Ključni uzrok psorijaze,pored gomile faktora su propustljiva creva!
https://www.funkcionalnaishrana.com/single-post/2015/08/10/propustljiva-creva-i-autoimune-bolesti
SINDROM PROPUSTLJIVIH CREVA
Sindrom propustljivih creva je poremećaj digestivnog trakta. Nastaje kada spojevi ćelija u zidovima creva oslabe i stvori se dovoljno prostora da bakterije i toksini imaju slobodan prolaz u krvotok.
Digestivni enzimi u želucu i tankom crevu pomažu razgradnju hrane na molekule koji će u tankom crevu biti apsorbovani i korišćeni kao „gorivo“ i gradivni materijal ćelija i time celog organizma. U crevima se vrši apsorpcija vode i hranljivih materija u krvotok i sprečava prolazak štetnih supstanci. A sindrom propustljivih creva nastaje upravo kada se ovaj delikatan proces naruši i creva postanu „propustljiva“!
Dakle, kada se otvori kroz koje prolaze hranjive materije u crevima prošire, u krvotok prolaze i toksini i bakterije, izazivajući zapaljenja u određenim delovima tela. Telo tada prepoznaje molekule pojedinih namirnica kao preteće, obeležava ih na poseban način, i „stavlja“ upozorenje:
Štetno po organizam! Dotična namirnica dospeva na „crnu listu“ koju organizam revnosno kontroliše.
Sledeći put kada jedete namirnicu sa „crne liste“ pogodite šta se dešava? Naravno, alergijska reakcija (ili – kod blažeg i manjeg oštećenja creva – intolerancija na određenu hranu).
Alergijska reakcija u ovom slučaju nije ništa drugo do pokušaj organizma da se odbrani od nečega što je unutar njega klasifikovano kao štetno. Slično je i sa intolerancijom – s tim da ona nije burna kao alergija, ali upravo zato prolazi slabije primećena i na duge staze (više godina) pravi veliku štetu organizmu.
Tako počinje krug, na početku ispunjen neprijatnim simptomima koji vremenom prerastaju u ozbiljne zdravstvene poremećaje i bolesti.
Tanko crevo je obloženo resicama koje povećavaju površinu za apsorpciju hranljivih materija a prikaz unutrašnjosti tankog creva sa sve resicama možete videti na slici dole. U slučaju propustljivih creva ove resice (debljine vlati kose) počinju da se deformišu i otpadaju pa je se smanjuje moć upijanja hranljivih materija što vodi ka neuhranjenosti iako je ishrana sa nutritivne tačke sasvim korektna.
Sindrom propustljivih creva – simptomi
Još uvek ne postoji saglasnost o tome šta tačno uzrokuje propustljivost creva, kao ni o tome da li se simptomi propustljivih creva mogu ispoljiti van
digestivnog trakta.
Simptomi se ispoljavaju na sličan način kao i neki drugi poremećaji što dodatno otežava postavljanje ispravne dijagnoze.
I oni koji osporavaju postojanje sindroma propustljivih creva kao posebne dijagnoze, se slažu u jednom – propustljiva creva su prateća pojava nekih hroničnih bolesti kao što su ekcemi, psorijaza, artritis, hašimoto, astma.
Kada je Sindrom propustljivih creva u pitanju najčešći simptomi su:
- nadutost, gasovi, konstipacija,
- bol u abdomenu,
- otežano varenje,
- alergija na određenu hranu,
- problemi sa kožom,
- histaminska intolerancija,
- stalni umor,
- slaba koncentracija,
- nesanica,
- autizam…
Uz sve ovo treba dodati da su rezultati istraživanja sprovedenih poslednjih desetak godina potvrdila
povezanost creva i mozga. U praksi već postoje hipoteze da veliku grupu mentalnih bolesti mogu izazvati upravo – propustljiva creva.
Tako je na osnovu izveštaja iz 2017. godine o povezanosti creva i mozga, potvrđeno da propustljiva creva doprinose nastanku
anksioznosti i
depresije, a prema najnovijim izveštajima iz 2019. godine, propustljiva creva prethode nastanka
dijabetesa tip 1.
Lečenje propustljivih creva
Odmah se mora napomenuti da nema usaglašenog protokola za lečenje ovog poremećaja. Čak ni testovi još nisu usaglašeni (poremećaj je relativno skoro otkriven i tek slede detaljna istraživanja).
U nekim zemljama se rade laboratorijski testovi na osnovu kojih se može zaključiti da li osoba ima propustljiva creva ili ne. U našoj zemlji se takvi testovi ne rade.
Ako na osnovu simptoma sumnjate da imate propustljiva creva, a sve standardne pretrage pokazuju da je sa Vama sve u redu, ostaje Vam da se sami angažujete, potrudite i pronađete rešenje za problem propustljivih creva.
