Posmatrajući tamni nebeski svod, po kojem je veličanstveno iskrila svetlost razasutih zvezda, David je razmišljao o nastanku svemira. To nije bila slučajna, uzgredna tema, već nešto što je godinama proučavao. Ponekad mu se dešavalo da ga misli prenesu u sferu nekog čudnog, lucidnog stanja svesti. Tada mu se činilo da oseća naviranje odgovora. Nije znao odakle dolaze, ali bili su tu. Tako blizo. Okruživali su ga kao senke koje se primiču i postaju sve jasnije. Uzbudjeno je očekivao da se pojave; da ekslplodiraju u svetlost spoznaje i u potpunosti otkriju misteriju života.
Ali, spoznaja je uvek nestajala pre nego što bi se objavila. Isčezavala je poput nade. David je s uzdahom sklapao oči i pitao se čemu to stalno traganje? Zašto ga oseća kao dužnost koju mora izvšiti u ovozemaljskom životu? Da li je uklet ili blagosloven? Jer, iako je bilo naporno donosilo mu je i momente ogromne radosti i ushićenja kad god je uočio neku skrivenu vezu ili zakonitost koje do tada nije bio svestan. S novim, proširenim shvatanjem se budila i nova nada. Davala mu je podstreh, obnavljala snagu i vraćala entuzijazam za daljnim traganjem. Udubljen u misli nije primetio da su se vrata kupea otvorila. Trgao se kada je čuo prijatan ženski glas.
-Dobro veče. Da li je slobodno?
- Dobro veče. Da. Udjite!
- Hvala.
Knjiga je filozofsko-psiholoskog sadrzaja i ko zeli moze je besplatno citati klikom na sliku.
