Snowy Winter '95.
Domaćin
- Poruka
- 4.284
Kao što je svima odveć poznato, rat u BiH bio je građanski, međuetnički i verski sukob tri strane (srpske, hrvatske i muslimanske) čiji je rezultat bio Dejtonski mirovni sporazum.
No, ono što je, zbog medijskog mraka koji se nadvio nad tom stranom događaja u samom ratu, malo kome poznato jesu manipulacije i laži muslimanske strane koje su dovele do međunarodne intervencije.
Kao prvo, zamaskiravanje islamističke ideologije, prikrivene tobožnjim srednjovekovnim nasleđem, počela je sa primenom još 1991ve.
Naime, početkom te godine, nije bilo ni ljiljana, ni Kralja Tvrtka, ni Kotromanića, ni multietničke Bosne - u ideologiji SDA (koja je samo po imenu bila demokratska).
Pogledajmo simboliku muslimanske partije na mitingu u Velikoj Kladuši:
Tek kasnije, znajući da Evropa neće tek tako prihvatiti ideologiju iz Islamske Deklaracije Alije Izetbegovića, te da u Evropi ne može postojati jedna takva dzamahirija kakvu je na tlu BiH zamislio tvorac pomenute deklaracije, muslimanska strana probegava zamaskiravanju celokupne svoje priče, najpre kroz korišćenje simbolike srednjovekovnog Kralja Bosne, Tvrtka Kotromanića, a potom i deklarišući se Bošnjacima.
Tačnije, sam termin 'Bošnjak' ulazi u zvaničnu upotrebu tek nakon muslimanskog sabora u Sarajevu.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
O drugoj varijanti, načinu manipulacije, najbolji govori sama priča o početku rata u BiH.
Današnji muslimani (Bošnjaci) govore o tome da je međuetničke tenzije rasplamsalo i formiranje Srpskih autonomnih oblasti u BiH, pritom zaboravljajući da paravojna formacija Sefera Halilovića, Patriotska Liga, formirana još na samom početku maja '91ve, dok je prva SAO formirana tek polovinom septembra iste godine.
Sama pojava Patriotske Lige ukazivala je na jasne planove muslimanske strane da uvede Bosnu i Hercegovinu u pakao ratovanja, što je, u daljem toku događaja izazvalo i formiranje prvih SAO.
Dakle, hronologija događaja je jako bitna ovde.
Ne zaboravimo da PL uzima kontrolu nad Zvornikom u aprilu, pod komandom Samira Nišvića (paravojna formacija PL, da se naglasi, ništa drugačija od Šešeljevaca, Belih Orlova...), a da grad od pomenute terorističke jedinice čiste upravo snage JNA i SDG.
Zatim, 1og marta '92ge godine, u Sarajevu, Ramiz Delalić, kasniji zamenik komandanta 9te brdske brigade Armije BiH, a u tom momentu pripadnik zelenih beretku, ubija srpskog svata i ranjava sveštenika SPC ispred Stare crvke na Baš Čaršiji. Koji je bio razlog za ovakvo nedelo? Da li je ovaj događaj asocirao na 1941vu? Da li se nakon ovoga moglo verovati u miran suživot i dobre namere bosanskih muslimana?
Ne zaboravimo da je sam Alija Izetbegović izjavio da je ceo događaj najverovatnije srpska podvala, u čemu ga je kasnije sam Delalić demantovao.
Prva vojnička krv pala je u Dobrovoljačkoj ulici, a zatim u muslimanskim napadima na kasarnu u Hadzićima i u napadu na kolonu JNA u Tuzli.
(Napad u Dobrovoljačkoj ulici desio se pre samog akta naredbe da se JNA povuče iz BiH)
U maju iste godine, združenje muslimansko hrvatske snage napale su srpsko selo Bradina (o.Konjic), gde ubijaju
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Laž o srpskom napadu na ulicu Vase Miskina, zarad internacionalizacije sukoba...
O tome je govorio čak pripadnik telesne garde Alije Izetbegovića, jedinice 'Biseri', pred sudom u Hagu. Tačnije, govorio je o tome da su muslimani sami ispalili granate na Markale, ne bi li izazvali sažaljenje međunarodne zajednice.
