- Poruka
- 361.300
Tokom čitave ljudske istorije, delili smo život sa pticama. Lovili smo ih ili pripitomljavali zbog hrane. Obožavali ih u religijama. Stavljali ih u središte naših mitova i legendi. Trovali ih i proganjali i proslavljali u našoj književnosti, umetnosti i muzici. Čak i danas, uprkos veoma zabrinjavajućoj nepovezanosti između nas i ostatka prirode, ptice nastavljaju da igraju značajnu ulogu u našim životima.Trenutna zvanična lista ptica na celom svetu iznosi oko 10.800 različitih vrsta.
Ali postoji 10 čije se priče izdvajaju po načinu na koji su uticale na ključne aspekte naše istorije i oblikovale naše živote.
Gavran
Mitologija
Gavran – najveća vrsta vrana na svetu – u srcu je mitova o postanku širom severne hemisfere, od prvih naroda Severne Amerike preko nordijske kulture do nomadskih naroda Sibira. To je takođe prva ptica koja se pominje u Bibliji, kada je Noje poslao jednu iz arke da otkrije da li je potop konačno gotov. Zbog svog dosledne nezavisne prirode, gavran se nije vratio na baraku.Gavran je do danas očuvao jako simbolično značenje. Kada je autor Igre prestola, Džordž RR Martin, odlučivao o vrsti ptice koja može da vidi budućnost, izabrao je gavrana.
Golub
Komunikacija
Kako su ljudi od lovaca sakupljača počeli da se bave poljoprivredom i prešli na sedelački način života, počeli su da pripitomljavaju divlje ptice. Jedna od njih je bila stidljiva vrsta golubova koja je živela u brdima, golub kamenjar, i prvobitno su ga lovili kao hranu, ali je kasnije korišćena za komunikaciju na velikim udaljenostima.
Danas je naš odnos prema golubovima prilično ambivalentan: često ga odbacujemo kao „pacova sa krilima“, ipak, oni su nosili poruke koje su spasile hiljade života tokom dva svetska rata, a neki su čak i promenili tok tih sukoba.
Divlja ćurka
Hrana i porodica
Ptice nisu bile samo hrana za preživljavanje, već i duhovna i društvena hranu. Bez hrane koju je divlja ćurka pružala ranim evropskim naseljenicima u Americi, verovatno je da do kolonizacije Novog sveta možda nikada ne bi došlo.
Ubrzo je ćurka postala središnji deo božićnih praznika u Britaniji i Evropi i Dana zahvalnosti u Severnoj Americi.
Dodo
Istrebljenje
Od renesanse pa nadalje, istraživanje i kolonizacija pokrenuli su globalizaciju današnjeg sveta. Ali bilo je i žrtava, a najpoznatiji je ptica dodo, veliki rođak golubova koji je živeo na okeanskom ostrvu Mauricijus.
Ova ptica koja ne leti nije mogla da preživi invaziju ljudi iz 17. veka i pasa, mačaka, pacova i majmuna koje su doveli sa sobom. U početku, crkva nije želela da razmišlja o tome da li bi tvorac dozvolio da bilo koja živa vrsta nestane. Na kraju, dodo je postao ikona izumiranja.
Darvinove zebe
Evolucija
Ključna prekretnica u usponu nauke dogodila se kada je Čarls Darvin 1859. godine objavio svoje kapitalno delo O poreklu vrsta. Iako se često kaže da su mu zebe sa ostrva Galapagosa pomogle da dođe do „eureke“ njegove revolucionarne teoriju evolucije, prirodnom selekcijom, Darvin se u stvari jako malo zanimao za ove radoznale ptice.
Tek dugo posle njegove smrti naučnici su shvatili njihovu važnost – otkrili su da se evolucija može odvijati u mnogo kraćem vremenskom okviru nego što se nekada mislilo.
Peruanski kormoran
Poljoprivreda
Često pretpostavljamo da je moderna poljoprivreda počela posle Drugog svetskog rata, kada su hemijska đubriva dovela do masovnog povećnja prinosa useva. Ipak, vek ranije, izmet sakupljen iz ogromnih kolonija peruanskih kormorana, sa obala Južne Amerike, obezbedio je fosfat potreban za pokretanje intenzivne poljoprivrede. Ovo je zauvek promenilo pejzaž Severne Amerike i Evrope i ubrzalo smanjenje brojnosti divljih životinja na poljoprivrednim površinama.
