно је да би руска победа у сукобу не само да обезбедила територију већ је неочекивано уздиже у једног од највећих поседника резерви литијума. Док је Европа стајала против Русије, сада се суочава са суровом стварношћу да зависи од резерви литијума које држи Русија.

Литијум у Србији​

У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „белим златом 21. века“ пре свега због репутације раста у електроиндустрији.
Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.
Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Како показују доступни подаци, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.

https://www.politika.rs/scc/clanak/646729/ukrajina-na-dobosu

https://www.euronews.rs/evropa/vest...rovina-za-koje-je-zainteresovan-ceo-svet/vest

https://www.politika.rs/scc/clanak/...tijuma-zemlja-koja-ga-poseduje-bice-supersila

Znači ide se i oko litijuma do kraja. Litijum je uzrok rata a ne NATO, nacisti, raketle, prava Rusa. Koji obrt.

Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.

 

[Black_star]

E, dabogda vam Mask svima uvalio vodonik!...

 

[GrdobanS]

Marksisticke materijalisticke gluposti tipa ''sVaKiRaTjEzBoGreSuRsa'' .

Ovo je cist sukob civilizacija - evropske i zapadne naspram neo-mongolske evroazije.

 

[Schrodinger]

 

[nebanesc]

DW: Rat u Ukrajini se vodi zbog litijuma i ostalih strateških sirovina za koje je zainteresovan ceo svet​

Ukrajina je jedan od najvećih evropskih i svetskih proizvođaća žitarica, međutim, ova država nije bitna samo zbog toga, jer ono što se krije pod plodnom zemljom je možda i vredniji resurs na globalnom nivou za razvoj ekonomije i sveukupne svetske privrede. Kako piše DW, trenutni rat u Ukrajini se ne vodi samo zbog plodnih poljana, nego prvenstveno zbog litijuma i ostalih rudnih bogatstava koje poseduje ova zemlja.

"Ukrajina ima vredne prirodne resurse kao što su ruda gvožđa i ugalj koje Rusija želi da eksploatiše. Kopajte u zemlju u blizini ukrajinskog grada Dnjeprorudne i pogodićete rudu sa sadržajem gvožđa od preko 60 odsto. Pre rata, svake godine se kopalo oko 4,5 miliona tona ove visokokvalitetne rude gvožđa — od čega se ogroman deo izvozio u Slovačku, Češku i Austriju. Prodajom ovog strateški važnog resursa Dnjeprorudne je zaradjivao na rudnicima u vrednosti od 200 miliona evra (216 miliona dolara) godišnje. Jedna trećina rude je pretopljena u čelik u fabrici na zapadu, u gradu Zaporožju, a zatim je izvezena", pisao je DW o prirodnim bogatstvima Ukrajine.
Sa početkom rata u Ukrajini prestala je i ekonomska delatnost u većini ukrajinskih rudnika, kao i u gradu Dnjeprorudne. Izvoz metalurške rude je automatski pao za skoro 60 odsto u odnosu na predratnu 2021. godinu, a procenjena vrednost ukrajinskih zaliha metalurških ruda na okupiranom delu teritorije je procenjena na 12 milijardi dolara.

Tanjug/AP/Ukraine's 24th Mechanised Brigade

"Kanadski istraživački centar SecDev je 2022. godine procenio ukupnu vrednost depozita u okupiranoj Ukrajini na preko 12 biliona dolara. Pored željezne rude, u Ukrajini se nalaze ključni resursi poput uglja, titanijuma i mangana. Prisutni su i zlato, prirodni gas, nafta, kaolinit, so, gips, cirkonijum i uranijum", pisao je DW.

Upravo područje Dnjepropetrovske oblasti, u kojoj se nalaze grad Nikopolj i Krivi Rog, poprište su najnovijih pokušaja ruske vojske za prodorom dublje u teritoriju Ukrajine, a na osnovu pisanja DW ispostavilo se da su upravo najveća nalazišta rude gvožđa u Ukrajini upravo u toj oblasti.
"Najveće nalazište rude gvožđa u zemlji, basen Krivog Roga, ostaje pod kontrolom Ukrajine, kao i njegovi kombinati za preradu. Ipak, ovaj region je sistematski granatiran sa obližnjih teritorija pod ruskom kontrolom", prenosi DW.

U odnosu na pravce napredovanja ruske vojske, te načine izvođenja operacija, ekomonski analitičar Jaroslav Žalilo smatra da su ciljevi Rusije da uništi ekonomske potencijale Ukrajine.

"Politički plan Moskve je prvenstveno da uništi ekonomski potencijal Ukrajine. Da biste to uradili, nije važno da li ćete zapleniti resurse ili ih uništiti granatiranjem“, rekao je za DW Žalilo, koji je ekonomski analitičar kijevskog Nacionalnog instituta za strateške studije.

