16:02 16.11.2022
© Фото : Спутњику уступила Мирела Јакупанец
Николина Тесла
Када сам на интернету видела нехумане поступке екстремистичке организације „Азов“ према руским војницима и цивилном становништву Доњецке и Луганске Народне Републике, донела сам одлуку да одем у Донбас. Многи осуђују мој избор, али мене то неће обесхрабрити. Ја ћу наставити да лечим војнике и цивилно становништво. Бићу уз њих до краја.
Тако за Спутњик говори Мирела Јакупанец, медицинска сестра из Хрватске. Ова храбра жена има четрдесет и две године. Током трајања специјалне војне операције, Мирела је донела велику животну одлуку због које је многи нису подржали. Међутим, њу то није обесхрабрило. Ова племенита медицинска сестра одлучила је да слуша своје срце и упутила се на Донбас да помаже рањеним руским војницима и цивилима.
На територију Донбаса Мирела је стигла 20.априла.
„Авионску карту сам купила пет дана пред одлазак. Лет је био 13.04. из Загреба, преко Истанбула до Грозног. У то време, није свако могао да оде у Донбас. Међутим, ја сам добила гаранцију. Од првог дана помажем војницима. Због њих сам и дошла“, објашњава саговорница Спутњика.
Мирела Јакупанец
© Фото : Спутњику уступила Мирела Јакупанец
Одлуку донела згрожена тортуром „Азоваца“
Одлуку да оде из Хрватске и током специјалне војне операције несебично помаже и лечи рањене руске војнике и цивиле, Мирела је донела након што је на интернету видела нехумане поступке терористичког пука „Азов“.
„Оно што ме је навело да дођем у Донбас је мучење руских војника и цивила. Недуго пред мој одлазак у Донбас, на yоутубе-у, видела сам како терористичка организација „Азов“ мучи војнике. Многи људи не верују да нацизам у Украјини заиста постоји. Скоро цео свет верује украјинском председнику Владимиру Зеленском и америчкој пропаганди“, објашњава Мирела, додајући да је током свог боравка у Донбасу, својим очима видела кроз коју муку и патњу су прошли војници и цивили након разних тортура од стране „Азоваца“.
„Више хиљада војника прошло је кроз моје руке. Својим очима сам видела муку, патњу и ране не само војника, него и цивила. Оне које су Азовци мучили, били су у тешком стању. Цивилима су урезивали нацистичке знакове, док су војницима резали стомак, вадили утробу, ломили ребра....Неке од њих смо успели спасити. Ране су затваране хируршким путем. Ипак, нажалост, многи нису преживели“, констатује наша саговорница.
Осим цивила који су пролазили кроз тортуру нацистичке организације „Азов“ само због тога што причају на руском језику, Мирела је имала прилику да лечи и евакуисане становнике из Мариупоља.
„Евакуисани рањени цивили из Мариупоља су били најчешће жртве снајпериста који су их гађали у доње и горње екстремитете наносећи им тешке телесне повреде“, наглашава саговорница.
Несебична помоћ
Мирела се, како каже, током гранатирања, често налазила недалеко од места удара. Међутим, никада се није бојала за свој живот.
„Често сам била у Доњецку током гранатирања. Налазила сам се недалеко од места удара и успела сам да се извучем. Ја се не бојим за свој живот. Верујем да ме чува Бог. Бринем се за животе рањеника. Мени није тешко да радим 24 часа. За шест месеци мог боравка овде навикла сам се на тај темпо. За мене је највећа награда, када рањеници оздраве. То ми даје снагу и ветар у леђа“, објашњава наша саговорница.
Због њене несебичне помоћи, труда и рада, руски војници је много поштују и цене.
„Војници су ми захвални. Они ме много цене. То што пишу разни портали да су руски војници звери, то су све лажи. За мене су руски војници хероји. Сматрам да ће Русија добити овај рат и победити нацизам на овој територији“, наглашава Јакупанец.
На питање каква је тренутна ситуација у Доњецку, Јакупанец каже да продавнице и болнице раде.
„Украјинцу су затворили воду почетком специјалне војне операције. У Доњецку нема воде. Односно, воде има али на свака три дана. Што се тиче цивила, они се налазе овде. Међутим, украјинске трупе гађају центар града, аутобуске станице, продавнице и болнице“, описује ситуацију Мирела Јакупанец.