Snežna čaplja
Zaštita
Snežna čaplja Severne Amerike bila je jedna od mnogih vrsta ptica koje su postale žrtve modne trgovine. Njeno perje je ukrašavalo ženske šešire i haljine, što je dovelo do surovih obračuna sa onima koji su pokušavali da zaštite ptice od sakupljača perja.Reakciju protiv takve bezobzirne okrutnosti organizovale su žene pionirke u Britaniji i Severnoj Americi. To je dovelo do formiranja današnjih organizacija za zaštitu ptica, koje su na vreme spasle čaplju i druge žrtve.
Beloglavi orao
Politika
Orlovi su oduvek bili povezani sa snagom nacija i imperija, kroz njihovu simboličku upotrebu u staroj Grčkoj, Rimu i drugim ranim civilizacijama. Takođe se pojavljuju na više zastava širom sveta nego bilo koja druga ptica.
Ali nacisti su promenili i pravac orla – okrenuvši ga udesno – i njegovo značenje: pretvorili ga u simbol totalitarizma.
Vrabac
Oholost
Priča o kineskom predsedniku Mao Cedungu je veoma poučna: zaratio je sa prirodom i izgubio. Maov rat protiv skromnih vrabaca koji su kljucali seme žitarica doveo je ne samo do uništenja ptice, već i do smrti miliona Kineza od gladi: najgoroj ljudskoj katastrofi u ljudskoj istoriji. Usevi su ostali nezaštićeni jer su vrapci kontrolisali populaciju insekata, posebno skakavce.
Carski pingvin
Klimatska kriza
Sudbina carskog pingvina – jedine ptice koja se razmnožava tokom oštre antarktičke zime – sada je potencijalno sudbina svih nas. Kako sve više srljamo, najveći pingvin na svetu je, zajedno sa arktičkim polarnim medvedom, postao „kanarinac u rudniku uglja“ klimatske krize.Iskreno rečeno, ako oni ne uspeju da prežive, onda verovatno nećemo i mi. Da li će kriza dovesti do katastrofalnog izumiranja hiljada vrsta – uključujući, možda, i nas – ili ćemo uspeti da se odmaknemo od ivice provalije? RTS
Ali postoji 10 čije se priče izdvajaju po načinu na koji su uticale na ključne aspekte naše istorije i oblikovale naše živote.
Gavran
Mitologija
Gavran – najveća vrsta vrana na svetu – u srcu je mitova o postanku širom severne hemisfere, od prvih naroda Severne Amerike preko nordijske kulture do nomadskih naroda Sibira. To je takođe prva ptica koja se pominje u Bibliji, kada je Noje poslao jednu iz arke da otkrije da li je potop konačno gotov. Zbog svog dosledne nezavisne prirode, gavran se nije vratio na baraku.Gavran je do danas očuvao jako simbolično značenje. Kada je autor Igre prestola, Džordž RR Martin, odlučivao o vrsti ptice koja može da vidi budućnost, izabrao je gavrana.
Golub
Komunikacija
Kako su ljudi od lovaca sakupljača počeli da se bave poljoprivredom i prešli na sedelački način života, počeli su da pripitomljavaju divlje ptice. Jedna od njih je bila stidljiva vrsta golubova koja je živela u brdima, golub kamenjar, i prvobitno su ga lovili kao hranu, ali je kasnije korišćena za komunikaciju na velikim udaljenostima.
Danas je naš odnos prema golubovima prilično ambivalentan: često ga odbacujemo kao „pacova sa krilima“, ipak, oni su nosili poruke koje su spasile hiljade života tokom dva svetska rata, a neki su čak i promenili tok tih sukoba.
Divlja ćurka
Hrana i porodica
Ptice nisu bile samo hrana za preživljavanje, već i duhovna i društvena hranu. Bez hrane koju je divlja ćurka pružala ranim evropskim naseljenicima u Americi, verovatno je da do kolonizacije Novog sveta možda nikada ne bi došlo.
Ubrzo je ćurka postala središnji deo božićnih praznika u Britaniji i Evropi i Dana zahvalnosti u Severnoj Americi.
Dodo
Istrebljenje
Od renesanse pa nadalje, istraživanje i kolonizacija pokrenuli su globalizaciju današnjeg sveta. Ali bilo je i žrtava, a najpoznatiji je ptica dodo, veliki rođak golubova koji je živeo na okeanskom ostrvu Mauricijus.