Lazar: Zauzimanje prirodnih resursa je jedan od ključnih motiva rata​

Olivija Lazar, saradnik briselskog istraživačkog centra "Carnegie Europe" uzroke i ciljeve rata u Ukrajini vidi u potrazi za prirodnim resursima i njihovom preuzimanju od strane Rusije. Upotrebu sile za preuzimanje kontrole nad strateškim resursima Lazar vidi kao stalnu temu ruske spoljne politike.

"Godinama možemo da posmatramo pritisak Kremlja u Africi, preko Vagnerovih plaćenika, da ima pristup brojnim prirodnim resursima poput zlata i dijamanata, ali i brojnim različitim tranzicionim materijalima kao što su litijum, retki minerali i kobalt", rekla je ona za DW.
Ipak, strateško partnerstvo za resurse sa Ukrajinom Evropska unija je uspostavila u julu 2021. godine, samo nekoliko meseci pre ruske invazije na Ukrajine, a EU je identifikovala 30 prirodnih resursa potrebnih za "zelenu tranziciju", od kojih bi dve trećine trebalo da se nabave iz Ukrajine, pisao je DW.
"Ukrajina ima značajna nalazišta prirodnih resursa zbog kojih bi se ruski rat mogao finansijski isplatiti. Pored litijuma, ispod zemlje su zakopani značajne zalihe nafte, gasa, ruda metala, retkih minerala i plemenitih metala, potencijalno vredni više od 20 triliona dolara. Litijum je ključni materijal za budućnost električnih automobila i mnogih pametnih tehnologija. Ukrajinska ležišta se nalaze u Kirovogradskoj i Donjeckoj oblasti. Kirovograd je i dalje pod kontrolom Ukrajine, dok je veći deo Donjecke oblasti okupiran od strane Rusije. Pre rata, Evropska unija je bacila oko na ukrajinska nalazišta, posebno litijuma. Trenutno uvozi skoro sav ovaj mineral iz Kine. EU i Ukrajina su se 2021. dogovorile o strateškom partnerstvu za sirovine", pisao je DW.

Uprava Carina

S druge strane, Lazarova je istakla kako Rusija prepoznaje da će zbog nedostatka resursa i klimatske krize upravo ona postati jedan od ključnih igrača u budućnosti u pogledu snabdevanja energijom.
"Rusija ima izvesno razumevanje da će je nedostatak resursa izazvan klimatskom krizom učiniti jednim od ključnih igrača u budućnosti u pogledu snabdevanja energijom, lanaca snabdevanja hranom i vodom. Sada vidimo sa napuštenim dogovorom o žitu da Rusija uzima prehrambenu bezbednost kao taoca svojih političkih ambicija. Prirodni resursi proširuju osnovu ruske kontrole suprotstavljajući se EU, suprotstavljajući se NATO-u", dodala je Lazar.
Suštinski istu tezu u pogledu litijuma podržava i Maroš Šefkovič, potpredsednik Evropske komisije koji je istakao da se on u Ukrajini može naći u izobilju, a kritična je sirovina za dekarbonizaciju ekonomije.
"Postoji ogroman potencijal jer se kritična sirovina, neophodna za dekarbonizaciju naših ekonomija, može naći u izobilju u Ukrajini", rekao je Šefkovič.

"Privlačnost Ukrajine leži u strateškim materijalima"​

U pogledu rata u Ukrajini, Lazarova vidi različite ruske ciljeve, ali ističe da ukrajinska privlačnost leži u strateškim materijalima za koje je zainteresovan svet.

"Rusija u suštini ima gomilu različitih ciljeva. Jedan od njih je očigledno da povrati kontrolu nad Ukrajinom. Delovi ukrajinske privlačnosti leže u strateškim materijalima za koje je svet sada u potpunosti zainteresovan za 'zelene tranzicije', ali i za digitalne i odbrambene tranzicije. Rusija traži pristup nizu kritičnih sirovina za sopstvene potrebe u pogledu odbrane, ali iu smislu održavanja partnerstva sa Kinom. Takođe je veoma zainteresovana da osigura da Evropska unija u suštini ne uspe u obećanju svog Zelenog dogovora, a posebno u svom zakonu o klimi, koji zahteva da se Evropska unija dekarbonizuje za najmanje 55 odsto do 2030. godine i da bude potpuno neutralna po pitanju ugljenika do 2050. godine. Ako to ne učini, to će imati demokratske posledice koje će imati odjeka u smislu poništavanja demokratskih struktura unutar Evropske unije", rekla je Lazarova za DW.
Po pitanju evropske zavisnosti od zemalja poput Kine i eventualne ruske igre na tu kartu, Lazarova ističe da je EU potpisala strateško partnerstvo sa Ukrajinom 2021. godine, te da na osnovama tog sporazuma počiva deo evropske podrške Ukrajini u ratu sa Rusijom.
"EU je, kao što smo ranije spomenuli u svojoj vrsti kapsule, sklopila strateško partnerstvo zasnovano na sirovinama sa Ukrajinom u julu 2021. godine, samo šest meseci pre rata. Odnos između EU i Ukrajine u vezi sa budućim naftovodom i sirovinama prethodio je ratu. Dakle, u suštini nema sumnje da je to deo razloga zbog kojih EU želi da održi i podrži Ukrajinu, ali podrška ide mnogo dalje od ovoga. EU je suštinski shvatila da je nešto u pitanju u vezi sa vladavinom prava, u vezi sa demokratskim tkivima, u suštini u pogledu buduće bezbednosti Evrope u celini, a ne samo Ukrajine", istakla je ona i nastavila:

