„Сунце се спустило међу витезове, затим међу трговце, затим у масу. Време га је следило: доба је постајало све издробљеније, тамније, немирније. Власт је из руку аристократије дошла у руке трговаца, грађанина, на крају у руке народа. У рукама шудре злато више није симбол, него тек материја: метал. Не примећује се да злато није ништа изгубило од своје изворне природе; и данас је исто тако знак моћи, сунца, божанске снаге, као што је и у прадавним временима било: материјализована сунчева светлост и симбол Златног доба. Али тиме што је потиснуто у материју, претворило се у зло.”