Pub "Tinejdžeri" vol 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pa mislim,
kako si
gde si
kako žena deca

To je toliko tipično i retardirano, više ne spada u kulturu već u jednu beznačajnu frazu
Ko Ameri što su npr govorili "How do you do" nakon što upoznaju nekog
i oboje to kažu bez reči o tome šta u stvari oni rade, i kako su

Kao i kod nas kad se ljudi sretnu na ulici, poznanici:
E de si brate
šta radiš
evo, šta ima kod tebe
ma ništa

I odoše
smisao? nepostojeći
bolje da ćuteći prođu jedno pored drugog ili samo klimnu glavom
nekad je i osmeh dovoljan da zameni tupave fraze
 
Pa mislim,
kako si
gde si
kako žena deca

To je toliko tipično i retardirano, više ne spada u kulturu već u jednu beznačajnu frazu
Ko Ameri što su npr govorili "How do you do" nakon što upoznaju nekog
i oboje to kažu bez reči o tome šta u stvari oni rade, i kako su

Kao i kod nas kad se ljudi sretnu na ulici, poznanici:
E de si brate
šta radiš
evo, šta ima kod tebe
ma ništa

I odoše
smisao? nepostojeći
bolje da ćuteći prođu jedno pored drugog ili samo klimnu glavom
nekad je i osmeh dovoljan da zameni tupave fraze

Zašto imam osećaj da i ti koristiš te iste fraze :lol: (mada si verovatno i subjektivan)?
 
Daj bre Direkt nemoj da kakis i da sad izvodis nekog pametnjakovica sto mislis da su ti razgovori debili.
Sta fali tome sto kad se sretnes sa nekim kazes "gde si brate, sta ima?", jednostavno uobicajan razgovor kad sretnes nekoga, po tvome bi trebali da smislimo nesto novo zato sto je ovako smorilo.
Npr. Sretnes ortaka i pitas ga "e jel istina da se tvoja sestra tako dobro kara?"
 
Zašto imam osećaj da i ti koristiš te iste fraze :lol: (mada si verovatno i subjektivan)?

Koristim naravno, i skoro sam skontao koliko je to glupo i iritantno.
Al ne koristim ja svojevoljno, jer jednostavno nemaš šta drugome da kažeš u tom trenutku, pogotovo kad svako ide na svoju stranu.
Ajde barem na forumu sve može da se ispriča kakva god prisnost da je u pitanju.

Baš sam juče o tome pričao sa drugom jer se desilo da on ide u susret nekom poznaniku, i jedno drugom su se javili istom frazom:
'de si brate, šta radiš?


Obojica- gotovo u isto vreme.
Prošli jedan pored drugog i ništa drugo NISU REKLI JEDNO DRUGOM!!!
 
Pa mislim,
kako si
gde si
kako žena deca

To je toliko tipično i retardirano, više ne spada u kulturu već u jednu beznačajnu frazu
Ko Ameri što su npr govorili "How do you do" nakon što upoznaju nekog
i oboje to kažu bez reči o tome šta u stvari oni rade, i kako su

Kao i kod nas kad se ljudi sretnu na ulici, poznanici:
E de si brate
šta radiš
evo, šta ima kod tebe
ma ništa

I odoše
smisao? nepostojeći
bolje da ćuteći prođu jedno pored drugog ili samo klimnu glavom
nekad je i osmeh dovoljan da zameni tupave fraze

Potrebno je da i drugim korisnicima date reputaciju pre nego što je ponovo dodelite korisniku Direkt.
 
Koristim naravno, i skoro sam skontao koliko je to glupo i iritantno.
Al ne koristim ja svojevoljno, jer jednostavno nemaš šta drugome da kažeš u tom trenutku, pogotovo kad svako ide na svoju stranu.
Ajde barem na forumu sve može da se ispriča kakva god prisnost da je u pitanju.

Baš sam juče o tome pričao sa drugom jer se desilo da on ide u susret nekom poznaniku, i jedno drugom su se javili istom frazom:
'de si brate, šta radiš?


Obojica- gotovo u isto vreme.
Prošli jedan pored drugog i ništa drugo NISU REKLI JEDNO DRUGOM!!!

Hm, ovde si se, u želji da prikažeš nedostatke komunikacije izmedju
žena/devojaka, osvrnuo na komunikaciju izmedju pripadnika muškog roda...
Shvatam šta si hteo da kažeš i u pravu si u vezi sa tim da postoji nedostatak
informacija, tj. da nisu rekli ništa jedno drugom, ali to ne postoji u našoj - ženskoj
komunikaciji. Možda postoji medju "novim" generacijama, ali ja sam prilično srećna
što pripadam onoj generaciji devojaka koja je još uvek prilično prijatna, ljubazna
i koja komunicira na prijatan i ljubazan način. Drago mi je što to nije izgubljeno. :)
 
Kića91... Jao... Što je danas sunčan dan. Stvarno se divim ovom danu... Još danas mi kucali na vrata i doneli 3 limenkice Coca Cole... Ej... Meni neko da kuca na vrata i daje.. Ja se divim.. :D Nego, reci mi, kako ti provodiš ovaj sunčani dan? :lol:
 
Pa mislim,
kako si
gde si
kako žena deca

To je toliko tipično i retardirano, više ne spada u kulturu već u jednu beznačajnu frazu
Ko Ameri što su npr govorili "How do you do" nakon što upoznaju nekog
i oboje to kažu bez reči o tome šta u stvari oni rade, i kako su

