Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Putinova prva decenija
Branko VLAHOVIĆ, 09.08.2009 20:11:14
Putinovo polaganje zakletve
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
OVOG devetog avgusta navršilo se deset godina otkako je šira svetska javnost saznala za Vladimira Putina. Tokom minule decenije, on je postao jedan od najuticajnihih državnika - na planeti.
U leto 1999. godine, oboleli predsednik Boris Jeljcin imenovao je Putina za v. d. premijera. Predstavljajući ga, Jeljcin je pred TV kamerama kazao da je to ”čovek sposoban da konsoliduje društvo i, oslanjajući se na najšire političke snage, obezbedi produžetak reformi u Rusiji”. Tako je Vladimir Vladimirovič Putin, dotadašnji sekretar Saveta bezbednosti Rusije i direktor Federalne službe bezbednosti (bivši KGB), postao premijer, zatim, u dva mandata, predsednik Rusije, a onda ponovo premijer, što je i danas.
Bez obzira na mnogobrojne Jeljcinove greške, pre deset godina je odabrao ličnost koja je zaista brzo osvojila simpatije velike većine Rusa. Putin je do tada slabo bio poznat i ruskoj, a kamoli svetskoj javnosti. Sada svi znaju ko je on.
Zašto je Jeljcin za naslednika odabrao Putina? Mnogi se slažu da su mu se dopali njegova čvrstina i patriotizam. Nije nevažno ni što je Jeljcin imao poverenja da će ga ”naslednik” zaštititi. Prvi ukaz koji je doneo Putin kao predsednik bio je da se bivšem predsedniku ne može suditi za ono što je radio u toku mandata. Da je, nekim slučajem, na izborima pobedio komunista Genadij Zjuganov, Jeljcin bi sigurno završio pred sudom.
Ko je predložio Putina? Jednu ”istinu” uporno ponavlja Boris Berezovski, milijarder i sada politički disident. Tvrdi da je on predložio Putina i napravio ”formulu” kako da bude izabran.
Čvrstinu, koja je njegov ”zaštitni znak”, Putin je pokazao odmah po ”ustoličenju”. Čim su čečenski ekstremisti nasrnuili na Dagestan, energično je reagovao. Mnogi građani sećaju se Putinove izjave iz septembra 1999, kada je rekao da će teroriste likvidirati bilo gde, ako treba, i u VC-u.
Putin je uspeo da vrati samopouzdanje vojsci i policiji, a narodu se posebno svidela
rešenost da zaustavi lopovluke oligarha. Oslobodio se njihovog uticaja na kadrovsku politiku. Bereozvskom i društvu oduzeo je propustnice za Kremlj. Upravo oni koji su opljačkali Rusiju, počeli su najviše da napadaju Putina kao autokratu. Što su oligarsi više bili protiv njega, Putinu je rasla popularnost u narodu.
Činjenica je da je Putin imao i sreće, jer su, baš u vreme njegove vladavine, neverovatno brzo rasle cene nafte, gasa i metala, što je pomoglo Rusiji da ekonomski stane na noge. Zemlja je prošlog avgusta imala rekordne devizne rezerve od skoro 600 milijardi dolara. Mnogi kažu, s pravom: da nije bilo Putina, oligarsi bi najveći deo tog novca prebacili na Zapad. Odliv kapitala, koji je godinama bio vrlo visok, u Putinovoj eri - smanjio se.
Čak i glavni politički konkurent Vladimira Putina, komunista Genadij Zjuganov, priznaje da je on mnogo učinio. Najveća slabost Putinove vladavine, po Zjuganovu, jeste neuspeh da se suzbije korupcija. Toga je, međutim, svestan i Putin. On sam kaže: ”Smenio sam kompletno rukovodstvo carine zbog korupcije, ali - kako se kralo - krade se i dalje...”
Na međunarodnoj sceni, Putina je najbolje objasnio nobelovac Aleksandar Solženjicin: ”Mnogima na Zapadu smeta što je Putin počeo da podiže i organizuje rusku državu. Ispada da Zapad hvali Jeljcina, a pre toga Gorbačova, koji su dopustili da se stropošta snaga i ugled velike države.”
Na Zapadu je jedan broj listova i TV kanala dosta dugo demonizovao Putina kao bivšeg oficira KGB. Mnogi zapadni ”analitičari” tražili su pukotine u odnosima Putina i njegovog naslednika Medvedeva, ali, do sada, između učitelja i učenika nema varničenja, ni kratkih spojeva.
http://www.novosti.rs/code/navigate...prva decenija&kword_add=putin, vladimir putin
Branko VLAHOVIĆ, 09.08.2009 20:11:14
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
OVOG devetog avgusta navršilo se deset godina otkako je šira svetska javnost saznala za Vladimira Putina. Tokom minule decenije, on je postao jedan od najuticajnihih državnika - na planeti.
