Међутим, режим у Дамаску није само експозитура руске државе већ има и сопствене рачунице и отежавајуће околности у једној врло нестабилној и секташки острашћеној земљи. Није тешко замислити до какве нестабилности у самом режиму и личне опасности по самог Асада би дошло ако би се у неком озбиљнијем сукобу интереса сврстао на страну Русије, а против Ирана и Хезболаха.
То је цена коју мораш да платиш кад твоје ратове за тебе воде други.
Naravno.
Ali, vratimo se u 29.09.2015. godine, dan pred početak ruske intervencije.
U tom trenutku izgledalo je da vremenski horizont od 6-12 meseci znači teške dane pred gradovima koji čine kičmu tzv Korisne Sirije tj njenog kontinentalnog dela (Damask, Alepo, Homs, Hama, Daraa). Tek je ruski angažman omogućio da se Iran ima uopšte čemu i nadati. Da je iranski i Hezbolahov uticaj bio dovoljan, rat bi se već završio povoljnim ishodom po sadašnjeg predsednika Sirije.
ALi nije, 2015. godina je značila ozbiljno naoblačenje stanja i perspektiva, toliko ozbiljno da je Kasim Sulejmani morao lično u Moskvi da prezentuje situaciju kakva jeste i zatraži pomoć.
U tom smislu, ja mislim da u društvu na toj ratnoj strani postoji jasna hijerarhija interesa koji se moraju poštovati:
No. 1: ruski,
No. 2: iranski,
No. 3: Asadov,
No. 4: Hezbolahov,
ali ne način da ruski interesi isccpljuju interese onih iza njega, već da je on br.1 po prioritetu definisanja i ispunjavanja.
Rusko-iranska razilaženja imali smo prilike da vidimo na primeru Alepa krajem 2015. i u prvoj polovini 2016. godine. Imali smo i Damask-Hezbolah razilaženja 2016. godine. Ali, vremenom sve je to došlo u neki red. Ja mislim da je red onaj koji sam već pomenuo.
U toj hijerarhiji interesa, šta misliš: kako se kotira pitanje tampon zone koju Izrael traži? Ja mislim da se kotira solidno.
Sličnu tampon zonu su Rusi odobrili Turcima u severnoj Siriji radi razdvajanja kurdskih kantona prošle godine
I štaviše, to se isplatilo. Kako?
a) Turci su povukli svoje iz Alepa. Na taj način dali su vrlo značaj doprinos pobedi u Alepu, koja je prekretnica ovog rata.
b) Turci su zauzeli teritorije koje SAA niti je mogla niti je planirala da uzme u doglednom periodu
c) Turci su istrpeli i gubitke. Sramotne, rekao bih.
d) Pad Al-Baba omogućio je SAA da izađe u susret SDF u Manbidžu, zauzme Deir Hafir i Maskana doline, i da izađe na Eufrat nizvodno od Rake i izvede onu značajnu operaciju izoolvoanaj ISISa u istočnoj Hami, operaciju koja je bila preduslov deblokade Deir Ezzora
e) Kurdima je poslata poruka vrlo jasna, vrlo slikovita, vrlo preteća. Pokazano im je šta će se dogoditi, ako ponove gluposti iz Hasake. Plus su naterani da od Rusa i SAA traže pomoć i zaštitu za Manbidž i Afrin (zaštitu koju SAD nije želela da im pruži)
f) Turci su kooptirani u nekakvu saradnju sa Rusijom i IRanom po pitanju Sirije
Ja u tom smislu posmatram i izlaženje u susret izraelskom predlogu za tampon zonu. Ta tampon zona bi rešila pitanje Južnog Fronta.
Rešavanje pitanja Južnog Fronta odgovara kome?
Rusiji, ali i Damasku.
To što takvo rešavanje ne odgovara Irancima i Hezbolahu... Pa, jbg, redosled ispunjavanja interesa je onakav kao sa liste
Iran treba da sve petama u doope udara što će uopšte dobiti priliku da ostvari kopnenu vezu sa Sirijom, nešto što je u 2015. godine izgledalo kao naučna fantastika