Čak su i pređašnji izveštaju UNPROFOR-a govorili o tome da je granata mogla doći sa muslimanske strane.
Već je svima bilo jasno, na osnovu intervjua koje su davali, na primer, francuski admiral Žak Lanksad (koji je govorio o tome da je najviše pripadnika međunarodnih snaga u Bosni ubijeno od strane muslimana, da bi se ti zločini pripisali Srbima)
zatim, broj "provokacija" koje je u svom rejonu Sarajeva registrovao francuski odred u sastavu UNPROFOR-a, u periodu do 16og novembra 1994 govori ovo:
Srpske granate: 14
Muslimanske granate: 26
Neutvrđeno: 9
Evo, na primer, šta kaže General MekKenzi o tome ko je i zbog čega prekršio gotovo sve prekide vatre u reonu Sarajeva:
General Majkl Rouz, u intervjuu za pariski Nuvel Observater od 26og aprila 1995te govori o šta je to izazivalo Srbe da sa okolnjih brda pucaju na Sarajevo:
"Po mom mišljenju, bosanska vlada misli da ima pravo da preduzima sve vojne akcije iz koje može da izvuče korist. A, ako zbog toga trpu njen vlastiti narod, nikom ništa. Video sam nedavno u Sarajevu kada su muslimanski snajperisti ubili dve srpske devojčice koje su pretrčavale ulicu u blizini linije fronta, u kvartu Grbavica. Svakako, dva minuta docnije, Srbi su ispalili minobacačku salvu na grad.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Naser Orić dobio Orden Zlatnog Ljiljana, i 500 maraka (koje su išle uz orden), ali, za šta?
Mislimanske snage nisu imali većih, niti značajnijih, pa čak niti akcija koje bi se mogle nazvati vojnim, u reonu Srebrenice - inače, zaštićene, demilitarizovane zone.
Međutim, iz pomenute, demilitarizovane zone, Orić je vodio krvave akcije protiv lokalnog srpskog stanovništva, pobivši oko 1300 srpskih civila.
Zapravo, cela svrha srebreničkih jedinica ARBiH bila je - provokacija. Jer, pogledajte, u momentu napada srpske vojske na tobožnju demilitarizovanu zonu, Naserove jedinice se ne bore da zaštite svoj narod, nego - polaze u marš ka Tuzli, uz usputne borbe, ostavljajući narod.
Bitno pitanje vezano za Srebrenicu je i ovo:
Gde je srpsko stanovništvo te enklave? Gde je to srpsko stanovništvo Srebrenice koje je pre rata činilo značajan procenat življa?
Ne samo Orić, već i ostali komandanti iz Srebrenice koji su učestvovali u krvavim akcija protiv srpskog življa dobili su Ordenje i novčane nagrade.
Sa druge strane, Republika Srpska je protiv optužila i u zatvore poslala oko 5000 Srba za zločine i pljačke - u toku rata.
Zaključak?
Dok je Republika Srpska hapsila i kažnjavala svoje zločince, muslimani su svoje ordenovali i novčano nagrađivali za pokolje nad Srbima.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Danas slušamo priče o vojničkoj nadmoći ARBiH za vreme rata. No, da li je istina nešto drugačija? Naravno da jeste...
Sve do 1995te, srpske snage drže pod svojom kontrolom preko 66% teritorija u BiH, odnosno, sve teritorije sa srpskom većinom. Do 1995te godine, srpska vojska je gotovo neporažena, dok ARBiH ne zna za značajniji vojni uspeh.
Zapravo, cela vojna taktika muslimana u ratu se svodila na čekanje međunarodne intervencije, kukanje i izigravanje žrtve.
Žrtve?
Danas se muslimani žale kako su bili glavna i to nevina žrtva rata. A brojevi govore drugačije...
1991ve, Srbi čine 31% stanovništva, muslimani 43%, a Hrvati 17%.
Saldo civilnih žrtava na završetku rata je ovaj (prema proceni suda u Hagu): ukupno oko 105.000 žrtava, od čega 29.000 Srba, 68.000 muslimana, oko 9.000 Hrvata (i ostali).