Kao i kod nas kad se ljudi sretnu na ulici, poznanici:
E de si brate
šta radiš
evo, šta ima kod tebe
ma ništa

I odoše
smisao? nepostojeći
bolje da ćuteći prođu jedno pored drugog ili samo klimnu glavom
nekad je i osmeh dovoljan da zameni tupave fraze

:klap:

Drago mi je da nisam jedini koji se toliko gadi tih standardnih fraza koje ništa ne znače. Meni čak i "dobar dan" smeta. Mada sve navedeno i sam koristim, ali samo zato što u nekim prilikama nemam šta drugo da kažem, a želim da budem učtiv. To na kraju dođe kao način ukazivanja poštovanja drugoj osobi, znak da je registrujem, da sam svestan da postoji i da mi ipak nešto znači, a ne da je doživljavam kao neku bezimenu siluetu. Tj. koliko god mi je kliše ogavan, zarad ljudi koji za mene zaista imaju značaj mogu da pređem preko toga, jer smatram svojom dužnošću da im se javim. Ali se potpuno slažem sa tobom oko toga da je to više nego bez poente.

Ja bih to i generalizovao, jer se mnogo praznoslovlja vrti među ljudima, koje suštinski ničemu ne služi. Na nekom rođendanu ove godine sam doživeo vrhunac te "spoznaje". Desetak ljudi razmenjuje satima neke fraze, ne govoreći ništa novo (a ja samo ćutim). Samo su se svi napili i otišli sa istom količinom informacija sa kojom su i došli, uzaludno izgubivši vreme u nesuvisloj priči.

Možda ja i preterujem sa ovakvim krajnostima, ali teško mi je nađem argumente koje bi mogli negirati takve zaključke.
 
Neka devojka: Jao, kupila sam novčanik, baš je kul ovaj meda što je naslikan na njemu, zar ne?
Neki lik: Ne.
Devojka: A baš je sladak, nemaš ti pojma. Jaaaaooooo...
Lik: Novčanik kao novčanik, kao da je bitno šta je na njemu. A ružno je osim toga.
Devojka: Ne znaš ti ništa. Kako to može da bude ružno?
Lik: Pa tako. Zato što sam ja tako rekao...
Devojka: Uh, a ti si kao mnogo bitan, baš si kul... (smeje se podrugljivo)
Lik: Pa što me pitaš ako te ne interesuje moje mišljenje?
Devojka: Čisto da se uverim da nemaš pojma.
Lik: U, jak ti je razlog.
Devojka (obraća se meni): Jel tako da je meda sladak?
Ja: Da. (vrlo mrzovoljno)
Lik: Šta lupaš?
Devojka (ne shvata sarkazam): E, znala sam da ti imaš ukus, hajde objasni ovom našem umetniku zašto si to rekao...
Ja: Zato što si htela da to čuješ, nisam rekao da ću biti iskren.
Devojka: Ah, svi ste vi muškarci isti.
Lik: Hajde brate, objasni joj da ona nema pojma.
Ne odgovaram i odlazim.
U pozadini čujem nju: Kako dosadan lik... Rečit kao i inače.

I sad se ja pitam ko je tu dosadan, njih dvoje koji nemaju šta da kažu i lupetaju, ili ja koji nemam šta da kažem, ali bar ćutim?

Tj. možda sam i ja koliko i oni, s razlikom da sam svestan toga koliko je ova priča prazna.

Mada ok, možda neko i uživa u takvim razgovorima. Ja sigurno nisam jedan od njih...
 
Poslednja izmena:
Neka devojka: Jao, kupila sam novčanik, baš je kul ovaj meda što je naslikan na njemu, zar ne?
Neki lik: Ne.
Devojka: A baš je sladak, nemaš ti pojma. Jaaaaooooo...
Lik: Novčanik kao novčanik, kao da je bitno šta je na njemu. A ružno je osim toga.
Devojka: Ne znaš ti ništa. Kako to može da bude ružno?
Lik: Pa tako. Zato što sam ja tako rekao...
Devojka: Uh, a ti si kao mnogo bitan, baš si kul... (smeje se podrugljivo)
Lik: Pa što me pitaš ako te ne interesuje moje mišljenje?
Devojka: Čisto da se uverim da nemaš pojma.
Lik: U, jak ti je razlog.
Devojka (obraća se meni): Jel tako da je meda sladak?
Ja: Da. (vrlo mrzovoljno)
Lik: Šta lupaš?
Devojka (ne shvata sarkazam): E, znala sam da ti imaš ukus, hajde objasni ovom našem umetniku zašto si to rekao...
Ja: Zato što si htela da to čuješ, nisam rekao da ću biti iskren.
Devojka: Ah, svi ste vi muškarci isti.
Lik: Hajde brate, objasni joj da ona nema pojma.
Ne odgovaram i odlazim.
U pozadini čujem nju: Kako dosadan lik... Rečit kao i inače.

I sad se ja pitam ko je tu dosadan, njih dvoje koji nemaju šta da kažu i lupetaju, ili ja koji nemam šta da kažem, ali bar ćutim?

Tj. možda sam i ja koliko i oni, s razlikom da sam svestan toga koliko je ova priča prazna.

Mada ok, možda neko i uživa u takvim razgovorima. Ja sigurno nisam jedan od njih...

Mislim da ne treba ni da se pitaš - jednostavno pokušaš da ne obraćaš pažnju... :)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top