- Poruka
- 95.533
https://www.vreme.com/kultura/magicno-obicno/
Roger Keith "Syd" Barrett (1946-2006)
Godine 1966. i 1967. mogle su biti svakakve, ali svakako ne sipljive, u kojima se ništa nije dešavalo.
Posebno ne u Londonu, gradu koji od tada ne spava.
Mit o vitezovima okruglog stola britanske pop muzike – The Beatless, The Rolling Stones, The Animals,
potom The Kinks, Yardbirds, Moody Blues – tek se do tad nekako uobličio.
Pink Flojd je obeležio prvo odstupanje od stola i bili su prvi sa Ostrva koji su uspeli da, posle The Beatlesa i The Rolling Stonesa,
budu trajno svetski priznata autentična britanska robna marka posle tog naivnog perioda (uz Led Zeppelin, naravno)
. Osnovni razlog za njihov brz uspeh bio je efektan prodor umetničke revolucije Syda Barreta,
neprikosnovenog lidera grupe, koji je komponovao skoro sve, pevao, svirao gitaru i savršeno izgledao,
uspevši da uobliči jednu evropsku rok muziku.
Engleskost, a time i evropejstvo, u rok muziku su, naime, uvedeni sredinom šezdesetih –
1966. i 1967. godina u tome su bile ključne, a "svinging London", novi pop-kulturni London
tradicionalne ekscentričnosti i uvek sveže dekadencije, bio je kolevka.
U to vreme napravljen je most ka muzici vodvilja, nasleđu britanske folk-muzike, i pre svega zahvaljući Sydu Barrettu –
uspostavljena je tačka gde se tradicija vila i vilenjaka ukršta sa naučnom fantastikom,
otvarajući vrata psihodeliji, budućem Davidu Bowieu, i svemu eksperimentalnom što još nosi odeždu rok muzike.
Syd Barrett i njegovo slavno ludilo, zbog koga se na vrhuncu i povukao iz Pink Floyda
, jedna su od najvećih legendi rok muzike, ali ni najnovija zapažanja ne daju mnogo objašnjenja za to šta se u stvari dogodilo.
Tada su psihodelične droge bile dozvoljene i masovno korišćene, i verovatno su uticale na Barretovu ličnost.
Ovaj višestruko talentovani i načitani momak, koji je iz povučenog Kembridža došao u proključali London i preko noći postao istinska zvezda,
bio je krhka i labilna ličnost, što su zapažali njegovi prijatelji.
Konačno, nedavno otkriveni rasporedi obaveza pokazuju koliko je beskrupulozan bio celonedeljni ritam svirki godine 1967,
u kojoj je grupa Pink Floyd postala slavna, i postaje jasno do koje mere su nervi svim muzičarima morali biti napeti.
Međutim, Barrettovi rođaci danas svedoče kako on, u stvari, nikad nije išao na psihijatrijske tretmane
zato što su stručnjaci procenili da za to nema razloga.
Svedoče i da je u kasnijim godinama živeo povučenim, relativno konzistentnim, slabo društvenim seoskim životom
, u kome se sve vrtelo oko mirnog bavljenja apstraktnim slikarstvom i ljubavi prema cveću.
S druge strane, R.D. Laing, najznačajnije ime antipsihijatrije, svojevremeno je, preslušavši jednu traku sa Barretovim razgovorima
iz najgoreg perioda nikad dijagnostifikovanog sloma, izjavio da je mladi gospodin "neizlečiv".
Pink Floyd
Preteran hedonizam bio je mnogima dobar vodič za loš put,
a jedan momak je svemu tome pristupio bez rezerve verujući da su stvari upravo ono za šta se izdaju.
U svim Barretovim pesmama jasno se vidi to poverenje u život koji stvari imaju nezavisno od nas,
poverenje da svako ima svoju priču koju treba shvatiti,
poverenje da život sa sobom donosi mnoga neslućena uzbuđenja, sva radosna, a i ona koja nas možda plaše –
moći ćemo da prespavamo.
Zato je prvi album Pink Floyda najbolja dečja ploča na svetu.
Album The Piper At The Gates Of Dawn ostaje za sva vremena bajkovita verzija onoga što je moglo da bude u pop muzici
i onoga što bi dete u svakom od nas volelo da zna da postoji.
Svet Syda Barretta se u nekoj svojoj tački oslanjao na svet Saint Exepperyja i, kao i njegov,
srušio se sa nebesa u tačku bez povratka, ne ostavljajući nikakav trag za sobom.
