Кад већ причамо о трансскрипту, ево званичне објаве (преведено на српски):
Ф. Лукјанов: Александар Ракович је подигао руку.
А. Ракович: Поштовани господине председниче!
Ја сам Александар Ракович, историчар из Београда, Србија. Моје питање је: Шта мислите о покушајима „обојене револуције“ у Србији?
Хвала Вам.
В. Путин: Слажем се са председником Вучићем, а наше обавештајне службе то потврђују – неки западни центри покушавају да организују „обојену револуцију“, у овом случају, у Србији.
Увек постоје људи, посебно млади, који нису баш упознати са стварним проблемима, позадином тих проблема и потенцијалним последицама нелегитимних облика промене власти, укључујући и „обојене револуције“.
Резултати „обојене револуције“ у Украјини су добро познати. „Обојена револуција“ је неуставно, незаконито преузимање власти. То је то, да кажем отворено, једноставним језиком. По правилу, то не води ничему добром. Увек је најбоље остати у оквиру основног закона, у оквиру устава.
Утицање на младе људе је увек најлакша ствар. Најлакше је утицати на њихову свест. Зашто сам поменуо наше девојке и младиће који се појављују у јавности носећи кокошнике или друге руске симболе и поносни су на то? То је кључ успеха друштва; то је самоодбрана друштва од спољашњег утицаја, посебно негативног утицаја.
И млади људи у Србији – чак и они који излазе на улице – су углавном патриоте; то не смемо заборавити. Морамо да водимо дијалог са њима, и мислим да председник Вучић покушава управо то да уради. Али не смеју заборавити да су, пре свега, патриоте.
Никада не смеју заборавити патње које је српски народ претрпео пре Првог светског рата, током Првог светског рата, после њега, уочи Другог и током Другог. Српски народ је патио. А они који гурају младе људе на улице желе да српски народ настави да пати. Баш као што неки желе да руски народ пати, и то отворено говоре. Управо у Србији, они који гурају људе на улице можда то не кажу директно, али свакако размишљају о томе.
Та обећања: „Сад ћете ићи, сада ћете некога срушити, и онда ће сви бити добро.“ Али нико никада не каже колико ће то бити добро, колико брзо ће бити добро и како ће све одједном постати добро? Они који изазивају такве догађаје никада то не кажу. И, по правилу, све то води супротном резултату, супротном од онога што очекују они који то организују.
Мислим да ако се укључите у нормалан дијалог са овим младим људима, и даље можете постићи договор са њима. Јер они су, пре свега, патриоте и морају да разумеју шта је најбоље за њихову земљу: такве револуционарне трансформације или еволутивне промене – уз њихово учешће, наравно.
Али, извините, то нас се не тиче – то је унутрашња ствар Србије.
