Гамбино
Elita
- Poruka
- 15.908
Да би Европска унија постала ефикаснија и могла да функционише слично као Сједињене Америчке Државе, било би потребно спровести бројне реформе. Ево кључних области које би могле допринети повећању ефикасности ЕУ.
То смо видели и на примеру украјинског рата, где је ЕУ радила у корист своје штете, а посебно на штету других европских држава које нису чланице ЕУ и које су најгоре прошле, јер нису добиле финансијску помоћ, док су С.А.Д., Русија и Кина профитирале.
1. Јачање политичке интеграције и усклађивање политика
Снажнија централна власт: Слично као у САД-у, где савезна влада има јасно дефинисана овлашћења у многим областима, ЕУ би морала да учини своје централне институције ефикаснијим и да им додели већа овлашћења у критичним областима (попут спољне политике, миграција и безбедности).
Јединствен глас у спољној политици: САД води јединствену спољну политику, док ЕУ често има различите ставове због интереса држава чланица. ЕУ би могла да формира ефикаснију заједничку дипломатску службу и оснажи улогу високог представника за спољну политику како би ефикасније деловала на глобалној сцени.
Већи степен фискалне интеграције: Постојање фискалних правила за све државе чланице омогућило би ефикасније реаговање на економске кризе и смањило разлике међу земљама, слично као у САД где савезна влада има кључну улогу у управљању фискалном политиком на нивоу државе.
2. Поједностављење административне структуре и доношења одлука
Поједностављење законодавног процеса: ЕУ има сложен законодавни процес који укључује Европски парламент, Европску комисију и Савет ЕУ, што може успорити доношење одлука. Усвајање једноставнијег модела доношења одлука могло би омогућити брже доношење политика, слично као у САД-у.
Ефикаснији буџетски процес: Европски буџет је ограничен и захтева консензус међу чланицама, што може бити дуготрајан процес. ЕУ би могла успоставити флексибилнији буџетски систем како би се средства брже распоређивала према потребама чланица.
3. Усклађивање економске и пореске политике
Пореска хармонизација: Различите пореске стопе међу чланицама стварају неједнакост и отежавају функционисање јединственог тржишта. Увођењем основног оквира за порезе (на корпоративни приход, ПДВ и друге главне категорије), ЕУ би могла смањити непожељну конкуренцију међу чланицама и побољшати јединствено тржиште.
Јединствена монетарна политика за све државе чланице: Док еврозона има заједничку монетарну политику кроз Европску централну банку, земље које нису чланице еврозоне имају своје валуте. Увођење јединствене валуте широм ЕУ могло би донети стабилност и једноставност пословања.
4. Унапређење одбрамбене и безбедносне политике
Заједничка одбрамбена сила: ЕУ нема заједничку војску и ослања се на НАТО за безбедносне изазове. Формирање европске одбрамбене уније или заједничке војске оснажило би ЕУ као геополитичког играча и смањило зависност од САД-а.
Координација обавештајних служби и унутрашње безбедности: Боља сарадња и размена обавештајних података међу чланицама допринела би ефикаснијем одговору на заједничке безбедносне изазове, попут тероризма и организованог криминала.
5. Јединствена миграциона и азилантска политика
Централизован приступ миграцији и азилу: ЕУ би могла успоставити централизоване процедуре за миграцију и азил који би били исти за све чланице. Тиме би се смањио притисак на земље на спољним границама ЕУ, попут Италије и Грчке, и успоставила правична расподела одговорности међу државама чланицама.
6. Унапређење система образовања и истраживања
Јединствени оквир за образовање: Увођењем заједничких стандарда у образовању, ЕУ би могла ускладити квалификације и обезбедити једнак приступ знању и вештинама широм уније. То би повећало мобилност и конкурентност европске радне снаге, слично америчком образовном систему.
Повећање улагања у истраживање и развој: Већи заједнички буџет за науку и технологију омогућио би европским истраживачима и предузећима да брже напредују и постану конкурентнији на глобалном нивоу.
7. Повећање демократског легитимитета
Директан избор за челнике ЕУ: Слично као што САД има председника, ЕУ би могла да уведе избор за председника Европске комисије или неку форму директног избора челника ЕУ. То би ојачало осећај демократске укључености и поверење грађана у ЕУ.
Повећање транспарентности у раду ЕУ институција: Отворени процеси и боље комуницирање одлука европских институција повећали би поверење грађана и унапредили осећај припадности ЕУ.
Реформе које би приближиле ЕУ ефикасности САД-а захтевале би промену у начину на који ЕУ функционише и већу спремност чланица да деле суверенитет и сарађују на кључним питањима. Међутим, ове реформе би могле створити ефикаснију и конкурентнију ЕУ, способну да одговори на савремене глобалне изазове.
То смо видели и на примеру украјинског рата, где је ЕУ радила у корист своје штете, а посебно на штету других европских држава које нису чланице ЕУ и које су најгоре прошле, јер нису добиле финансијску помоћ, док су С.А.Д., Русија и Кина профитирале.
Аргументи за прихватање свих заинтересованих европских држава
- Убрзање интеграције и стабилности на континенту: Пријем свих земаља које географски и културолошки припадају Европи, укључујући Балкан, могао би да смањи напетости, подстакне економски развој и стабилизује политичке односе међу државама које су раније имале сукобе.
