Rade Nikolic - "Srbija je pukla"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

ulliks

Zainteresovan član
Poruka
166
KOSOVO
Objavljeno Juli 23, 2012 od srbijaforever Kosov šest godina posle.
Polazi autobus kosovskih registarskih tablica sa Autobuske Stanice Beograd. Moj cilj je Prizren, fantastičan grad, mešavina mediterana, orijenta, islama i hrišćanstva. Stižem u ranim jutarnjim satima. Grad se polako budi, jutarnje pripreme za novi dan. Sve deluje nestvarno lepo, sunce, svežina jutra, muškarci i žene spremnaju svoje lokale, restorane, kafiće, prodavnice, berbernice. Nazivi ulica, javnih ustanova, čak i poziv na proslavu Bajrama su na tri jezika. Fascinantna je gostoljubivost i tolerancija ovijh ljudi, a platili su ogromnu cenu za svoju slobodu, to ih čini herojskim i moralnim pobednicima poslednjeg rata u Evropi. Jedina kolonija Srbije oslobodila se ropstva. Posmatram ljude, prvi put bio sam ovde bio po kazni 1972, vojnik JNA, sve je bilo sivo, ljudi su bili slomljeni, bio sam i ja, ali smo sklopili savez, oni su prihvatili mene a ja njih, i tako sam zavoleo Kosovo i Albance. Bili smo buntovnicu, ja sam to ostao i danas, a i Kosovari su nastavili svoj bunt gradeći novi svet. Pre šest godina opet sam na Kosovu, bio sam impresioniran naporima običnih ljudi da stvore novu Državu, novo društvo. Ljudi koji danas hodaju Prizrenom, su ponosni, sigurni u sebe, lepi i hrabri, nema onog sivila poniženih i obeshrabrenih, sami su osvojili svoju slobodu, stekli saveznike i svojim bivšim gospodarima i neprijateljima pružili ruku. Krećem za Prishtinu. Sve je u akciji, grade se zgrade, ceste, neki ljudi sade kupus, neverovatna cirkulacija vozila na putu, Suva Reka, Lipljan, redjaju se naselja, svugde se nešto gradi, Čaglavica, tamo se čak i pravoslavna Crkva gradi. Kosovo sprovodi ravnomerni razvoj, jedan od uslova za prključeneje EU. Ulazak u Prishtinu. Zbunjen sam. Nema više moje Prishtine iz 1972, nema ni one iz 2006. Lutam gradom, uluca Majke Tereze, nije onakva kakva je bila, nema više hotela Božur, sve sada deluje kao grad iz nekakvog filma naučne fantastike. Ležerna i opuštena letnja atmosfera, onako radno i relaksirajuće opuštena. Puni restorani i kafići, ulice pune ljudi koji su veseli, nasmejani, ponosni. Pije se kafa, mineralna voda, sokovi, neki nešto jedu. Niko ne konzumira alkoholna pića. Mlada evropska generacija ponosno ostvaruje svoj san, u neverovatno lepom i šarmantnom gradu koji se radja. Odlazak za Mitrovicu. Bio sam vojnik po kazni u ogromnoj kasarni, nema je više, sada je tu saobraćajna petlja, put za Aerodrum, Mitrovicu i Kosovo Polje. Autoput prema Mitrovici. Sve deluje nekako sumorno, zapušteno, tek po koji blistavi trenutak, Obilić, Vučitrn i konačno Mitrovica. Grad je pun energije, ljudi, muzike, sve je lepo i zanimljivo, neverovatno mnogo robe u prodavnicama i na ulici, trguje se i živi, uživa, gradi i napreduje. Čudesna zemlja, neverovatnilh ljudi. Pitam gospodina ispred prodavnice, govorite li srpski, hrvatski, engleski, nemački, francuski…govorim srpski, reče, gde je taj čuveni most koji deli Mitrovicu,pitam, idi samo napred i slobodno predji most, nemoj se plašiti, jer dobro govoriš srpski! Prelazim MOST. Moj prvi ulazak na ovu teritoriju. Neverovatna slika, gomila kamenja, šuta i betona na MOSTU, zatim vojnički šator, sto sa nekakvim izgubljenim ljudima koju tu sede i piju pivo, sumorna ulica. Tiho, nema ljudi, prljave i pocepane zastave na banderama. Prodavnice sa robom iz drugog vremena, miris vojnih odseka, likovi bez osmeha, u kafićima sede ljudi bez nade. Prodavnica povrća sa polu svenulom robom, smežurane banane i paprika. Komercijalna Banka Beograd, Dunav Osiguranje, pa nije ovo Kosovo, i tada je naišao autobus za Beograd, stopirao sam sa željom pobeći što dalje, put do granice sa Srbijom bio je dodatni šok. Ni posle nije bilo ništa bolje. Kako jednostavmo reče Šefika,moja saputnica iz autobusa za Prizren, Srbija je pukla!
Rade Nikolic
Kosovo, Juli 2012.
- Kosovo je bila vojna kazna, za sve slobodne i odvažne pojedince
http://srbijaforever.wordpress.com/2012/07/23/kosovo/
 