Ova ptica koja ne leti nije mogla da preživi invaziju ljudi iz 17. veka i pasa, mačaka, pacova i majmuna koje su doveli sa sobom. U početku, crkva nije želela da razmišlja o tome da li bi tvorac dozvolio da bilo koja živa vrsta nestane. Na kraju, dodo je postao ikona izumiranja.
Darvinove zebe
Evolucija
Ključna prekretnica u usponu nauke dogodila se kada je Čarls Darvin 1859. godine objavio svoje kapitalno delo O poreklu vrsta. Iako se često kaže da su mu zebe sa ostrva Galapagosa pomogle da dođe do „eureke“ njegove revolucionarne teoriju evolucije, prirodnom selekcijom, Darvin se u stvari jako malo zanimao za ove radoznale ptice.
Tek dugo posle njegove smrti naučnici su shvatili njihovu važnost – otkrili su da se evolucija može odvijati u mnogo kraćem vremenskom okviru nego što se nekada mislilo.
Peruanski kormoran
Poljoprivreda
Često pretpostavljamo da je moderna poljoprivreda počela posle Drugog svetskog rata, kada su hemijska đubriva dovela do masovnog povećnja prinosa useva. Ipak, vek ranije, izmet sakupljen iz ogromnih kolonija peruanskih kormorana, sa obala Južne Amerike, obezbedio je fosfat potreban za pokretanje intenzivne poljoprivrede. Ovo je zauvek promenilo pejzaž Severne Amerike i Evrope i ubrzalo smanjenje brojnosti divljih životinja na poljoprivrednim površinama.
Snežna čaplja
Zaštita
Snežna čaplja Severne Amerike bila je jedna od mnogih vrsta ptica koje su postale žrtve modne trgovine. Njeno perje je ukrašavalo ženske šešire i haljine, što je dovelo do surovih obračuna sa onima koji su pokušavali da zaštite ptice od sakupljača perja.Reakciju protiv takve bezobzirne okrutnosti organizovale su žene pionirke u Britaniji i Severnoj Americi. To je dovelo do formiranja današnjih organizacija za zaštitu ptica, koje su na vreme spasle čaplju i druge žrtve.
Beloglavi orao
Politika
Orlovi su oduvek bili povezani sa snagom nacija i imperija, kroz njihovu simboličku upotrebu u staroj Grčkoj, Rimu i drugim ranim civilizacijama. Takođe se pojavljuju na više zastava širom sveta nego bilo koja druga ptica.
Ali nacisti su promenili i pravac orla – okrenuvši ga udesno – i njegovo značenje: pretvorili ga u simbol totalitarizma.
Vrabac
Oholost
Priča o kineskom predsedniku Mao Cedungu je veoma poučna: zaratio je sa prirodom i izgubio. Maov rat protiv skromnih vrabaca koji su kljucali seme žitarica doveo je ne samo do uništenja ptice, već i do smrti miliona Kineza od gladi: najgoroj ljudskoj katastrofi u ljudskoj istoriji. Usevi su ostali nezaštićeni jer su vrapci kontrolisali populaciju insekata, posebno skakavce.
Carski pingvin
Klimatska kriza
Sudbina carskog pingvina – jedine ptice koja se razmnožava tokom oštre antarktičke zime – sada je potencijalno sudbina svih nas. Kako sve više srljamo, najveći pingvin na svetu je, zajedno sa arktičkim polarnim medvedom, postao „kanarinac u rudniku uglja“ klimatske krize.Iskreno rečeno, ako oni ne uspeju da prežive, onda verovatno nećemo i mi. Da li će kriza dovesti do katastrofalnog izumiranja hiljada vrsta – uključujući, možda, i nas – ili ćemo uspeti da se odmaknemo od ivice provalije? RTS
) je jednog petka pao na moj prozor. Nisam obraćala pažnju dok nije počeo da pijuće. Kad je došao, nije znao ni da jede. Tražio je to "ptičije mleko" (postoji, nisam ni ja znala) Moraću da skratim. Za 6 dana saznala sam prvo, koje bolesti može da prenese, koliko mu treba da počne da leti, šta jede
, zatim, zovu ih golubovi pećinari jer u divljini žive u pećinama a i u zemlji iskopaju rupu i naprave gnezdo. U svetu su, po inteligenciji, jedna od prvih 6 vrsta ptica. Prepoznaju svoj odraz u ogledalu, pamte lice, glas, hod čoveka. I još mnogo tog. "Pregledan" je preko videopoziva veterinare Goge iz Holandije. 
. Komšinica ispod mene galamila da ću im navuči ptičiji grip 