THE PIPER AT THE GATES OF DAWN (1967)
Roger Keith "Syd" Barrett (1946-2006)
Godine 1966. i 1967. mogle su biti svakakve, ali svakako ne sipljive, u kojima se ništa nije dešavalo.
Posebno ne u Londonu, gradu koji od tada ne spava.
Mit o vitezovima okruglog stola britanske pop muzike – The Beatless, The Rolling Stones, The Animals,
potom The Kinks, Yardbirds, Moody Blues – tek se do tad nekako uobličio.
Pink Flojd je obeležio prvo odstupanje od stola i bili su prvi sa Ostrva koji su uspeli da, posle The Beatlesa i The Rolling Stonesa,
budu trajno svetski priznata autentična britanska robna marka posle tog naivnog perioda (uz Led Zeppelin, naravno)
. Osnovni razlog za njihov brz uspeh bio je efektan prodor umetničke revolucije Syda Barreta,
neprikosnovenog lidera grupe, koji je komponovao skoro sve, pevao, svirao gitaru i savršeno izgledao,
uspevši da uobliči jednu evropsku rok muziku.
Engleskost, a time i evropejstvo, u rok muziku su, naime, uvedeni sredinom šezdesetih –
1966. i 1967. godina u tome su bile ključne, a "svinging London", novi pop-kulturni London
tradicionalne ekscentričnosti i uvek sveže dekadencije, bio je kolevka.
U to vreme napravljen je most ka muzici vodvilja, nasleđu britanske folk-muzike, i pre svega zahvaljući Sydu Barrettu –
uspostavljena je tačka gde se tradicija vila i vilenjaka ukršta sa naučnom fantastikom,
otvarajući vrata psihodeliji, budućem Davidu Bowieu, i svemu eksperimentalnom što još nosi odeždu rok muzike.
Syd Barrett i njegovo slavno ludilo, zbog koga se na vrhuncu i povukao iz Pink Floyda
, jedna su od najvećih legendi rok muzike, ali ni najnovija zapažanja ne daju mnogo objašnjenja za to šta se u stvari dogodilo.
Tada su psihodelične droge bile dozvoljene i masovno korišćene, i verovatno su uticale na Barretovu ličnost.
Ovaj višestruko talentovani i načitani momak, koji je iz povučenog Kembridža došao u proključali London i preko noći postao istinska zvezda,
bio je krhka i labilna ličnost, što su zapažali njegovi prijatelji.
Konačno, nedavno otkriveni rasporedi obaveza pokazuju koliko je beskrupulozan bio celonedeljni ritam svirki godine 1967,
u kojoj je grupa Pink Floyd postala slavna, i postaje jasno do koje mere su nervi svim muzičarima morali biti napeti.
Međutim, Barrettovi rođaci danas svedoče kako on, u stvari, nikad nije išao na psihijatrijske tretmane
zato što su stručnjaci procenili da za to nema razloga.
Svedoče i da je u kasnijim godinama živeo povučenim, relativno konzistentnim, slabo društvenim seoskim životom
, u kome se sve vrtelo oko mirnog bavljenja apstraktnim slikarstvom i ljubavi prema cveću.
S druge strane, R.D. Laing, najznačajnije ime antipsihijatrije, svojevremeno je, preslušavši jednu traku sa Barretovim razgovorima
iz najgoreg perioda nikad dijagnostifikovanog sloma, izjavio da je mladi gospodin "neizlečiv".
Pink Floyd
Preteran hedonizam bio je mnogima dobar vodič za loš put,
a jedan momak je svemu tome pristupio bez rezerve verujući da su stvari upravo ono za šta se izdaju.
U svim Barretovim pesmama jasno se vidi to poverenje u život koji stvari imaju nezavisno od nas,
poverenje da svako ima svoju priču koju treba shvatiti,
poverenje da život sa sobom donosi mnoga neslućena uzbuđenja, sva radosna, a i ona koja nas možda plaše –
moći ćemo da prespavamo.
Zato je prvi album Pink Floyda najbolja dečja ploča na svetu.
Album The Piper At The Gates Of Dawn ostaje za sva vremena bajkovita verzija onoga što je moglo da bude u pop muzici
i onoga što bi dete u svakom od nas volelo da zna da postoji.
Svet Syda Barretta se u nekoj svojoj tački oslanjao na svet Saint Exepperyja i, kao i njegov,
srušio se sa nebesa u tačku bez povratka, ne ostavljajući nikakav trag za sobom.