KOSOVO
Objavljeno Juli 23, 2012 od srbijaforever Kosov šest godina posle.
Polazi autobus kosovskih registarskih tablica sa Autobuske Stanice Beograd. Moj cilj je Prizren, fantastičan grad, mešavina mediterana, orijenta, islama i hrišćanstva. Stižem u ranim jutarnjim satima. Grad se polako budi, jutarnje pripreme za novi dan. Sve deluje nestvarno lepo, sunce, svežina jutra, muškarci i žene spremnaju svoje lokale, restorane, kafiće, prodavnice, berbernice. Nazivi ulica, javnih ustanova, čak i poziv na proslavu Bajrama su na tri jezika. Fascinantna je gostoljubivost i tolerancija ovijh ljudi, a platili su ogromnu cenu za svoju slobodu, to ih čini herojskim i moralnim pobednicima poslednjeg rata u Evropi. Jedina kolonija Srbije oslobodila se ropstva. Posmatram ljude, prvi put bio sam ovde bio po kazni 1972, vojnik JNA, sve je bilo sivo, ljudi su bili slomljeni, bio sam i ja, ali smo sklopili savez, oni su prihvatili mene a ja njih, i tako sam zavoleo Kosovo i Albance. Bili smo buntovnicu, ja sam to ostao i danas, a i Kosovari su nastavili svoj bunt gradeći novi svet. Pre šest godina opet sam na Kosovu, bio sam impresioniran naporima običnih ljudi da stvore novu Državu, novo društvo. Ljudi koji danas hodaju Prizrenom, su ponosni, sigurni u sebe, lepi i hrabri, nema onog sivila poniženih i obeshrabrenih, sami su osvojili svoju slobodu, stekli saveznike i svojim bivšim gospodarima i neprijateljima pružili ruku. Krećem za Prishtinu. Sve je u akciji, grade se zgrade, ceste, neki ljudi sade kupus, neverovatna cirkulacija vozila na putu, Suva Reka, Lipljan, redjaju se naselja, svugde se nešto gradi, Čaglavica, tamo se čak i pravoslavna Crkva gradi. Kosovo sprovodi ravnomerni razvoj, jedan od uslova za prključeneje EU. Ulazak u Prishtinu. Zbunjen sam. Nema više moje Prishtine iz 1972, nema ni one iz 2006. Lutam gradom, uluca Majke Tereze, nije onakva kakva je bila, nema više hotela Božur, sve sada deluje kao grad iz nekakvog filma naučne fantastike. Ležerna i opuštena letnja atmosfera, onako radno i relaksirajuće opuštena. Puni restorani i kafići, ulice pune ljudi koji su veseli, nasmejani, ponosni. Pije se kafa, mineralna voda, sokovi, neki nešto jedu. Niko ne konzumira alkoholna pića. Mlada evropska generacija ponosno ostvaruje svoj san, u neverovatno lepom i šarmantnom gradu koji se radja. Odlazak za Mitrovicu. Bio sam vojnik po kazni u ogromnoj kasarni, nema je više, sada je tu saobraćajna petlja, put za Aerodrum, Mitrovicu i Kosovo Polje. Autoput prema Mitrovici. Sve deluje nekako sumorno, zapušteno, tek po koji blistavi trenutak, Obilić, Vučitrn i konačno Mitrovica. Grad je pun energije, ljudi, muzike, sve je lepo i zanimljivo, neverovatno mnogo robe u prodavnicama i na ulici, trguje se i živi, uživa, gradi i napreduje. Čudesna zemlja, neverovatnilh ljudi. Pitam gospodina ispred prodavnice, govorite li srpski, hrvatski, engleski, nemački, francuski…govorim srpski, reče, gde je taj čuveni most koji deli Mitrovicu,pitam, idi samo napred i slobodno predji most, nemoj se plašiti, jer dobro govoriš srpski! Prelazim MOST. Moj prvi ulazak na ovu teritoriju. Neverovatna slika, gomila kamenja, šuta i betona na MOSTU, zatim vojnički šator, sto sa nekakvim izgubljenim ljudima koju tu sede i piju pivo, sumorna ulica. Tiho, nema ljudi, prljave i pocepane zastave na banderama. Prodavnice sa robom iz drugog vremena, miris vojnih odseka, likovi bez osmeha, u kafićima sede ljudi bez nade. Prodavnica povrća sa polu svenulom robom, smežurane banane i paprika. Komercijalna Banka Beograd, Dunav Osiguranje, pa nije ovo Kosovo, i tada je naišao autobus za Beograd, stopirao sam sa željom pobeći što dalje, put do granice sa Srbijom bio je dodatni šok. Ni posle nije bilo ništa bolje. Kako jednostavmo reče Šefika,moja saputnica iz autobusa za Prizren, Srbija je pukla!
Rade Nikolic
Kosovo, Juli 2012.
- Kosovo je bila vojna kazna, za sve slobodne i odvažne pojedince
http://srbijaforever.wordpress.com/2012/07/23/kosovo/

na cemu je ta rada da i mi uzmemo nesto pa da haluciniramo poput nje...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top