Evo malo o "objektivnom" CNN-ovom izvestavanju:
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:321704-Goloruki-Libijci-jaki-kao-avioni
“Goloruki“ Libijci jaki kao avioni
M. Radonjić | 05. mart 2011. 16:34 > 21:09 | Komentara: 1
Po izveštaju Si-En-Ena, Gadafijeve trupe automatskim oružjem pucale po civilima u Zaviji, ali ih je „stanovništvo“ zatim oteralo na periferiju grada
GADAFIJEVE trupe u subotu su pokrenule veliku akciju protiv pobunjenika, i na istoku i na zapadu zemlje, a pukovnik je preduzeo akciju i na diplomatskom planu, poslavši novog ambasadora u Ujedinjene nacije, pošto ga je prethodni izdao.
Posebno je burno bilo u gradu Zaviji, samo 50 kilometara od prestonice Tripolija, gde su pristalice Gadafija u subotu prvo zauzele tamošnji Trg mučenika, a zatim se, prema tvrdnji protivnika, vratile na svoje položaje na periferiji mesta.
Si-En-En ne odustaje od opisa događaja u Libiji u svom stilu: „Svedok kaže da su pro-Gadafijeve snage ušle u stambenu gradsku zonu i pucale bojevom municijom i automatskim oružjem na stanovnike po ulicama“. Da li su stanovnici, potom, „ćorcima“, petardama ili praćkama oterali naoružane uljeze, nije precizirano...
Pobunjenici tvrde da su zauzeli grad Ras Lanuf, gde su prethodnih dana vođene žestoke borbe, a, kako se čini, u ovom delu zemlje puškaranje je nastavljeno svom silinom i u subotu. Novinar Bi-Bi-Sija razmišlja kao vojni strateg i zaključuje da je Ras Lanuf poslednji grad na putu za Sirt - Gadafijevo rodno mesto i bazu njegovog klana: „Dakle, ako Ras Lanuf padne, pobunjenici, ako se organizuju kao borbena sila, mogu da krenu ka Sirtu“.
Prethodno je u Bengaziju, odavno pod kontrolom pobunjenika, eksplodiralo skladište oružja i municije, odnoseći više pobunjeničkih života, ali nije jasno da li je to posledica akcije libijske avijacije (koja, inače, gađa veoma neprecizno), ili neukosti onih koji su objekat držali.
Pomenuta američka televizija prenela je kao relevantnu izjavu jednog svedoka da je „napad bio dovoljno jak da razori ceo grad“, ali, zašto se to nije desilo, nije objašnjeno. Pa ipak: „Takvi vazdušni napadi požurili su Zapad da ubrza razgovore o uvođenju zone zabrane leta nad severnoafričkom zemljom“, javlja Si-En-En.
Zasada, međunarodna podrška ovoj nameri nije jaka, mada je u SAD pokrenut širok front „providnih“ izveštača sa terena i analitičara koji zastupaju neophodnost vazdušne „paralize“ Gadafijevih trupa. Tako se u analizi koju je objavio ugledni američki časopis „Forin polisi“ („Spoljna politika“), gde se o sigurnom raspadu Jugoslavije moglo čitati još u drugoj polovini sedamdesetih godina, upozorava da bi „najbliže saradnike Gadafija, sankcije i pretnje međunarodnim krivičnim gonjenjem, uz napredovanje opozicionih snaga, moglo da ubedi da nemaju mnogo izbora, osim da se ‘ukopaju’ u Tripoliju i u Sirtu i da nastave borbu“. Zato je, kako piše, „dalja međunarodna akcija neophodna - SAD i EU treba da traže dozvolu SB UN za uvođenje zone zabrane leta“. U tekstu se, dalje, upozorava da su pobunjenici „slabo naoružani i loše obučeni, a da neaktivnost zadaje udarac kredibilitetu SAD“.
Arapska liga je protiv ovakvog uspostavljanja „kredibiliteta SAD“ (mada odatle poručuju da bi, ako se borbe nastave, u sadejstvu s Afričkom unijom, mogli da razmisle o zoni zabrane leta), a u Vašingtonu se pribojavaju i mogućeg ruskog ili kineskog veta u Savetu bezbenosti UN, a to bi sve značilo sigurno uvlačenje Obamine administracije u „staru, dobru“ rutinu američke politike intervencionizma, uz gotovo iste argumente i logiku kao, na primer, svojevremeno na Balkanu.
Sejf al Islam Gadafi, vođin sin, poručio je američkom novinaru da je njegov otac i dalje popularan u zemlji: „Ako bi sutra bili održani izbori, ubedljivo bi pobedio“, tvrdi on.
Gadafi stariji povukao je neke poteze na međunarodnoj sceni. Prvo, poslao je novog ambasadora Alija Abdusalema Trekija u Ujedinjene nacije.
ITALIJA
- FRANCUSKA ima Tunis, Španija ima Maroko, a Italija - Libiju - rekla je nedavno član opozicione italijanske Demokratske partije Ema Bonino, koja se protivila bilateralnom sporazumu Rima i Tripolija iz 2008. godine.
I zaista, Italija, koja dobija četvrtinu sirove nafte i desetinu prirodnog gasa upravo iz Libije, ima milijarde dolara vredne ugovore s vladom u Tripoliju i milijarde investicija iz Libije, nije se, zasada, pridružila zamrzavanju libijske imovine.