- Poruka
- 104.805
Ključ za odgajanje srećnog deteta jeste da im dozvolite da budu nesrećni. Možda zvuči paradoksalno, ali je ovo zapravo veoma delotvoran metod, tvrdi Tova Klajn, dečji psiholog i autorka knjige "How Toddlers Thrive".
"Svi mislimo da je način na koji odgajamo našu decu da budu srećna jeste da učinimo da uvek budu srećna. Istina je da deca sama znaju kako da budu srećna i da pronađu radost. To nije osećaj koji može neprekidno i zauvek da bude prisutan", kaže Klajn, inače direktorka Centra ra razvoj dece na Barnard koledžu u okviru Univerziteta Kolumbija.
Roditelji često imaju problem da prihvate da i deca mogu i treba da budu na neki način ljuta, tužna ili nesrećna.
Kada je dete uznemireno, roditelji često instinktivno traže način da ga razvesele ili da mu skrenu misli. Možda će mu ponuditi parče čokoladne torte ili ih odvesti u park da se izigraju i istrče. Ne postoji ništa loše u vašoj želji da uradite lepe stvari za svoju decu kada se ne osećaju dobro, ali imajte na umu da to često neće otkloniti izvor uznemirenosti kod vašeg deteta.
Ovo je posebno tačno kada se izvor problema čini trivijalnim, na primer detetu ste zabranili da pogleda još jednu epizodu omiljene serije ili ste mu kupili drugi keks, a ne onaj koji najviše voli. Čak i u takvim, na oko bezazlenim, slučajevima dete veruje da je njegova negativna reakcija prikladna i treba da nauči da se pozabavi takvim osećanjima i upravlja njima, ali ono intuitivno ne zna kako to da uradi, objašnjava Klajn.
"Snaga dolazi iz detetove spoznaje da može da ima te prilično intezivne emocije poput ljutnje, i da zna da su mama ili tata još uvek tu za njega, nisu ljuti na njega i neće ga odbaciti", ističe psihološkinja.
"Najvažnije je da shvatite da će negativne emocije deteta uvek proći, osim u slučaju velikih traumatskih događaja. Pod pretpostavkom da je njihov život u redu, oni će biti srećni", dodaje Tova.
Deca koja nauče da efikasno upravljaju svojim negativnim emocijama imaju veću verovatnoću da razviju otpornost koja ima je potrebna da izrastu u uspešnu odraslu osoba, pokazuju istraživanja.
"Strah od negativnih osećanja može da dovede do dugoročnih problema u ponašanju. Deca bi mogla da se stide takvih emocija i da razviju sumnje u sebi kao što su: 'Ljuta sam, mora da sam loša. Mora da nešto nije u redu sa mnom'. Upravo zbog toga roditelji treba da prihvate da njihova deca ne mogu da budu srećna sve vreme. To ej najteži deo za nas kao roditelje jer smo najsrećniji kada su naša deca srećna", zaključuje ovaj dečji psiholog.
https://zena.blic.rs/porodica/psiho...i-nacin-vaspitanja-kljuc-za-odgajanje/psmj3zg
"Svi mislimo da je način na koji odgajamo našu decu da budu srećna jeste da učinimo da uvek budu srećna. Istina je da deca sama znaju kako da budu srećna i da pronađu radost. To nije osećaj koji može neprekidno i zauvek da bude prisutan", kaže Klajn, inače direktorka Centra ra razvoj dece na Barnard koledžu u okviru Univerziteta Kolumbija.
Roditelji često imaju problem da prihvate da i deca mogu i treba da budu na neki način ljuta, tužna ili nesrećna.
Kada je dete uznemireno, roditelji često instinktivno traže način da ga razvesele ili da mu skrenu misli. Možda će mu ponuditi parče čokoladne torte ili ih odvesti u park da se izigraju i istrče. Ne postoji ništa loše u vašoj želji da uradite lepe stvari za svoju decu kada se ne osećaju dobro, ali imajte na umu da to često neće otkloniti izvor uznemirenosti kod vašeg deteta.
Ovo je posebno tačno kada se izvor problema čini trivijalnim, na primer detetu ste zabranili da pogleda još jednu epizodu omiljene serije ili ste mu kupili drugi keks, a ne onaj koji najviše voli. Čak i u takvim, na oko bezazlenim, slučajevima dete veruje da je njegova negativna reakcija prikladna i treba da nauči da se pozabavi takvim osećanjima i upravlja njima, ali ono intuitivno ne zna kako to da uradi, objašnjava Klajn.
Dete mora da zna da niste ljuti na njega ako ima intezivne emocije
Tada vi stupate na scenu. Možete da zamolite uznemireno dete da duboko udahne i da pokuša da rečima predoči svoja osećanja, savetuju stručnjaci. Ili jednostavno potvrdite detetu da shvatate kako se oseća, čak i ako to morate da uradite uz pomoć čvrstih fraza kao što je: "Volela bih da to možemo da uradimo. Nažalost, trenutno ne možemo"."Snaga dolazi iz detetove spoznaje da može da ima te prilično intezivne emocije poput ljutnje, i da zna da su mama ili tata još uvek tu za njega, nisu ljuti na njega i neće ga odbaciti", ističe psihološkinja.
"Najvažnije je da shvatite da će negativne emocije deteta uvek proći, osim u slučaju velikih traumatskih događaja. Pod pretpostavkom da je njihov život u redu, oni će biti srećni", dodaje Tova.
Deca koja nauče da efikasno upravljaju svojim negativnim emocijama imaju veću verovatnoću da razviju otpornost koja ima je potrebna da izrastu u uspešnu odraslu osoba, pokazuju istraživanja.
"Strah od negativnih osećanja može da dovede do dugoročnih problema u ponašanju. Deca bi mogla da se stide takvih emocija i da razviju sumnje u sebi kao što su: 'Ljuta sam, mora da sam loša. Mora da nešto nije u redu sa mnom'. Upravo zbog toga roditelji treba da prihvate da njihova deca ne mogu da budu srećna sve vreme. To ej najteži deo za nas kao roditelje jer smo najsrećniji kada su naša deca srećna", zaključuje ovaj dečji psiholog.
https://zena.blic.rs/porodica/psiho...i-nacin-vaspitanja-kljuc-za-odgajanje/psmj3zg
