- Poruka
- 2.034
Skracena verzija clanka iz Bloomberg Adria
Brz ekonomski rast Srbije prati niz dubokih problema na tržištu rada. Nejednakost u prihodima, odlazak radne snage u inostranstvo i nedostatak kvalifikovanih radnika ugrožavaju održivost rasta i položaj domaćih poslodavaca.
Prema izveštaju iz marta 2025. o makroekonomskim analizama i trendovima, Srbija je zabeležila realni rast BDP-a od 3,9% u 2024, što je čini najbrže rastućom ekonomijom u Evropi nakon Malte. Prosečna neto plata u decembru 2024. iznosila je 108.312 dinara (oko 926 evra), što je premašilo ranije postavljeni cilj od 900 evra.
Međutim, profesor Dragan Aleksić upozorava da ovi makroekonomski pokazatelji kriju probleme. Polovina zaposlenih zarađuje manje od tri četvrtine prosečne plate, što ukazuje na ozbiljnu nejednakost u primanjima i otežava pristojan život isključivo na osnovu zarade. Nejednakosti su izražene i na regionalnom nivou, gde se plate značajno razlikuju između gradskih i ruralnih sredina.
Odlazak radne snage u inostranstvo, naročito sezonski radnici, predstavlja dodatni izazov za tržište rada. Tokom letnjih meseci, mnogi odlaze da rade na Jadranskoj obali u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde postoji velika potražnja za radnicima u turizmu i ugostiteljstvu. Najtraženiji su kuvari, pomoćni radnici u kuhinji i sobarice, a broj prijava za sezonske poslove u inostranstvu raste iz godine u godinu.
Ipak, tržište rada beleži određena poboljšanja. Stopa zaposlenosti se približava proseku EU, dok je broj zaposlenih na ugovoru na neodređeno povećan, a sezonski i povremeni poslovi smanjeni. Ipak, radnici u Srbiji rade znatno duže nego njihovi evropski kolege—prosečan broj radnih sati nedeljno iznosio je 42,5 u 2023, dok je u EU bio ispod 37 sati.
Demografski trendovi dodatno komplikuju situaciju – godišnje se penzioniše oko 125.000 ljudi, dok na tržište rada ulazi samo 65.000 mladih. Deficit radne snage naročito je izražen u građevinarstvu, transportu i zanatskim zanimanjima.
Kako bi se rešili problemi tržišta rada, profesor Aleksić predlaže reformu poreza na zarade, gde bi veće plate imale višu poresku stopu, dok bi niže plate bile rasterećene. Time bi se smanjila neformalna zaposlenost i povećala finansijska isplativost rada.
Bez ovakvih sistemskih reformi, Srbija bi mogla da se suoči sa ekonomskim rastom koji se ne preslikava na društveni napredak.
Brz ekonomski rast Srbije prati niz dubokih problema na tržištu rada. Nejednakost u prihodima, odlazak radne snage u inostranstvo i nedostatak kvalifikovanih radnika ugrožavaju održivost rasta i položaj domaćih poslodavaca.
Prema izveštaju iz marta 2025. o makroekonomskim analizama i trendovima, Srbija je zabeležila realni rast BDP-a od 3,9% u 2024, što je čini najbrže rastućom ekonomijom u Evropi nakon Malte. Prosečna neto plata u decembru 2024. iznosila je 108.312 dinara (oko 926 evra), što je premašilo ranije postavljeni cilj od 900 evra.
Međutim, profesor Dragan Aleksić upozorava da ovi makroekonomski pokazatelji kriju probleme. Polovina zaposlenih zarađuje manje od tri četvrtine prosečne plate, što ukazuje na ozbiljnu nejednakost u primanjima i otežava pristojan život isključivo na osnovu zarade. Nejednakosti su izražene i na regionalnom nivou, gde se plate značajno razlikuju između gradskih i ruralnih sredina.
Odlazak radne snage u inostranstvo, naročito sezonski radnici, predstavlja dodatni izazov za tržište rada. Tokom letnjih meseci, mnogi odlaze da rade na Jadranskoj obali u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde postoji velika potražnja za radnicima u turizmu i ugostiteljstvu. Najtraženiji su kuvari, pomoćni radnici u kuhinji i sobarice, a broj prijava za sezonske poslove u inostranstvu raste iz godine u godinu.
Ipak, tržište rada beleži određena poboljšanja. Stopa zaposlenosti se približava proseku EU, dok je broj zaposlenih na ugovoru na neodređeno povećan, a sezonski i povremeni poslovi smanjeni. Ipak, radnici u Srbiji rade znatno duže nego njihovi evropski kolege—prosečan broj radnih sati nedeljno iznosio je 42,5 u 2023, dok je u EU bio ispod 37 sati.
Demografski trendovi dodatno komplikuju situaciju – godišnje se penzioniše oko 125.000 ljudi, dok na tržište rada ulazi samo 65.000 mladih. Deficit radne snage naročito je izražen u građevinarstvu, transportu i zanatskim zanimanjima.
Kako bi se rešili problemi tržišta rada, profesor Aleksić predlaže reformu poreza na zarade, gde bi veće plate imale višu poresku stopu, dok bi niže plate bile rasterećene. Time bi se smanjila neformalna zaposlenost i povećala finansijska isplativost rada.
Bez ovakvih sistemskih reformi, Srbija bi mogla da se suoči sa ekonomskim rastom koji se ne preslikava na društveni napredak.
