PUTEVI LJUBAVI
Čudni su putevi ljubavi
Od cveta do cveta vetar ljubav nosi,
Ljubav neki nemir na usnama objavi
A ponekad ljubav u oku zarosi.
Dogode ti se tako neke oči drage
Kao zrele trešnje na grani visoko,
Tad osetiš kako srce nema snage,
A htele bi usne, htelo bi oko.
Popeti se gore baš i nije lako,
Dva srca su važna da se kocke slože,
Od muke se smeješ, a tako bi plak’o,
Pobeg’o iz sebe, al ne smeš iz kože.
Često do tog cilja mnogo štošta treba:
Nežnosti, dobrote, vere u čoveka,
I milion milja da stigneš do neba,
Do trešnje rumene što baš tebe čeka.
Do osmeha nekog i šiški na čelu,
Nevidljive zvezde koja ti svetluca,
I shvatićeš kako negde u tvom telu
Još nečije srce zaljubljeno kuca.
Još nečije oko treperi kroz tvoje
Za koje drhtiš – gubiš ravnotežu,
Ali, baš zbog toga mostovi postoje,
Da spajaju srca i ljubavi vežu.
Pa ako ti trnje posade po stazi
Neke mračne sile i otrovni zmići,
Nikad nemoj stati, gazi, hrabro gazi,
Do ljubavi moraš i po trnju stići.
T.Nikoletić
Čudni su putevi ljubavi
Od cveta do cveta vetar ljubav nosi,
Ljubav neki nemir na usnama objavi
A ponekad ljubav u oku zarosi.
Dogode ti se tako neke oči drage
Kao zrele trešnje na grani visoko,
Tad osetiš kako srce nema snage,
A htele bi usne, htelo bi oko.
Popeti se gore baš i nije lako,
Dva srca su važna da se kocke slože,
Od muke se smeješ, a tako bi plak’o,
Pobeg’o iz sebe, al ne smeš iz kože.
Često do tog cilja mnogo štošta treba:
Nežnosti, dobrote, vere u čoveka,
I milion milja da stigneš do neba,
Do trešnje rumene što baš tebe čeka.
Do osmeha nekog i šiški na čelu,
Nevidljive zvezde koja ti svetluca,
I shvatićeš kako negde u tvom telu
Još nečije srce zaljubljeno kuca.
Još nečije oko treperi kroz tvoje
Za koje drhtiš – gubiš ravnotežu,
Ali, baš zbog toga mostovi postoje,
Da spajaju srca i ljubavi vežu.
Pa ako ti trnje posade po stazi
Neke mračne sile i otrovni zmići,
Nikad nemoj stati, gazi, hrabro gazi,
Do ljubavi moraš i po trnju stići.
T.Nikoletić
