- Poruka
- 1.891
Nova studija otkrila je da ciljana psihološka intervencija značajno poboljšava dugoročnu otpornost na dezinformacije. Ove intervencije, nazvane „psihološke booster doze“, pomažu u zadržavanju informacija u pamćenju i omogućavaju ljudima da bolje prepoznaju i odole obmanjujućim informacijama tokom vremena.
Studija, objavljena u časopisu *Nature Communications*, istražuje različite pristupe, uključujući tekstualne poruke, video zapise i onlajn igre, koji mogu delovati kao „vakcina“ protiv dezinformacija. Istraživači sa univerziteta Oksford, Kembridž, Bristol, Potsdam i King’s College London sproveli su pet velikih eksperimenata sa više od 11.000 učesnika kako bi ispitali trajnost ovih intervencija i načine za njihovo jačanje.
Istraživanje je obuhvatilo tri tipa metoda prevencije dezinformacija:
Tekstualne intervencije: učesnici su čitali unapred pripremljene poruke koje objašnjavaju taktike uobičajene za širenje dezinformacija.
Video intervencije: kratki edukativni klipovi koji razotkrivaju manipulativne tehnike sadržane u obmanjujućim informacijama.
Igrica intervencije: interaktivna igra u kojoj učesnici stvaraju vlastite (izmišljene) lažne vesti u kontrolisanom okruženju kako bi prepoznali taktike dezinformacija.
Rezultati su pokazali da su sve tri metode bile efikasne, ali se njihovi efekti vremenom smanjuju. Ipak, „booster“ intervencije, poput dodatnih podsetnika ili vežbi za jačanje memorije, značajno su produžile otpornost na dezinformacije.
Studija je istakla da je ključ za dugotrajnu otpornost pamćenje prvobitne intervencije. Za razliku od metoda koje su povećavale motivaciju da se odbranimo od dezinformacija, vežbe za pamćenje su pokazale mnogo veću korist.
Glavni istraživač, dr. Rakoen Maertens, naglasio je da ove metode mogu pomoći u rešavanju globalnog izazova dezinformacija, od diskusija o klimatskim promenama do oklevanja prema vakcinama. Studija poziva na saradnju istraživača, kreatora politika i društvenih mreža kako bi se ove tehnike uključile u javne obrazovne kampanje.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/400...ing number of real,messages, games, or videos.
Studija, objavljena u časopisu *Nature Communications*, istražuje različite pristupe, uključujući tekstualne poruke, video zapise i onlajn igre, koji mogu delovati kao „vakcina“ protiv dezinformacija. Istraživači sa univerziteta Oksford, Kembridž, Bristol, Potsdam i King’s College London sproveli su pet velikih eksperimenata sa više od 11.000 učesnika kako bi ispitali trajnost ovih intervencija i načine za njihovo jačanje.
Istraživanje je obuhvatilo tri tipa metoda prevencije dezinformacija:
Tekstualne intervencije: učesnici su čitali unapred pripremljene poruke koje objašnjavaju taktike uobičajene za širenje dezinformacija.
Video intervencije: kratki edukativni klipovi koji razotkrivaju manipulativne tehnike sadržane u obmanjujućim informacijama.
Igrica intervencije: interaktivna igra u kojoj učesnici stvaraju vlastite (izmišljene) lažne vesti u kontrolisanom okruženju kako bi prepoznali taktike dezinformacija.
Rezultati su pokazali da su sve tri metode bile efikasne, ali se njihovi efekti vremenom smanjuju. Ipak, „booster“ intervencije, poput dodatnih podsetnika ili vežbi za jačanje memorije, značajno su produžile otpornost na dezinformacije.
Studija je istakla da je ključ za dugotrajnu otpornost pamćenje prvobitne intervencije. Za razliku od metoda koje su povećavale motivaciju da se odbranimo od dezinformacija, vežbe za pamćenje su pokazale mnogo veću korist.
Glavni istraživač, dr. Rakoen Maertens, naglasio je da ove metode mogu pomoći u rešavanju globalnog izazova dezinformacija, od diskusija o klimatskim promenama do oklevanja prema vakcinama. Studija poziva na saradnju istraživača, kreatora politika i društvenih mreža kako bi se ove tehnike uključile u javne obrazovne kampanje.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/400...ing number of real,messages, games, or videos.