Dakle, očito je da su svi narodi stradali, da su svi narodi propatili... Muslimani nemaju tapiju na ulogu žrtve za koju su toliko Siljdzićeve kuknjave potrošili i toliko sopstvenog stanovništva pobili (prema svedočenjima samih muslimana).
Dodajmo činjenicu i da Srba danas nema u Sarajevu, ali muslimana i dalje ima i u Srebrenici gde su 'genocidisani' (zločin jeste izvršen, ali, taj zločin i sama definicija genocida se ne poklapaju. Sud? neko će reći... Sud ako patku proglasi za tigra, ona će, ipak, i dalje ostati patka).
Muslimani se znaju žaliti i na to da je tokom rata porušeno sve od dzamija na teritoriji Srpske, dok su oni, tobože, sačuvali srpske verske objekte.
125 srpskih pravoslavnih hramova je uništeno od strane muslimana (ne Hrvata).
Ne nasedajmo ni na priču o srpskom pravoslavnom ekstremizmu.
U sastavu Vojske Republike Srpske postojao je čist muslimanski odred. Srpske vojne oznake sadržale su samo nacionalna obeležja, ne i čisto religijska.
Sa druge strane, poginuli pripadnici ARBiH su hafizi, glasilo RBiH je Avaz... U sastavu njihove vojske učestvuju bliskoistočni mudzahedini (da, baš mudzahedini, ne dobrovoljci, vojnici).
Niko u ratu u BiH nije čist.
Srbi su počinili zločine, Hrvati su počinili zločune.
Ali, niko nije tako kukao i toliko lagao, lažirao, žrtvovao sopstveni narod - kao muslimani.
Dan danas, ono svojim lažima sprovode politiku viktimizacije, da bi na krilima sažaljenja nekada uspeli da dobiju svoju Dzamahiriju (pogledajte kako su prošli Hrvati, koji žive u federaciji? Pogledajte na šta liči nekada multietničko Sarajevo...).
Zato, čitajte o tom ratu, učite o onome što nije tako teško naći, a veoma se skriva - o Kravicama, o logoru Silos, o mudzahedinima koji su ratovali protiv Srba u Bosni, pročitajte Islamsku Deklaraciju Alije Izetbegovića da bi znali protiv koga se srpski narod borio.
Živela Republika Srpska!
No, ono što je, zbog medijskog mraka koji se nadvio nad tom stranom događaja u samom ratu, malo kome poznato jesu manipulacije i laži muslimanske strane koje su dovele do međunarodne intervencije.
Kao prvo, zamaskiravanje islamističke ideologije, prikrivene tobožnjim srednjovekovnim nasleđem, počela je sa primenom još 1991ve.
Naime, početkom te godine, nije bilo ni ljiljana, ni Kralja Tvrtka, ni Kotromanića, ni multietničke Bosne - u ideologiji SDA (koja je samo po imenu bila demokratska).
Pogledajmo simboliku muslimanske partije na mitingu u Velikoj Kladuši:
Tek kasnije, znajući da Evropa neće tek tako prihvatiti ideologiju iz Islamske Deklaracije Alije Izetbegovića, te da u Evropi ne može postojati jedna takva dzamahirija kakvu je na tlu BiH zamislio tvorac pomenute deklaracije, muslimanska strana probegava zamaskiravanju celokupne svoje priče, najpre kroz korišćenje simbolike srednjovekovnog Kralja Bosne, Tvrtka Kotromanića, a potom i deklarišući se Bošnjacima.
Tačnije, sam termin 'Bošnjak' ulazi u zvaničnu upotrebu tek nakon muslimanskog sabora u Sarajevu.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
O drugoj varijanti, načinu manipulacije, najbolji govori sama priča o početku rata u BiH.
Današnji muslimani (Bošnjaci) govore o tome da je međuetničke tenzije rasplamsalo i formiranje Srpskih autonomnih oblasti u BiH, pritom zaboravljajući da paravojna formacija Sefera Halilovića, Patriotska Liga, formirana još na samom početku maja '91ve, dok je prva SAO formirana tek polovinom septembra iste godine.
Sama pojava Patriotske Lige ukazivala je na jasne planove muslimanske strane da uvede Bosnu i Hercegovinu u pakao ratovanja, što je, u daljem toku događaja izazvalo i formiranje prvih SAO.
