- Poruka
- 36.624
RADE Bogdanović je jedan od onih zbog koga su opet studijske emisije postale hit. Ne samo da priča o taktici, pecne nekog igrača ili trenera, on ima izjave o kojima posle mesecima bruji sportski, ali i obični svet.
Sada je gostujući u podkastu "Indirekt" na zanimljiv način govorio o danima kada je, kao mladić, radio u fabrici.
- Znao sam da moram da postanem fudbaler. To mi je bilo u podsvesti zato što je to za mene bio jedini izlaz - da ne završim na nekim banderama ili fabrikama. Radio sam u Energoinvestu leti, preko studentske zadruge i taj rad u fabrici mi je pokazao "ili si bos ili si hadžija". Prva, druga, treća smena... Treća se dobro plaća, ali ne spavaš, a i žena ostaje sama kod kuće - rekao je Bogdanović i nasmejao se.
Poručio je da je jedva dočekao da prestane sa radom u fabrici.
- To je tada bila praksa. Iskren da budem, hteo sam da pobegnem. Otac mi je imao tu ideju u Energoinvestu... Bio je jedan direktor, Pašo smo ga zvali, nameračio me je da budem stipendista Energoinvesta, da radim tamo, oni putuju i idu po zemljama Afrike... Da imam dobru platu. Joj, na čengelama gore da visim, na dalekovodu... Bolje na ogradi kod navijača da visim posle datog gola. Bio sam uporan jer sam voleo fudbal. To moraš da voliš. Mislim da sam 100 odsto pogodio dve stvari u životu koje moraš da izabereš – šta ćeš da radiš i s kim ćeš da živiš".
Bogdanović je istakao da i odlazak u vojsku nije bio najpametniji potez. Međutim, imao je sreću da te 1990. godine vojsku služi u Beogradu, gde se nalazila i sportska četa u kojoj se nalazio veliki broj fudbalera. Među njima je bio i Refik Šabanadžović, nekadašnji član Crvene zvezde koji je sa crveno-belima postao prvak Evrope 1991. godine, a kom je Bogdanović i danas zahvalan zbog jednog poteza koji je napravio za njega.
- Dolazim ja u tu četu, da vidim ko je tu i ko je glavni trener. A nije to sad, ovo-ono, Željo zvao. Nego sam ja privatno, da zbrišeš iz kasarne, da se snađeš, da dođeš prekoputa stadiona JNA u Vojnu gimnaziju. I udarim na Refika Šabanadžovića. To mu nikad neću zaboraviti. On je tad bio ozbiljno fudbalsko ime, reprezentativac. Imam i sliku iz vojske s njim - rekao je Rade i dodao:
- Priđem Šabanu i on me zagrli... Vrlo bitan detalj, kad te reprezentativac i stariji zagrli. A tamo su bili Kajtaz, Tuce, Maza Vasilijević, Leković... Sad da ne spominjem te tek igrače. I Šabanadžović me zagrli, priđe Stanislavu Karasiju koji je bio trener u selekciji i kaže: "Stane, ovo je moj Bosanac, igra u Želji."
https://www.novosti.rs/sport/fudbal...at-odlazak-vojsku-posao-reprezentacija-srbije
............
Ovaj čovek me dovodi do suza, keve mi Nevenke