- Пример САД-а: Ако бисмо повукли паралелу, било би незамисливо да неке државе на територији САД чекају „у реду“ да постану чланице. Принцип приступања свих који испуњавају основне стандарде и који су вољни да раде на својој економској и институционалној стабилности могао би бити јасан сигнал да ЕУ стоји иза својих вредности и принципа интеграције.
- Решавање спорних питања унутар ЕУ: Са широм унијом која укључује цео Балкан, ЕУ би могла решавати спорна питања на демократски начин, кроз заједничке институције, а не путем преговора пред улазак, који често зависе од различитих интереса појединачних држава чланица. Такав приступ би допринео солидарности и изградњи заједничког идентитета унутар Уније.
- Јачање европског идентитета и легитимитета ЕУ: Примањем свих заинтересованих држава које желе да приступе, ЕУ би показала посвећеност европском јединству и солидарности, што би подстакло већу подршку европским институцијама међу грађанима.
1. Јачање политичке интеграције и усклађивање политика
Снажнија централна власт: Слично као у САД-у, где савезна влада има јасно дефинисана овлашћења у многим областима, ЕУ би морала да учини своје централне институције ефикаснијим и да им додели већа овлашћења у критичним областима (попут спољне политике, миграција и безбедности).
Јединствен глас у спољној политици: САД води јединствену спољну политику, док ЕУ често има различите ставове због интереса држава чланица. ЕУ би могла да формира ефикаснију заједничку дипломатску службу и оснажи улогу високог представника за спољну политику како би ефикасније деловала на глобалној сцени.
Већи степен фискалне интеграције: Постојање фискалних правила за све државе чланице омогућило би ефикасније реаговање на економске кризе и смањило разлике међу земљама, слично као у САД где савезна влада има кључну улогу у управљању фискалном политиком на нивоу државе.
2. Поједностављење административне структуре и доношења одлука
Поједностављење законодавног процеса: ЕУ има сложен законодавни процес који укључује Европски парламент, Европску комисију и Савет ЕУ, што може успорити доношење одлука. Усвајање једноставнијег модела доношења одлука могло би омогућити брже доношење политика, слично као у САД-у.
Ефикаснији буџетски процес: Европски буџет је ограничен и захтева консензус међу чланицама, што може бити дуготрајан процес. ЕУ би могла успоставити флексибилнији буџетски систем како би се средства брже распоређивала према потребама чланица.
3. Усклађивање економске и пореске политике
Пореска хармонизација: Различите пореске стопе међу чланицама стварају неједнакост и отежавају функционисање јединственог тржишта. Увођењем основног оквира за порезе (на корпоративни приход, ПДВ и друге главне категорије), ЕУ би могла смањити непожељну конкуренцију међу чланицама и побољшати јединствено тржиште.
Јединствена монетарна политика за све државе чланице: Док еврозона има заједничку монетарну политику кроз Европску централну банку, земље које нису чланице еврозоне имају своје валуте. Увођење јединствене валуте широм ЕУ могло би донети стабилност и једноставност пословања.
4. Унапређење одбрамбене и безбедносне политике
Заједничка одбрамбена сила: ЕУ нема заједничку војску и ослања се на НАТО за безбедносне изазове. Формирање европске одбрамбене уније или заједничке војске оснажило би ЕУ као геополитичког играча и смањило зависност од САД-а.
Координација обавештајних служби и унутрашње безбедности: Боља сарадња и размена обавештајних података међу чланицама допринела би ефикаснијем одговору на заједничке безбедносне изазове, попут тероризма и организованог криминала.
5. Јединствена миграциона и азилантска политика
Централизован приступ миграцији и азилу: ЕУ би могла успоставити централизоване процедуре за миграцију и азил који би били исти за све чланице. Тиме би се смањио притисак на земље на спољним границама ЕУ, попут Италије и Грчке, и успоставила правична расподела одговорности међу државама чланицама.
6. Унапређење система образовања и истраживања
Јединствени оквир за образовање: Увођењем заједничких стандарда у образовању, ЕУ би могла ускладити квалификације и обезбедити једнак приступ знању и вештинама широм уније. То би повећало мобилност и конкурентност европске радне снаге, слично америчком образовном систему.
Повећање улагања у истраживање и развој: Већи заједнички буџет за науку и технологију омогућио би европским истраживачима и предузећима да брже напредују и постану конкурентнији на глобалном нивоу.
7. Повећање демократског легитимитета
Директан избор за челнике ЕУ: Слично као што САД има председника, ЕУ би могла да уведе избор за председника Европске комисије или неку форму директног избора челника ЕУ. То би ојачало осећај демократске укључености и поверење грађана у ЕУ.
Повећање транспарентности у раду ЕУ институција: Отворени процеси и боље комуницирање одлука европских институција повећали би поверење грађана и унапредили осећај припадности ЕУ.
Реформе које би приближиле ЕУ ефикасности САД-а захтевале би промену у начину на који ЕУ функционише и већу спремност чланица да деле суверенитет и сарађују на кључним питањима. Међутим, ове реформе би могле створити ефикаснију и конкурентнију ЕУ, способну да одговори на савремене глобалне изазове.