Dakle, hronologija događaja je jako bitna ovde.
Ne zaboravimo da PL uzima kontrolu nad Zvornikom u aprilu, pod komandom Samira Nišvića (paravojna formacija PL, da se naglasi, ništa drugačija od Šešeljevaca, Belih Orlova...), a da grad od pomenute terorističke jedinice čiste upravo snage JNA i SDG.
Zatim, 1og marta '92ge godine, u Sarajevu, Ramiz Delalić, kasniji zamenik komandanta 9te brdske brigade Armije BiH, a u tom momentu pripadnik zelenih beretku, ubija srpskog svata i ranjava sveštenika SPC ispred Stare crvke na Baš Čaršiji. Koji je bio razlog za ovakvo nedelo? Da li je ovaj događaj asocirao na 1941vu? Da li se nakon ovoga moglo verovati u miran suživot i dobre namere bosanskih muslimana?
Ne zaboravimo da je sam Alija Izetbegović izjavio da je ceo događaj najverovatnije srpska podvala, u čemu ga je kasnije sam Delalić demantovao.
Prva vojnička krv pala je u Dobrovoljačkoj ulici, a zatim u muslimanskim napadima na kasarnu u Hadzićima i u napadu na kolonu JNA u Tuzli.
(Napad u Dobrovoljačkoj ulici desio se pre samog akta naredbe da se JNA povuče iz BiH)
U maju iste godine, združenje muslimansko hrvatske snage napale su srpsko selo Bradina (o.Konjic), gde ubijaju
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Laž o srpskom napadu na ulicu Vase Miskina, zarad internacionalizacije sukoba...
O tome je govorio čak pripadnik telesne garde Alije Izetbegovića, jedinice 'Biseri', pred sudom u Hagu. Tačnije, govorio je o tome da su muslimani sami ispalili granate na Markale, ne bi li izazvali sažaljenje međunarodne zajednice.
Čak su i pređašnji izveštaju UNPROFOR-a govorili o tome da je granata mogla doći sa muslimanske strane.
Već je svima bilo jasno, na osnovu intervjua koje su davali, na primer, francuski admiral Žak Lanksad (koji je govorio o tome da je najviše pripadnika međunarodnih snaga u Bosni ubijeno od strane muslimana, da bi se ti zločini pripisali Srbima)
zatim, broj "provokacija" koje je u svom rejonu Sarajeva registrovao francuski odred u sastavu UNPROFOR-a, u periodu do 16og novembra 1994 govori ovo:
Srpske granate: 14
Muslimanske granate: 26
Neutvrđeno: 9
Evo, na primer, šta kaže General MekKenzi o tome ko je i zbog čega prekršio gotovo sve prekide vatre u reonu Sarajeva:
General Majkl Rouz, u intervjuu za pariski Nuvel Observater od 26og aprila 1995te govori o šta je to izazivalo Srbe da sa okolnjih brda pucaju na Sarajevo:
"Po mom mišljenju, bosanska vlada misli da ima pravo da preduzima sve vojne akcije iz koje može da izvuče korist. A, ako zbog toga trpu njen vlastiti narod, nikom ništa. Video sam nedavno u Sarajevu kada su muslimanski snajperisti ubili dve srpske devojčice koje su pretrčavale ulicu u blizini linije fronta, u kvartu Grbavica. Svakako, dva minuta docnije, Srbi su ispalili minobacačku salvu na grad.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Naser Orić dobio Orden Zlatnog Ljiljana, i 500 maraka (koje su išle uz orden), ali, za šta?
Mislimanske snage nisu imali većih, niti značajnijih, pa čak niti akcija koje bi se mogle nazvati vojnim, u reonu Srebrenice - inače, zaštićene, demilitarizovane zone.
Međutim, iz pomenute, demilitarizovane zone, Orić je vodio krvave akcije protiv lokalnog srpskog stanovništva, pobivši oko 1300 srpskih civila.
Zapravo, cela svrha srebreničkih jedinica ARBiH bila je - provokacija. Jer, pogledajte, u momentu napada srpske vojske na tobožnju demilitarizovanu zonu, Naserove jedinice se ne bore da zaštite svoj narod, nego - polaze u marš ka Tuzli, uz usputne borbe, ostavljajući narod.
