Rast ekonomije u 2019. 4%, nezaposlenost smanjena na 9,5%

Srborus

Poznat
Poruka
8.219
Eto: prognozirana stopa rasta je bila 3,5%, a ostvarena 4% uprkos kosovksim taksama.

Plate su narasle za 10,3% nominalno i 8,3% realno, a obim spolje trgovine za 8%.

I to je postignuto najpre zahvaljujući velikom porastu investicija u osnovna sredstva (14,2%) i izvoza (8%). Rast zasnovan na investicijama i izvozu je svakako zdraviji i održiviji nego rast zasnovan na potrošnji, zaduživanju i uvozu. :ok:


https://www.stat.gov.rs/media/4946/ks10_345_2019_srb.pdf

Економска кретања, 2019.

Процењено је да је укупна економска активност у Републици Србији у 2019. години, мерена реалним кретањем бруто домаћег производа (БДП), остварила раст од 4,0% у односу на 2018. годину.

Процењено је да су бруто инвестиције у основна средства у 2019. години, у поређењу са претходном годином, оствариле реални раст од 14,2%.

Према резултатима Анкете о радној снази дошло је до повећања запослености и смањења незапослености. Стопа запослености у трећем кварталу 2019. године износи 49,6%, а стопа незапослености 9,5%. Процењено је да су зараде без пореза и доприноса у 2019. години, у односу на 2018, номинално веће за 10,3%, а реално за 8,5%. Процењена годишња стопа инфлације износи 1,9%.
 
Obim spoljne trgovine je narastao na 47 milijardi $ ili 41 milijardi EUR. ;)

Izvoz je narastao na blizu 20 milijardi $.

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/doc/G202018002.docx


Спољнотрговинска робна размена, за текући период и децембар 2019.



Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-децембар 2019. године износи:


46360,1 милионa долара – пораст од 2,7% у односу на исти период претходне године;

41408,5 милиона евра – пораст од 8,4% у односу на исти период претходне године.
 
Šta se zamlaćujete tim ciframa koje su odavno nemoralne.

Ko oseća stvarnost, taj zna šta je realno, istinito i moralno, a šta ne.

Sad meni neki psihitar treba da pročita brojeve, objasni i dokazuje da je vučić sociopata. Pa ne treba mi dokaz, jer dokaz je stvarnost u kojoj živimo.

Ово је кутак за економију .. Ви оптимати иш ...
 
Eto: prognozirana stopa rasta je bila 3,5%, a ostvarena 4% uprkos kosovksim taksama.

Plate su narasle za 10,3% nominalno i 8,3% realno, a obim spolje trgovine za 8%.

I to je postignuto najpre zahvaljujući velikom porastu investicija u osnovna sredstva (14,2%) i izvoza (8%). Rast zasnovan na investicijama i izvozu je svakako zdraviji i održiviji nego rast zasnovan na potrošnji, zaduživanju i uvozu. :ok:


https://www.stat.gov.rs/media/4946/ks10_345_2019_srb.pdf

Економска кретања, 2019.

Процењено је да је укупна економска активност у Републици Србији у 2019. години, мерена реалним кретањем бруто домаћег производа (БДП), остварила раст од 4,0% у односу на 2018. годину.

Процењено је да су бруто инвестиције у основна средства у 2019. години, у поређењу са претходном годином, оствариле реални раст од 14,2%.

Према резултатима Анкете о радној снази дошло је до повећања запослености и смањења незапослености. Стопа запослености у трећем кварталу 2019. године износи 49,6%, а стопа незапослености 9,5%. Процењено је да су зараде без пореза и доприноса у 2019. години, у односу на 2018, номинално веће за 10,3%, а реално за 8,5%. Процењена годишња стопа инфлације износи 1,9%.

Jel onih 9.5% nezaposlenih našlo posao ili se nije javilo na vreme NZS-,u?
 
Građani Srbije u bankama drže 10,8 milijardi evra devizne štednje i još 79,5 milijardi dinarske štednje. :super:

https://www.nbs.rs/internet/cirilica/15/mediji/vesti/20200130_analiza.html

Раст штедње становништва - показатељ поверења грађана, динарска штедња и даље исплативија од девизне

Динарска и девизна штедња су и током 2019. године бележиле константан раст из месеца у месец и крајем године достигле су своје највише нивое, што потврђује поверење грађана у домаћи банкарски систем.

