Radoznalost

Mene zanima itekako njegov emotivni zivot, ali sada.
Osluskujem i primecujem sve titraje, svaku nijansu u pogledu primetim, pitam sta i kako dozivljava...cemu se nada, od cega strepi, sta mu se dopada, sta ne ....
Sto sam ga vise upoznavala, sve sam manje trebala da pitam, jer vidim i osetim vise i sama.
Nema nikakvog ustrucavanja, mi pricamo zaista otvoreno o svemu , pa i o emocija ali emocijama sada, vezano za nas dvoje.

I naravno, zanimalo me jako sta ga je privuklo kod mene, sta je mislio, osecao... u pocetku nase veze.

Ali zanimalo me samo ono sto se odnosi na mene.

I oduvek je bilo tako, ni u prethodnim vezama me to nije zanimalo. Nikad, zaista.
Niti me on ikada pitao za nesto iz moje proslosti ... emotivne mislim.

Ne vidim sta bismo to dobili i on i ja, da mu ja sad pricam koga sam volela, koliko, zasto se i kako zavrsila koja moja veza. ...

To bi mozda psiholozi mogli bolje objasniti, mozda ja mislim da su moje uspomene samo moje, on ih svakako ne moze doziveti... ne znam, do ove teme zaista nikad nisam razmisljala o tome.

Mi jednostavno nemamo tu vrstu radoznalosti.
 
Ја и даље не разумем по чему се ''та врста радозналости'' разликује од остале радозналости (типа - доживљаји из детињства или из школе)...али добро, нећу да давим (ко што умем :confused:).
 
Sad me bas natera da duboko zavirim u sebe i probam da nadjem odgovor. ...

Mozda je to zato sto ja dozivljavam proslost kao nesto samo moje.

Sto su uspomene za mene nesto sto samo meni pripada, moj potpuni unutrasnji dozivljaj, gde niko bas nema pravo da udje.
Ja mogu da ih prevrcem u mislima po hiljadu puta, da se prisecam, sa setom, radoscu, bez ikakvih emocija...
mozda nekako osecam da vise ne bi bile tako vredne kad bih bas svaki detalj ispricala nekom .... mozda, kazem....

Niko ih ionako ne moze ni sagledati ni doziveti kao ja u ono vreme kad se nesto i desavalo... da, mora biti da je to odgovor.
Mozda sam pomalo ljubomorna sam na svoja secanja i ne zelim ni skim da ih delim....

Meni je majka, recimo, umrla kad sam imala 24 godine,,,,
Ona zivi u meni sve ove godine, u secanju.
Postala je uspomena, bas kao i moje prosle ljubavi....
A retko, jako retko je pominjem... moja deca se nje ne secaju, ali svejedno...
 
"Ova, radoznala, mora da mu zavrće muda".

Zavrtanje muda je čisto ženska disciplina. Ako postoji ženski i muški fudbal, ženski i muški boks, ženski i muški bicikl, čak ženska i muška trudnoća, zavrtanje muda izvode isključivo žene. Ovo je jedini civilizacijski poduhvat u kojem žene vladaju bez suparništva muške okretnosti i snage.

Uvrtanje muda razlikuje dva ključna stila: anglosaksonski, s tihom i suptilnom akcijom, i drugi, slovenski, koji se prepoznaje po bučnosti. Anglosaksonski stil primenjuje takozvanu metodu "ponornice", kada se deluje neočekivano, iz potiha, dok je slovenski glasan i traži publiku, te ga radoznale Srpkinje od milošte prozvaše - anglokasapski.

Prvi, nežan. Žena, sumnjajući da je muž vara (pošto ga je prethodno mesecima mrcvarila dok joj nije priznao s kim je sve i kako bio pre braka, koristeći metode na kojima bi joj i doktor Jovo Toševski pozavideo), tajno i strpljivo, ne odajući se, prisluškuje njegove razgovore, otvara mu koverte na pari, čita pisma na elektronskoj pošti i u mobilnom telefonu, unajmljuje detektiva da ga prati i fotografiše. Kad se snabde s dovoljno dokaza, istupa pred muža i sabrano mu, pradočavajući sakupljeni materijal, kaže: "Dušo, zar se nismo nešto dogovorili?"

Drugi je silovit. Žena sama kreće u poteru za mužem, želeći da se svojim očima uveri u prevaru. Koristeći anglokasapski stil, uleće u hotelsku sobu i tuče ih kišobranom, sikćući: "Mamu ti je'bem, našao si da me varaš s tom ku'rvetinom. Samo kad kažem deci!"

Prvi metod podrazumeva tanane ucene, dok anglokasapski etotako stil, dozvoljava da savremenkova žena ode i savremenkovom šefu, saopštavajući mu otvoreno da se njen muž iživljava nad njegovom ženom u motelu na Ibarskoj magistrali.

Obe metode ukrašene su obiljem nijansi. Podrazumeva se da i pri ovom suptilnom kao i ovom rustičnom stilu, muda podjednako bole.
 
Objasnila sam zasto ja ne pricam o svojoj emotivnoj proslosti.

Na zalost, ne mogu da objasnim svoj nedostatak radoznalosti da saznam emotivnu proslost mog dragog, ( i onih pre njega, takva sam bila i sa 18 god)
On nista ne krije, ali mene zaista ne zanima. Samim tim sto je proslost, za mene nema znacaj.

I ne mogu da objasnim nedostatak ljubomore ... osim pukog samopouzdanja.
Jednostavno, ja znam ko sam i sta sam, znam da i on zna, i to je to.
Ako se volimo, volimo, zasto bih bilo sta proveravala?

Ako pozeli drugu, siroko mu polje.

Nikada nisam imala taj strah, taj grc, tu zebnju ... dok ne vidim na delu.
 
Nikada nisam imala taj strah, taj grc, tu zebnju ... dok ne vidim na delu.
Kliknite za proširenje...
То је сад сасвим друга прича. Мислим, разговор о свему, па и о емотивном животу и бившим везама не морају да буду (и најчешће нису) израз страха од преваре или напуштања. Напротив, израз су ослобођеног односа према партнеровом емотивном животу, прихватање партнера као некога ко је живео и волео и постојао и пре нас.
 
Slazem se.
Ali i normalno je, u nasem konkretnom slucaju, da je i voleo i ziveo pre mene, pobogu, upoznali smo se u cetrdesetim...

Ali nema u meni ni malo zelje, zaista, da saznam detalje, s kim, kad, kakvu vezu je imao . (osim sto poznajem bivsu suprugu, i nema joj se sta prigovoriti)....bitno mi je ovo sad.

Ali kazem, takva sam bila i u prethodnim vezama.

No, dosta o meni. Odoh da spavam, laku noc Hellen.
 
Iz mog iskustva i iskustva mojih drugarica, sestara... muskarci cesto sami pocinju da pricaju o svim devojkama sa kojima su bili u vezi. Ne mislim na hvalospeve ili pljuvanja(mada i toga ima od takvih treba bezati) nego na pricu, obicnu, bilo to i to, proslo zbog toga i toga. Mene to nervira, vise volim da ne znam.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top