Predlažemo Vam da prvi korak bude temeljna analiza sopstvenih životnih navika, naročito u ishrani. Kada se javljaju simptomi? Koliko traju? Da li su povezani sa nekom namirnicom koju ste konzumirali u većoj količini? Da li jedete dovoljno namirnica – čistača creva (uglavnom povrće)? Već sam fokus na ono što jedete podiže nivo svesnosti i pažnje da se selektivno bira hrana.
Šta uraditi da se stanje popravi a da previše ne patite za namirnicama na koje ste navikli?
Počnite sa uvođenjem namirnica koje će blagotvorno uticati na vaša creva, a zatim polako izbacivati ono što vam smeta – jaku, masnu i začinjenu hranu, alkohol, energetska i gazirana pića, kafu,… Generalno, sindrom propustljivih creva „traži“ blagu i laku hranu koja se lako i brzo vari i brzo prolazi kroz organizam.
U tom procesu, još jedna jednostavna navika može biti korisna – kada sednete za sto, tri puta duboko udahnite i izdahnite, pažljivo pogledajte izgled, boju, teksturu i osetite miris i ukus hrane u svom tanjiru.
Žvaćite hranu dovoljno dugo, svaki zalogaj najmanje 30 puta i to će dati jednu novu dimenziju vašoj ishrani i vašim navikama generalno. Ova navika će vam pomoći da naučite kako da se iz stresa i napetosti prebacite u stanje opuštenosti i smirenosti. Vaša creva, digestivni trakt i ceo organizam će osetiti dobrobit od te jednostavne i lepe navike.
Ako simptomi i posle promene načina ishrane budu prisutni, konsultujte lekara ili dijetetičara da vas posavetuje koje dodatke ishrani biste mogli da uzimate.
Sindrom propustljivih creva – Ishrana
Jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite za vaša creva je da promenite ishranu. Dijeta za propustljiva creva podrazumeva redovnost obroka da bi se održao stabilan nivo šećera u krvi i izbegla
hipoglikemija.
Namirnice koje treba izbegavati najmanje 4 nedelje su:
- Sve šećere i zaslađivaće, čak i med;
- Voće koje sadrži visok nivo šećera: lubenica, mango, ananas, suvo grožđe, sveže grožđe, konzervisano voće, suvo voće itd.
- Paradajz, krompir i pečurke;
- Žitarice: pšenica, ovas, pirinač, ječam, heljda, kukuruz, kinoa itd.
- Mlečni proizvodi: mleko, pavlaka, sir, maslac, surutka, itd.
- Jaja ili hranu koja sadrži jaja, majonez;
- Rafinisana biljna ulja;
- Soja: sojino mleko, sojin sos, tofu (sojin sir), tempeh (sojino meso) proteini od soje itd.
- Alkohol
- Lektini (proteini koji vezuju šećere) su glavni uzročnici propustljivih creva, a nalaze se u orasima, pasulju, soji, krompiru, paradajzu, patlidžanu, paprici, ulju od kikirikija i sojinom ulju, instant kafi… Takođe, mnogi brendovi instant kafe imaju proizvode koji sadrže gluten. Zato je veoma važno izbaciti ih da biste bili sigurni da nisu okidač autoimune reakcije u vašem organizmu.
Namirnice koje nisu na gornjoj listi treba takođe uzimati sa dozom pažnje, jer svi smo različiti pa samim tim i hrana koju jedemo različito utiče na svakog od nas.
Posle 4 nedelje mogu se postupno vraćati određene namirnice i u isto vreme pratiti reakcija organizma. Ukoliko ponovo uvedena namirnica pogoršava simptome – izbaciti je na naredna tri meseca kada se ponovo vrši provera osetljivosti.
Generalno, svi slatkiši, industrijske grickalice, različita gazirana pića pa i voćni sokovi se kod stanja propustljivih creva potpuno uklanjaju iz ishrane. Za poboljšanje
crevne flore preporučljivo je (uz konsultacije sa lekarom ili nutricionistom) uvesti probiotike i prebiotike.
Zaključak
Sindrom propustljivih creva je poremećaj koji vodi ka različitim oboljenjima i uglavnom se vezuje za moderno doba i visokoprocesiranu hranu koja je danas najzastupljenija na trpezi većine ljudi. U ovoj činjenici se krije i rešenje za prevazilaženje ovog stanja: Izbegavati prerađene namirnice a fokus staviti na prirodne, celovite namirnice koje nisu (ili bar ne previše) hemijski tretirane.
Pažljivo praćenje i disciplina su ključ ka poboljšanju pa je neophodno dobro se motivisati, a rezultati koji su vidljivi već kroz par dana (značajno smanjenje simptoma) – obično donose dodatnu motivaciju.
Članak medicinski odobrio:
Mr Sci. Med. Dr Dejan Kojić
Internista