cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: Za ovu funkciju potrebno je da sajtu pristupite pomoću ugrađenog pregledača "Safari".
То значи да те нису довољно тукли, јер и даље ниси прихватао разлику између одраслог и себе, чим си на себе преузимао ингеренције одрасле особеMene su zestoklo bili pa sam zbog toga postao agresivan i tukao drugu decu jer sam mislio da tako treba![]()
А чуј, немаш појма о васпитању. Тучена деца постају проблеми, такође и размажена...То значи да те нису довољно тукли, јер и даље ниси прихватао разлику између одраслог и себе, чим си на себе преузимао ингеренције одрасле особе![]()
А чуј, немаш појма о васпитању. Тучена деца постају проблеми, такође и размажена...
Деца нису пси па да их дресираш батинама, јер не разумеју. Ако га бијеш плашиће те се, ал и даље ништаДа су сви ти који су правили проблеме, на време добијали батине од оних којима су правили проблеме, били би мирни ко бубице.
Кско замишљаш да објасниш, ако не разумеју.Деца нису пси па да их дресираш батинама, јер не разумеју. Ако га бијеш плашиће те се, ал и даље ништа
неће разумети, Дакле лепо објасниш речима, шта је лоше, шта је добро и зашто.
Доста деце су опортунисти и да би схватили да мислиш нешто озбиљно траже батине.Кад то научи, кажњавање није потребно…
Колко видим деца разумеју све.Кско замишљаш да објасниш, ако не разумеју.
Не разумеш се у дечју психологију, очигледно ЧПДоста деце су опортунисти и да би схватили да мислиш нешто озбиљно траже батине.
Па ја сам цитирао тебе. Ти си сам рекао да не разумеју. И сви знамо да деца често не разумеју. Код њих често не пали вербализам.Колко видим деца разумеју све.
Нису израз немоћи родитеља, него бандоглавости детета.Не разумеш се у дечју психологију, очигледно ЧП
Батине су израз немоћи и пораз. Мени је рецимо отац набијао ауторитет батинама.
Тукао ме страховито због глупости. И кад сам порастао, кад сам постао јачи,
ја сам истукао њега...
Разумеју, кад се објасни. Моја ћерка видела неки сајт са цртаном женском и то одавде кликнем и она види,Па ја сам цитирао тебе. Ти си сам рекао да не разумеју. И сви знамо да деца често не разумеју. Код њих често не пали вербализам.
Нису израз немоћи родитеља, него бандоглавости детета.
Чим није имао ауторитет, значи да си одбијао да прихватиш ауторитет родитеља, што значи да си био заслужио батине.![]()
А шта ћеш са онима који неће да разумеју?Разумеју, кад се објасни. Моја ћерка видела неки сајт са цртаном женском и то одавде кликнем и она види,
и оптужи ме да сам перверзњак ЧП
Ја и не кажем да се ауторитет гради батинама. Ја причам о бандоглавој деци која не желе да прихвате правила и злостављају оолину.Ауторитет се гради уз помоћ других ствари ЧП
Па и они могу да добију батинеА ти батине, па батине. тако се праве наркомани и криминалци ЧП
Што се мене тиче излемали би те у школи само једном, али онако библијски и после би био миранМене су лемали и наставници и учитељице, па сам због тога био проблематично дете и касније,
у адолесценцији. Тек кад сам сазнао за Бога и постао религиозан, исправио сам сам себе ЧП
Хвала Богу, научио сам како не треба васпитавати децу ЧП
Знаш како, деца имитирају родитеље. Ако је ситуација у кући нормална, биће и дете нормално.А шта ћеш са онима који неће да разумеју?
Није 100% деце разумно ко твоја ћерка.
Ја и не кажем да се ауторитет гради батинама. Ја причам о бандоглавој деци која не желе да прихвате правила и злостављају оолину.
Па и они могу да добију батине
Што се мене тиче iзлемали би те у школи само једном, али онако библијски и после би био миран![]()
Знаш како, деца имитирају родитеље. Ако је ситуација у кући нормална, биће и дете нормално.
То примарно. Нема детета које не разуме. И онда неће бити разлога за батине...
Гледај, сила је релативна. И глупа, језиво глупа. Исто и викање на неког, јер погрешно мислиш ако се дереш, да ћеш такоЗнаш и сам статистике колико има каквих људи и деце. Само 1 % на 10 милиона људи је 100.000 који не могу да се контролишу разговором или нормалним примерима. А има их процентуално много више. Има много деце који не разумеју вербализам, већ само силу.
Da li je tvoje dete prezaštićeno? U redu je što nema psihičke probleme, pa to je ipak normalno za većinu dece? Da li želi ajfon, ok ako ne želi, ali da li je spremaš za život ili je štitiš previše, to je ključno pitanje.Гледај, сила је релативна. И глупа, језиво глупа. Исто и викање на неког, јер погрешно мислиш ако се дереш, да ћеш тако
неког убедити. То су само индикатори да си изгубио контролу… гледам ове клинце са којима се дружи, све нормална
деца. Никад је нико није дирао, нити она некога, не жале се на њу, нити она на некога. Није сноб, и не жели скупе
ствари. Одбија ајфон. Не пати од марки. Нема траума нити психичких проблема. И да не набрајам даље….
Гледај, сила је релативна. И глупа, језиво глупа. Исто и викање на неког, јер погрешно мислиш ако се дереш, да ћеш тако
неког убедити. То су само индикатори да си изгубио контролу… гледам ове клинце са којима се дружи, све нормална
деца. Никад је нико није дирао, нити она некога, не жале се на њу, нити она на некога. Није сноб, и не жели скупе
ствари. Одбија ајфон. Не пати од марки. Нема траума нити психичких проблема. И да не набрајам даље….
