Аутор: Миланко Шеклер
Крађа идентитета и промена менталитета
Објављено: 30/10/2014, 15:21
milanko-sekler„Какав сам баксуз, да су мени украли идентитет, као што су украли Вучићевом брату, мене би одмах ухватила полиција, и ја бих уместо тог лопова лежао у затвору за проневеру и крађу државе, а тај би се лопов слатко науживао са тим „мојим“ парама. Кад мало размислим, ипак је боље овако, јер кад мазну идентитет премијеровом брату, онда њему се још због тога и председник државе извини, а за лопова се нико и не секира, и не бере бригу! Кога брига, после толико година, што се тај лопов сит науживао наших пара! Да не би оног лажног виноградара, не би се ни знала права истина!“
Сељак подно планине Никољача,
село Рудно, 27.10.2014
Срећа у несрећи, каже наш народ! Ова тешка несрећа, која је снашла рођеног, најрођенијег, јединог брата нашег премијера, открила је и неке много теже злочине у нашој држави Србији! То што је „неко“ пре 4 године украо идентитет нашег премијера, није ништа страшно, у односу на оно што нас, по свој прилици, чека!
Замислите, да је неко било коме од вас украо идентитет, и на то ваше часно и поштено име и презиме, које једино и имате вредно у животу, регистровао неку фирму, за коју и не знате чиме се тачно бави?!
Замислите, да је тај „неко“, још отишао у банку, и на то ваше име дигао велики кредит, а потом кренуо наоружан „вашим именом и презименом и вашим новцем“ да прави разноразне финансијске малверзације и мућке са порезом! И замислите, да тај неко фактурише разноразну робу, можда и акцизну, и ко зна још какву, и исту краде и препродаје на црно, немајући ни запошљене људе, ни седиште, ни адресу!
Замислите, како „неке“ фирме, шаљу фактуре или робу том предузећу, и тиме чине финансијска задужења на ваше име! Замислите те силне компаније, које „раде“ са „вашим“ предузећем и згрћу право богатство! Замислите, како се договарају за разноразне финансијске трансакције, чују се телефоном, и завршавају најпрљавије послове! И замислите, како ви то у једном тренутку откривате, и то баш на најгори начин, тако што вас позову из Пореске Управе на „информативни реазговор“, да виде шта се то дешава са вашом фирмом, и шта ви то радите!
И замислите како се, након кратког информативног разговора, ствар брзо разјашњава, и због тога вам се извини и председник државе лично, као и његов главни човек за безбедност (координатор рада безбедоносних служби Републике Србије!) а ви одете безбрижно својој кући, да слатко и мирно спавате и наставите да живите, сиромашно и нормално, као и до тада!
Исто тако, сасвим безбрижно оде да спава и ваш брат, у то време председник највеће опозиционе странке у држави, вероватно врло срећан и задовољан, ако ни због чега другог, а оно зато што му се извинуо лично председник државе, њему, претеденту на власт, хеј!
И замислите, да председник, такве наше државе, државе Србије, исто тако након тога (баш као и његов страначки сарадник, главни човек за безбедност и прислушкивање свега и свакога у Србији), оде да безбрижно спава, олакшан сазнањем да рођени брат његовог највећег опозиционог противника, ипак, није „преварант и лопов“, већ је то ипак „неко“ други! Како му је само пао камен са срца, и како је лепо заспао!
Замислите! Замислите само! Замислите, да никоме од вас, ни вама лично, ни вашем брату, сада тако угледном и славом овенчаном борцу за правду и поштење (а тада другом човеку највеће опозиционе странке), као ни председнику државе, НИЈЕ БИЛО СТАЛО ДА САЗНАЈУ КО ЈЕ УОПШТЕ ТАЈ „НЕКО“, ТАЈ ФАЛСИФИКАТОР КОЈИ ВАРА И ПОТКРАДА ДРЖАВУ СРБИЈУ!
Никоме од њих, самом врху наше ондашње, а бога ми, и овдашње државе, није било до Србије, ни до нас, ни до вас!