U leto 1999. godine, oboleli predsednik Boris Jeljcin imenovao je Putina za v. d. premijera. Predstavljajući ga, Jeljcin je pred TV kamerama kazao da je to ”čovek sposoban da konsoliduje društvo i, oslanjajući se na najšire političke snage, obezbedi produžetak reformi u Rusiji”. Tako je Vladimir Vladimirovič Putin, dotadašnji sekretar Saveta bezbednosti Rusije i direktor Federalne službe bezbednosti (bivši KGB), postao premijer, zatim, u dva mandata, predsednik Rusije, a onda ponovo premijer, što je i danas.
Bez obzira na mnogobrojne Jeljcinove greške, pre deset godina je odabrao ličnost koja je zaista brzo osvojila simpatije velike većine Rusa. Putin je do tada slabo bio poznat i ruskoj, a kamoli svetskoj javnosti. Sada svi znaju ko je on.
Zašto je Jeljcin za naslednika odabrao Putina? Mnogi se slažu da su mu se dopali njegova čvrstina i patriotizam. Nije nevažno ni što je Jeljcin imao poverenja da će ga ”naslednik” zaštititi. Prvi ukaz koji je doneo Putin kao predsednik bio je da se bivšem predsedniku ne može suditi za ono što je radio u toku mandata. Da je, nekim slučajem, na izborima pobedio komunista Genadij Zjuganov, Jeljcin bi sigurno završio pred sudom.
Ko je predložio Putina? Jednu ”istinu” uporno ponavlja Boris Berezovski, milijarder i sada politički disident. Tvrdi da je on predložio Putina i napravio ”formulu” kako da bude izabran.
Čvrstinu, koja je njegov ”zaštitni znak”, Putin je pokazao odmah po ”ustoličenju”. Čim su čečenski ekstremisti nasrnuili na Dagestan, energično je reagovao. Mnogi građani sećaju se Putinove izjave iz septembra 1999, kada je rekao da će teroriste likvidirati bilo gde, ako treba, i u VC-u.
Putin je uspeo da vrati samopouzdanje vojsci i policiji, a narodu se posebno svidela
rešenost da zaustavi lopovluke oligarha. Oslobodio se njihovog uticaja na kadrovsku politiku. Bereozvskom i društvu oduzeo je propustnice za Kremlj. Upravo oni koji su opljačkali Rusiju, počeli su najviše da napadaju Putina kao autokratu. Što su oligarsi više bili protiv njega, Putinu je rasla popularnost u narodu.
Činjenica je da je Putin imao i sreće, jer su, baš u vreme njegove vladavine, neverovatno brzo rasle cene nafte, gasa i metala, što je pomoglo Rusiji da ekonomski stane na noge. Zemlja je prošlog avgusta imala rekordne devizne rezerve od skoro 600 milijardi dolara. Mnogi kažu, s pravom: da nije bilo Putina, oligarsi bi najveći deo tog novca prebacili na Zapad. Odliv kapitala, koji je godinama bio vrlo visok, u Putinovoj eri - smanjio se.
Čak i glavni politički konkurent Vladimira Putina, komunista Genadij Zjuganov, priznaje da je on mnogo učinio. Najveća slabost Putinove vladavine, po Zjuganovu, jeste neuspeh da se suzbije korupcija. Toga je, međutim, svestan i Putin. On sam kaže: ”Smenio sam kompletno rukovodstvo carine zbog korupcije, ali - kako se kralo - krade se i dalje...”
Na međunarodnoj sceni, Putina je najbolje objasnio nobelovac Aleksandar Solženjicin: ”Mnogima na Zapadu smeta što je Putin počeo da podiže i organizuje rusku državu. Ispada da Zapad hvali Jeljcina, a pre toga Gorbačova, koji su dopustili da se stropošta snaga i ugled velike države.”
Na Zapadu je jedan broj listova i TV kanala dosta dugo demonizovao Putina kao bivšeg oficira KGB. Mnogi zapadni ”analitičari” tražili su pukotine u odnosima Putina i njegovog naslednika Medvedeva, ali, do sada, između učitelja i učenika nema varničenja, ni kratkih spojeva.
http://www.novosti.rs/code/navigate...prva decenija&kword_add=putin, vladimir putin