Počevši najdalje od 7 godina deca treba da polako preuzimaju odgovornosti, što automatski povlači konsekvence za dobro ili loše obavljen zadatak.
Loše obavljen zadatak može izazvati frustraciju zbog posledica, što u principu nije ništa drugo do najbolja priprema za sve izazove života koji ga čekaju. Naravno uvek postoji ohrabrenje,i savet kako da se neuspeh prevaziđe - ali dete mora da to uradi, a ne vi u njegovo ime.
Zadaci su naravno primereni uzrastu.
Endemski problem dece danas je razmaženost i činjenica da roditelji rade sve u ime dece ne bi li se ona uvek "zadovoljno" osećala.
Ovde je reč o odgovornosti dece, ne o kažnjavanju....Ovako i ja mislim...ne uradi kako treba, uvidi da ne ide i adaptira se, shvati.
Tesko je govoriti o tudjoj deci.
Iz mog iskustva, najpre mene samu niko nije udarao. Potrebe po misljenju drustva je sigurno nekada bilo ali nisu presli tu granicu, ni sa mnom a ni sa potpuno razlicitom sestrom.
Moje dete je nezno, mazno. Nemam srca da ga udarim samo da bih ga spremila za zivot.
Ni nas odrasle niko ne udara.
Spremiti se za zivot moze na zilion nacin.
Udarci su verovatno neka precica, roditelj postigne puno u kratkom roku i to jednim kaisem.
Postigne da dete shvati kako zivot boli, i fizicki i emotivno.
Nisam za to. Radije bih otupela jezik. Duze traje ali vise govori.
Ne štitim je uopšte, to ona sama ČPDa li je tvoje dete prezaštićeno? U redu je što nema psihičke probleme, pa to je ipak normalno za većinu dece? Da li želi ajfon, ok ako ne želi, ali da li je spremaš za život ili je štitiš previše, to je ključno pitanje.
Ključ za odgajanje srećnog deteta jeste da im dozvolite da budu nesrećni. Možda zvuči paradoksalno, ali je ovo zapravo veoma delotvoran metod, tvrdi Tova Klajn, dečji psiholog i autorka knjige "How Toddlers Thrive".
"Svi mislimo da je način na koji odgajamo našu decu da budu srećna jeste da učinimo da uvek budu srećna. Istina je da deca sama znaju kako da budu srećna i da pronađu radost. To nije osećaj koji može neprekidno i zauvek da bude prisutan", kaže Klajn, inače direktorka Centra ra razvoj dece na Barnard koledžu u okviru Univerziteta Kolumbija.
Roditelji često imaju problem da prihvate da i deca mogu i treba da budu na neki način ljuta, tužna ili nesrećna.
Kada je dete uznemireno, roditelji često instinktivno traže način da ga razvesele ili da mu skrenu misli. Možda će mu ponuditi parče čokoladne torte ili ih odvesti u park da se izigraju i istrče. Ne postoji ništa loše u vašoj želji da uradite lepe stvari za svoju decu kada se ne osećaju dobro, ali imajte na umu da to često neće otkloniti izvor uznemirenosti kod vašeg deteta.
![]()
Ovo je posebno tačno kada se izvor problema čini trivijalnim, na primer detetu ste zabranili da pogleda još jednu epizodu omiljene serije ili ste mu kupili drugi keks, a ne onaj koji najviše voli. Čak i u takvim, na oko bezazlenim, slučajevima dete veruje da je njegova negativna reakcija prikladna i treba da nauči da se pozabavi takvim osećanjima i upravlja njima, ali ono intuitivno ne zna kako to da uradi, objašnjava Klajn.
Dete mora da zna da niste ljuti na njega ako ima intezivne emocije
Tada vi stupate na scenu. Možete da zamolite uznemireno dete da duboko udahne i da pokuša da rečima predoči svoja osećanja, savetuju stručnjaci. Ili jednostavno potvrdite detetu da shvatate kako se oseća, čak i ako to morate da uradite uz pomoć čvrstih fraza kao što je: "Volela bih da to možemo da uradimo. Nažalost, trenutno ne možemo".
"Snaga dolazi iz detetove spoznaje da može da ima te prilično intezivne emocije poput ljutnje, i da zna da su mama ili tata još uvek tu za njega, nisu ljuti na njega i neće ga odbaciti", ističe psihološkinja.
"Najvažnije je da shvatite da će negativne emocije deteta uvek proći, osim u slučaju velikih traumatskih događaja. Pod pretpostavkom da je njihov život u redu, oni će biti srećni", dodaje Tova.
Deca koja nauče da efikasno upravljaju svojim negativnim emocijama imaju veću verovatnoću da razviju otpornost koja ima je potrebna da izrastu u uspešnu odraslu osoba, pokazuju istraživanja.
"Strah od negativnih osećanja može da dovede do dugoročnih problema u ponašanju. Deca bi mogla da se stide takvih emocija i da razviju sumnje u sebi kao što su: 'Ljuta sam, mora da sam loša. Mora da nešto nije u redu sa mnom'. Upravo zbog toga roditelji treba da prihvate da njihova deca ne mogu da budu srećna sve vreme. To ej najteži deo za nas kao roditelje jer smo najsrećniji kada su naša deca srećna", zaključuje ovaj dečji psiholog.
https://zena.blic.rs/porodica/psiho...i-nacin-vaspitanja-kljuc-za-odgajanje/psmj3zg