Poput price kada djavolka pretvori u andjelka
"igra-sudbine i amebe dve"
Ljubav..."TO"-"TO" - "ispovest duse"
Mozda je najpre potrebno postaviti pitanje:kako ko "tumaci" ljubav?
Sta podrazumeva pod ljubavlju-kako je definise? -
Da bi znao sta mu predstavlja autenticnu ljubav?
Neki drugi pit o tome,...Dakle ...
- Osecaj da je "TO"-"TO"
Svaki vid ljubavi je individualni osecaj...Manifestacija i izrazavanje iste je vec nesto sasvim drugo...
Sta se pod pojmom ljubavi podrazumeva kako se ona dozivljava i sta predstavlja autenticnost i iz kog ugla...?
Moja autenticna ljubav, je cinila da u meni
"probudi " uslovno receno onaj "dobar deo mene",...ili mog karaktera,..osecajem "krila koje dobih" ili srece koja me je nosila ...
..Jednostavno ja sam svo vreme bila srecna i ispunjena izazvano nicim,..ili nicim racionalno pokrivenim opipljivim,..
Tesko je verbalizovati osecaj kao i osecanja...
Da pokusam:
Osecaji ...
Osecah se kao na krovu sveta,..
Probudio je u meni srecu,...Probudio je u meni dusu koja je bila "zatvorena",
dete koje je spavlo i bilo nemo godinama,..
ljubavnicu,...zenu,...prijatelja,...majku,...Svaki segment mene,...
Probudio je u meni bezbriznost,mirnocu,blagost,razumevanje,paznju...
Ali budio je i nemir, strast
...Osecaj da je unutar mene drugo bice,..
Osecaj kosmosa u malom,..osecaj blazenstva,..ma kako cudno zvucalo...
Osecaj krila kako na pocetku rekoh,..
Manifestacija,...
Postala sam nekako drugacija - bolja,...Nije me izmenio samo izvukao ono najbolje iz mene i to ne za sebe,
za sve oko mene pa i za mene licno.I svet je bio lep "odjednom",...svaki problem nije bio problem neka ne objasnjiva snaga
davala mi polet,...i svaka ambicija moja u trenu kako bi bila zamisljena bila bi realizovana,..
...energija,..neka cudna energija bi u meni,..i manifestova se na svako polje moga delovanja i bitisanja...
...Ne izgubih svoje "ja" ali dobih novo ruho,..uvek sam sebi bila bitna,..brinula o sebi,..stitila sebe,..prvi put sam nesvesno nekoga stavljala ispred sebe a da to nije moja porodica,...prvi put nesvesno sam "on" izjednacila sa svojim "ja",..prvi put sam zelela nekome dobro iako to mozda za mene znaci "lose",..
...Sve obavih prvi put,...izuzev da "otvorim dusu"kako bi shvatio i upoznao zaista mene...(kasnije*)
Cime je to prouzrokovao? Nekom cudnom povezanoshcu nekom nevidljivom niti pretakanja iz sebe u mene kao
i stapanja njega u meni.Cudnom komunikacijom bez reci,bez dodira koaj je iz njega isla meni i kada bi bio km daleko,..Pogledom kada bi bio pored mene,..
Dodirom...Komunikacijom culima. I ma kako sanjalacki chudno ili neracionalno zvucalo to je taj jedinstven osecaj autenticnosti nikada nikoga na ovaj nacin nisam osetila,..
Neka magneticna privlacnost koja se odnosi na intelektualnoj,emotivnoj,sex-ualnoj "povezanoshcu",..
...Sve je mirisalo na srecu,...
Gde je "zapelo"...?
Taj osecaj stvara dozivljaj gledano iz (realistickog ugla) imaginaran osecaj poznavanja...
I nosi ispred stepenica korake,..otvarajuci jaz u realnom vremenu,...jel' osecaj nagna bice za "dalje" a razum "vuce rucnu",..kuda,..jel'ne prozivljeno,ne upoznato,..ne poznato,..a potrebno (za razumom donetu spoznaju ) da se dva bica poklapaju.
"Ne materijalizovano" razum svrsta pod imaginarno,..u nedostatku "materijalizovanih dokaza"potrebnih razumu da je "TO"-"TO"
Sto razum ne moze da dokuci on mu se opire,..i na kraju odbacuje,..