Bitno pitanje vezano za Srebrenicu je i ovo:
Gde je srpsko stanovništvo te enklave? Gde je to srpsko stanovništvo Srebrenice koje je pre rata činilo značajan procenat življa?
Ne samo Orić, već i ostali komandanti iz Srebrenice koji su učestvovali u krvavim akcija protiv srpskog življa dobili su Ordenje i novčane nagrade.
Sa druge strane, Republika Srpska je protiv optužila i u zatvore poslala oko 5000 Srba za zločine i pljačke - u toku rata.
Zaključak?
Dok je Republika Srpska hapsila i kažnjavala svoje zločince, muslimani su svoje ordenovali i novčano nagrađivali za pokolje nad Srbima.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Danas slušamo priče o vojničkoj nadmoći ARBiH za vreme rata. No, da li je istina nešto drugačija? Naravno da jeste...
Sve do 1995te, srpske snage drže pod svojom kontrolom preko 66% teritorija u BiH, odnosno, sve teritorije sa srpskom većinom. Do 1995te godine, srpska vojska je gotovo neporažena, dok ARBiH ne zna za značajniji vojni uspeh.
Zapravo, cela vojna taktika muslimana u ratu se svodila na čekanje međunarodne intervencije, kukanje i izigravanje žrtve.
Žrtve?
Danas se muslimani žale kako su bili glavna i to nevina žrtva rata. A brojevi govore drugačije...
1991ve, Srbi čine 31% stanovništva, muslimani 43%, a Hrvati 17%.
Saldo civilnih žrtava na završetku rata je ovaj (prema proceni suda u Hagu): ukupno oko 105.000 žrtava, od čega 29.000 Srba, 68.000 muslimana, oko 9.000 Hrvata (i ostali).
Dakle, očito je da su svi narodi stradali, da su svi narodi propatili... Muslimani nemaju tapiju na ulogu žrtve za koju su toliko Siljdzićeve kuknjave potrošili i toliko sopstvenog stanovništva pobili (prema svedočenjima samih muslimana).
Dodajmo činjenicu i da Srba danas nema u Sarajevu, ali muslimana i dalje ima i u Srebrenici gde su 'genocidisani' (zločin jeste izvršen, ali, taj zločin i sama definicija genocida se ne poklapaju. Sud? neko će reći... Sud ako patku proglasi za tigra, ona će, ipak, i dalje ostati patka).
Muslimani se znaju žaliti i na to da je tokom rata porušeno sve od dzamija na teritoriji Srpske, dok su oni, tobože, sačuvali srpske verske objekte.
125 srpskih pravoslavnih hramova je uništeno od strane muslimana (ne Hrvata).
Ne nasedajmo ni na priču o srpskom pravoslavnom ekstremizmu.
U sastavu Vojske Republike Srpske postojao je čist muslimanski odred. Srpske vojne oznake sadržale su samo nacionalna obeležja, ne i čisto religijska.
Sa druge strane, poginuli pripadnici ARBiH su hafizi, glasilo RBiH je Avaz... U sastavu njihove vojske učestvuju bliskoistočni mudzahedini (da, baš mudzahedini, ne dobrovoljci, vojnici).
Niko u ratu u BiH nije čist.
Srbi su počinili zločine, Hrvati su počinili zločune.
Ali, niko nije tako kukao i toliko lagao, lažirao, žrtvovao sopstveni narod - kao muslimani.
Dan danas, ono svojim lažima sprovode politiku viktimizacije, da bi na krilima sažaljenja nekada uspeli da dobiju svoju Dzamahiriju (pogledajte kako su prošli Hrvati, koji žive u federaciji? Pogledajte na šta liči nekada multietničko Sarajevo...).
Zato, čitajte o tom ratu, učite o onome što nije tako teško naći, a veoma se skriva - o Kravicama, o logoru Silos, o mudzahedinima koji su ratovali protiv Srba u Bosni, pročitajte Islamsku Deklaraciju Alije Izetbegovića da bi znali protiv koga se srpski narod borio.
Živela Republika Srpska!