Јадни ми и јадна држава! У шта и у кога де се уздамо!? Коме од њих да верујемо!
Знам! Знам шта хоћете да кажете! Знам бре!!!
Као ни ја, тако ни свако од вас не би се смирио у описаним околностима, док се не би сазнало ко је тај „неко“! Ако не због Србије (јер ко смо ми, до обични бедни мали људи, да бринемо државне бриге), а оно због себе, због своје части, због свог имена и презимена, због своје породице и својих пријатеља! Знам да се не би смирили, док не би открили ко је тај „неко“! Али авај! То би тако урадили ви, јер сте јадни, бедни, омаловажени, и никакви! И зато и јесте такви! Нисте ви као тај „неко“, па да знате како треба да се ради са државом и њеном имовином! Ви сте нико, а тај је „неко“! Ви сте тај, који мора да трпи, да плаћа порезе, да спашава државу од финансијске пропасти, при чему вас нико ништа никада и није питао! Ви сте тај који треба да брани ову државу, и без речи у њено име положи и свој живот! Држава у том случају, веома рачуна на вас! Да чудо буде веће, након тога, држава оваква каква је, не може да вам гарантује, да вас неће због те исте спремности да погинете за ову државу, кад све прође, испоручити вашим непријатељима, да се над вама сеире и иживљавају! Ви сте ти, од кога се ништа друго и не тражи – сем да умрете кад треба! А ви нисте ти који ће одлучити ни када то треба! Од вас се још само тражи, и да повремено гласате!
А месец пре задњих избора ја написах, и душу спасих своју:
“ Бирачи Србије, појешће вас ваша сопствена себичност, грамзивост, алавост, саможивост, ваша жеља да само вама буде добро, а на уштрб свих оних хиљада и милиона других са којима живите – ваших пријатеља, ваших комшија, ваших суграђана и грађана ове земље. Тако то бива када гомила несретних, гладних, бедних, обесправљених, очајних људи, навиклих да немају ништа, у жељи да коначно и они постану неко и нешто, ту своју немоћ, гласањем, претвори у моћ оног, који ће и да их том истом снагом, снагом проистеклом из њих самих, сатре…
Ето, Јадни мали блесави човече!
А шта ако ствари уопште не стоје, овако како сам вам управо описао!? Шта ако су неке моје најцрње и најдубље сумње тачне! Шта ако је истина потпуно другачија!? Шта ако све стоји много горе него што изгледа! Па зар може бити горе, питате се?! Да, мали бедни човече, може, и те како може!
И сада ћу, испровоциран овим „идентитетским“ дешавањима, ту слутњу црну, по први пут поделити са вама!
А шта ако су нашем Вучићу, и нашем Дачићу, и нашем Вулину, и нашем Палми, и нашем Кркобабићу млађем, и нашем Вуку Драшковићу, и нашем Коштуници, и свима другима на политичкој сцени Србије, украли одједном, на велико, идентитет?! Немојте се смејати, молим вас!! Ствар је озбиљна, јер ја за ту тврдњу имам и неке, по мени, врло убедиве доказе!
Зар мислите, да би онај „прави“ Вучић, како онај од пре 15, тако и онај од још само пре 6-7 година говорио као „овај“ што данас говори?! Он да се извињава за лажне злочине Србије, он да се рукује са крвником Тачијем, он да у касне сати лежи по ходницима зграде ЕУ у Бриселу, он да потписује са Косовом као лажном државом уговоре, онда им даје матичне и катастарске књиге државе Србије (као поклон новој држави Косово, да би уопште имала макар неке податке о томе ко су и шта су, и да би снажно, као што свако “мртворођенче“ чини, закорачила у своју тамну непостојећу будућност!). Зар он да се одрекне свог рођеног кума и остави га да умире у затвору, не чинећи ништа да му макар муке јуначке олакша, зар он да остави своју породицу, зар он може да јавно говори како се плаши и боји, зар он који је увек био несутрашив и пред бомбама и белосветским зликовцима….
)))
