Quantcast

Путовање тамо где “Србин” значи страховати…

Poruka
22.425
Путовање тамо где “Србин” значи страховати…

Путовање тамо где бити Србин значи страховати за своју безбедност

Стигли смо на Косово пре четири дана и било би компликовано препричати последњих 48 сати јер имамо чудан утисак да смо више тога доживели за та два дана овде него за недељу дана у Француској.


Косово, уочи Нове Годне

У среду смо посетили више енклава: Бању, Суво Грло, Црколез, Гораждевац, Ораховац, Велику Хочу. Захваљујући пуним камионима које сте ви напунили вашим донацијама у Француској, тамо смо разделили играчке, школски прибор, спортски материјал и нову одећу. Деца су вриштала од радости, осмеси су се појављивали на лицима обележена тешким животом.

У две од тих енклава смо се дуже задржали како бисмо то драгоцено време потрошили на разговор са надлежнима и схватили тешку свакодневну реалност Срба на Косову.

У школи у Гораждевцу, пошто смо разделили 50 играчака деци, разговарали смо са директором о потребама његове енклаве. Највећи проблем за њих је економске природе. Јер Срби у енклавама живе од социјалне помоћи, што би, како су они сами признали, могло да подсећа на статус “паразита”. Међутим, тај систем социјалне помоћи им дозвољава само да једва преживе. Срж проблема је што Албанци не допуштају Србима из енклава да продају своје производе на пијацама. Тако да енклаве ништа не продају, имају јако мало перспективе за будућност и морају да се задовоље међусобном трговином у изолацији. Младе генерације наравно напуштају енклаве да би нашле посао тамо где га има, што ће неизбежно довести до нестанка српског народа на Косову и Метохији.

Независност Косова је проглашена пре скоро три године, и бивши терористи ОВК који владају покрајином се и даље све више богате, док је српско становништво све сиромашније због политике опште изолације.

У Ораховцу смо посетили енклаву са попом који нам је испричао историју тог места. Од једном се зауставио за време наше шетње. Стигли смо до границе са албанским делом, коју не сме да пређе јер би био провоциран, каменован, нападнуг. Наставили смо сами и сусрели смо се са трагичним пејзажем: пет џамија следе једна другу у граду који се пружа нашем погледу. Треба напоменути да је овај град специфичан на исти начин као и Косовска Митровица: оба града су подељена на два дела, и то не мостом, већ ничијом земљом. Куће, које су некада биле српске, су спаљене, а бодљикаве жице су уредно намештене и чекају да буду инсталиране у случају побуне. То је ничија земља у којој бити Србин значи страховати за своју безбедност.

То је ничија земља у којој бити Србин значи страховати за своју безбедност.

За време тих пар дана смо научили две лекције. Прва је да би требало једном месечно да доносимо материјал како бисмо потпуно задовољили разноврсне потребе. А друга, најважнија и историјски укорењена је да је ситуација становника у српским енклавама сваког дана све гора и гора. Независност Косова је проглашена пре скоро три године, и бивши терористи ОВК који владају покрајином се и даље све више богате, док је српско становништво све сиромашније због политике опште изолације. И данас је била искључена струја у енклави Бања када смо тамо отпратили нашег водича.


Са Француског превела Светлана Максовић

Вратили смо се у Косовску Митровицу касно и уморни, али храброст српских породица нам даје снаге да наставимо нашу мисију. Данас, 31. децембра, смо пошли за Косовску Каменицу, енклаву која се налази у западном делу Косова, да бисмо тамо упознали професора џудо клуба. Омогућићемо му набавку татамија како би деца могла безбедно да се баве овим спортом.

Марион Шевцоф је председница организације “Солидарност Косово”

Новопрес, 31. 12. 2010.

За Фонд Слободан Јовановић превела Светлана Максовић
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.