Tanjug/AP/Rodrigo Abd

"Ali ako pogledamo širu sliku, razlog zašto sam tvrdila da je Rusija posebno zainteresovana za ukrajinske resurse u vezi sa kritičnim sirovinama je taj što je Rusija zapravo aktivna ne samo u Ukrajini, već u nizu različitih svetskih lokacija putem drugih sredstava, putem dezinformacija , političkim uticajem, takođe industrijskim uticajem, da pokuša da se uveri da u suštini postane geoekonomski posrednik za sve energetske i industrijske i kritične lance snabdevanja, uključujući hranu u tom smislu, a potencijalno i vodu u budućnosti, što će definisati u suštini budućnost bezbednosti, ne samo iz industrijske i ekonomske perspektive, već i bezbednost u dobu u kome se suštinski javljaju brojni klimatski poremećaji", kazala je Lazarova.
Ona vidi Rusiju kao dugoročnog svetskog geoekonomskog igrača, koji to namerava da postane i ostane, te da je Ukrajina deo te "šahovske igre".
"Dakle, Rusija ima veoma jaku nadležnost u pogledu dugoročne igre, i zato moramo shvatiti borbu za Ukrajinu kao deo veće šahovske partije i deo veće vrste rata koji Rusija vodi protiv Evrope, protiv Ukrajine, i za sopstvenu prevlast u budućnosti", zaključila je Olivija Lazar iz "Carnegie Europe".

Kaščuk: Ukrajina već danas proizvodi sedam odsto svetskog litijuma​

Jedan mineral se posebno izdvaja na listi prekopotrebnih za "zelenu tranziciju", koji je jedan od najtraženijih minerala na svetu, a između ostalog je neophodan za pametne telefone i baterije automobila. Ukrajina pokušava da pridobije na svoju stranu strane investitore obećanjima o "najvećim rezervama litijuma u Evropi", iako konkretne brojke nisu objavljene u javnosti, pisao je DW.
"Ovo je državna tajna, niko vam neće reći. Očekuje se da će iskopavanje litijuma u Ukrajini biti skuplje nego u Južnoj Americi ili drugim delovima sveta, s obzirom na geološku prirodu ležišta. Ako se dodaju dodatni faktori rizika, rudarstvo postaje ekonomski neodrživo", rekao je za DW Dmitro Kaščuk iz ukrajinske Geološke investicione grupe.

Navodno, prema pisanju DW, Rusija je počela da ispituje dva ukrajinska nalazišta litijuma koja su pod njenom kontrom, jer se veruje da postoje ukupno četiri u zemlji. Jedan od njih, u Krutoj Balki, leži u regionu Zaporožja, a pod ruskom okupacijom je od proleća 2022. godine. Drugi, Ševčenko, nalazi se u Donjeckoj oblasti, samo nekoliko kilometara od linije fronta. Australijski investitor koji je dobio dozvolu za rudarstvo za nalazište Ševčenka neposredno pre početka rata, obustavio je projekat.
Pored litijuma, za proizvodnju baterija je krucijalan element i grafit, koji se u Ukrajini nalazi na dva nalazišta koja su pod ruskom kontrolom, dok su ostala četiri pod kontrolom Ukrajine, a Kaščuk tvrdi da je u jednom od njih već počelo rudarenje.

"Grafit se koristi u proizvodnji baterija i priželjkuje se. Dva ukrajinska nalazišta grafita su pod ruskom kontrolom. Ipak, preostala četiri ostaju pod kontrolom Ukrajine, a u jednom je rudarenje već u toku", ističe Kaščuk i zaključuje da Ukrajina može da postane veliki dobavljač titanijuma, jer ova zemlja već danas proizvodi 7 odsto svetskog titanijuma, što je svrstava u prvih pet na svetu, donosi DW u analizi ukrajinskih nalazišta ove vredne rude.

Dakle rat Rusije protiv Ukrajine je cisto pljackaski rat?

 

[Frtajler]

Izračunajte, 500.000 tona litijuma (procenjene rezerve ukrajine) puta otprilike 40.000 dolara po toni

Je je
Tako i Kosovo ima zilione milijardi dolara u rijetkim rudačama, pa zašto je u SFRJ bio najzaostaliji a ne najnapredniji dio države?