Да је реч о све већем поверењу становништва у домаћу валуту, односно монетарну политику Народне банке Србије, сведочи и то да динарска штедња наставља убрзано да расте - крајем 2019. године износила је 79,5 млрд. динара, односно за 30% (за 18,4 млрд. динара) је била виша у односу на крај 2018. и више него четири пута већа у поређењу са крајем 2012. Раст динарске штедње у 2019. години је највећи годишњи раст од како се прате подаци.

И девизна штедња становништва наставља да расте, тако да је након повећања за 0,6 млрд. евра у 2018. години, током 2019. године повећана за 0,8 млрд. евра, достижући на крају године рекордан износ од 10,8 млрд. евра.
Још је значајнији податак да се континуирани раст динарске и девизне штедње остварује у условима смањења каматних стопа на орочену штедњу становништва. То додатно указује да је поверење грађана у банкарски систем Србије на високом нивоу.
 
U periodu januar-novembar 2019. priliv stranih direktnih investicija je bio 3,3 milijardi EUR.

https://www.nbs.rs/internet/latinica/18/18_3/prezentacija_invest.pdf

Очување макроекономске стабилности
Србија се за шест година трансформисала у растућу економију са ниском инфлацијом, фискалним суфицитом, опадајућим јавним дугом, мањом екстерном неравнотежом и опоравком тржишта рада.
• Раст БДП-а у 2018. (4,4%, највиши у деценији) био је опредељен растом инвестиција и извоза, као и опоравком тржишта рада. Вођен домаћим факторима, привредни раст је убрзан на 4,8% мг. у Т3 2019 и додатно на преко 5% мг. у Т4, упркос глобалном успоравању.
• Према прелиминарној процени РЗС, раст БДП-а у 2019. износио је 4,0% и био је изнад наше пројекције од 3,6%, као резултат бржег раста грађевинарства и фиксних инвестиција.
• И у току 2019. године НБС је очувала инфлацију на нивоу од око 2,0%, што је и просек око којег се кретала претходних 6 година. Инфлациона очекивања усидрена су у границама циља (3±1,5%).
• Буџет државе је у 2017. и 2018. био у суфициту (1,1% и 0,6% БДП-а). Овај тренд настављен је у Т1-Т3 2019, уз суфицит од 0,9% БДП-а. Као резултат тога, удео јавног дуга кумулативно је смањен за 18 п.п. БДП-а у односу на врхунац из 2015, уз повољнију валутну структуру након отплате две еврообвезнице (1,75 млрд долара) и рефинансирања додатних 1,7 млрд долара на међународном тржишту током 2019.
Макроекономска стабилизација и поправљање пословног амбијента допринели су високом бруто приливу СДИ (3,3 млрд евра у периоду јануар-новембар 2019).
• Извоз робе и услуга задржао је тренд раста и у 2019. (11,1% мг у периоду јануар-новембар), вођен растом извоза прерађивачке индустрије, услуга и пољопривреде.
• Резултати су потврђени побољшањем кредитног рејтинга у 2019. (Fitch и S&P), и његових изгледа (Moody’s) и даљим падом премије ризика (на минимум у децембру 2019). У 2018. је одобрен нови програм координације јавних политика са ММФ-ом, чија је трећа ревизија успешно завршена.
• НБС је на седници у јануару одлучила да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 2,25%, тј. на најнижем нивоу у режиму циљања инфлације. Раст кредитне активности у новембру износио је 10,4% мг, вођен факторима и на страни понуде и тражње.
• Стабилност банкарског сектора је очувана и додатно ојачана. Захваљујући мерама НБС, удео NPL смањен је са 22,2% у августу 2015. на 4,58 % у новембру 2019. Показатељи адекватности капитала су још снажнији након увођења стандарда Базел III у Србији.
 
83150381_158263242288364_7788260877274185728_n.jpg
 

Back
Top