...Kod "normalnih ljubavi" proradi ego,..sujeta,..ili samo bol,.razocarenje sled svega. A ovde ? Nema razocarenja,..ono zna da je "to"bilo "TO"-"TO"-zna da ono drugo bice nije zelelo verovati.
...Onom "nevidljivom niti" jedno bice shvata i razume drugo,.."razume - zasto"...i samo je setno,...jel' drugo potrebnu veru od sebe odbaci,..
(kasnije*)...Ne volim da pricam o sebi licno,..nemam potrebu da pricam o poslu,..nemam potrebu da pricam o svojoj porodici,..o svom detinjstvu o svom zivotu,..o onome sta sve imam a sta nemam,..o putu koji je bio trnovit,..o maski posutih latica ruza,..ne volim da pricam o nikome lose,..ne volim da pominjem nesto sto vise nikako nije vazno,..jel' gde je jedan zivot za trenutak zastao,..drugim se putem drugi razvio,..Verovatno bih bila ova ista da nije bilo svega,ali ipak drugacija..verovatno,..mozda manje akcentirala prave ljudske vrednosti,..smatrajucih ih normalnim a mozda pak ne bi ni znala da uopste postoje,..Jedno znam ne bih imala neutoljenu zedj za ljubavlju,razumevanjem...ne bih se doimala krhko.A mozda bi postala upravo ona devojka koju je on na "posletku kao takvom doziveo"...
...Imalo je manjak i vishe nego manjak informacija,...na osonovu koga je mogao da "sudi"-proceni,...Znao me je a niej znao nista o meni,..Nista sto zaista moze da me okarakterise kao osobu,..Znao je smo moje srce moju dusu,..
Stvorila sam ne zeleci osecaj bezbrizne devojke,...koja je bila usukana pazena i mazena,...mozda i razmazena,...Ne zeleci,..da pricam o nekim stvarima,..verovajuci da nece verovati onome sto vidi nego onome sto oseti u sebi,..."prvi put sam uzivala u svojoj sreci"
Nisam je zelala okrnjiti nicim,..Nisam zelela predrasude,...nisam zelela da sporim nista,..
pustila sam ga da gleda,..i gledao je a video "nista" nije,..jel'"ta" istina je za mene bolna,...znaci otkriti nesto sto sam i ja sama dugo trebala da shvatim prihvatim" i nastavim,..."Svako ima svoju proslost" svoj zivot,..svoje odrastanje,..svoju borbu,..Cesto pitah sudbinu zasto mi je toliko tezak put nanela,..zasto morah sama,...zar niko nije bio tu za mene,...bila sam mala,..savim mala,...i onako mala...savim sama...Kad'kada cestitam sebi,..i to me cini ponosnom ali ne sretnom,...Odlicnu "masku" i veoma lepo pakovanje od zivota dobih takodje,...da se upakuje i prikrije sve,...Dugo mi je trebalo da prebolim,...da zalecim rane,...da odrsatem,..da razumem,..da ne zameram,..da ne mrzim ,..da uprskos svemu volim,...Da sacuvam veru,..Da imam hrabrost,..da koracam,...Da verujem da nemam strah,..da sama sebe izvedem,..i tu ponosno sam na sebe.
Lepse je" pakovanje - bajka",..mnogo,..sve je lepse,..paradoksalno,..svo to "negativno dozivljavanje" od istine.Lakse je i da misli da sam dete,..(iako dete mogla biti nisam ni kad'mi vreme bilo da budem dete,..i ,..i kako sam slaba,...)od "kosmara" mozda mi i draze iako je cena koju upravo placam ogromna,
Ja znam koliko sam jaka...
...Sve sto sam zelela ja uspela da ostvarim,..postala sam covek,..realizovala sam sve svoje ambicije,..sama,..ostvarila se...
.A sudbini ako nicem hvala na tome,..jel' kada nemash nikoga imash samo sebe,- tu slabosti mesta nema...
...Ostala je samo jedna zelja,..da ostvarim svoj idealni spoj,..onoga sto mi daje energiju,..bez koje tesko u sebi zivim,..jel'ne osecam se zivom,..
Buducnost,...
Dace sudbina,..Sve jednom dodje na svoje,..pa cak i ako njegovo srce i ne bude moje, i zauvek moje..postoji...jedno pravo srce rodilo se i kuca i znam ono bice samo moje-zauvek moje-pravo srce"
Odlomak iz: "igra-sudbine i amebe dve"